Oko 20 odsto kafe na tržište stiže nelegalno, a veliki problem je i što manji proizvođači, da bi oborili cenu, u kafu dodaju različite surogate i varaju potrošače.
Da li je tržište preplavljeno švercovanom kafom, koja je u magacinima stajala 30 godina, i kao takva puna buđi može da izazove različite bolesti, pitanje je o kome se ovih dana polemiše u pojedinim tabloidima.
Interesantno je da je ova priča, koja je uzbunila javnost, zasnovana na izjavi penzionisanog doktora Petra Borovića iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od čijih reči se ova ustanova ogradila. Kako su rekli za „Politiku”, dr Borović je u penziji od septembra 2011. godine, a ovaj institut se nikada nije bavio analizom kvaliteta kafe. Ni u drugim nadležnim institucijama nismo dobili informacije da li ovakve kafe ima na tržištu i ako je ima, gde se prodaje.
U Ministarstvu trgovine nemaju ovakva saznanja, dok su nam u poljoprivrednoj inspekciji rekli da se kafa iz legalnih tokova kontroliše redovno.
Činjenica je da je tržište kafe neuređeno. Istraživanja pokazuju da je oko 20 odsto u sivoj zoni, da su gubici proizvođača i države zbog toga ogromni. Zbog nelegalne trgovine budžet je, prema nekim procenama, godišnje oštećen i do milion i po evra. Na ovo stalno ukazuju i veliki proizvođači kafe koji su, upravo zbog sive zone i nelojalne konkurencije, tražili uvođenje akciznih markica na svako pakovanje (jer ovaj namet plaćaju), kako bi potrošači bili sigurni da proizvod koji kupuju stiže iz legalnih tokova. Baš juče skupština je usvojila Zakon o akcizama, a sudeći po novim pravilima, biće više reda i u ovom delu tržišta. Svako pakovanje kafe imaće od naredne godine vidljivu akciznu markicu, koja garantuje da je reč o bezbednom, kontrolisanom proizvodu.
– Izmenama zakona akcize se neće plaćati samo na uvoz, nego i u preradi. Dakle širi se broj onih koji će plaćati ove naknade u budućnosti. Zato nas ne brine mnogo buka koja se ovih dana podigla u javnosti, jer sam siguran da institucije rade svoj posao i da poljoprivredna inspekcija kontroliše kvalitet ovog, ali i svih drugih proizvoda – kaže za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Samo na akcizama na kafu država je 2015. zaradila oko 2,5 milijardi dinara (oko 20 miliona evra).
U Srbiji postoji oko 200 različitih brendova kafe. Najveći problem je šverc. Poslednje nezavisno istraživanje koje je radio Centar potrošača Srbije (CEPS), početkom ove godine, pokazalo je da su u čak 65 odsto od 40 uzetih uzoraka kafe pronađeni surogati, a u najvećem broju slučajeva to nije bilo navedeno na deklaraciji.
Prema ovom ispitivanju kafa se najčešće meša sa sojom, ječmom, kukuruzom, žirom ili industrijskim graškom, što je praksa malih proizvođača, mahom lokalnih pržionica kafe, naveli su istraživači.
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, izjavio je tada da 80 odsto tržišta kafe u Srbiji drži nekoliko velikih proizvođača i da kod njih nije bilo problema.
Kafa se u Srbiju najviše uvozi iz Brazila, a najveće količine švercovane sirove kafe ulaze preko Crne Gore i Kosova. Prema procenama, dva najveća proizvođača pokrivaju oko 85 odsto tržišta („Štraus” i „Atlantik grupa” sa svojim najpoznatijim brendovima „don” kafa i „grand” kafa). Ostatak tržišta raspoređen je na još svega nekoliko ozbiljnijih proizvođača i više od 200 malih pržionica.
Sirova kafa koja se švercuje ne prolazi kontrole. Uprkos tome, ovakvi proizvodi se potpuno ravnopravno plasiraju na tržište, ali po značajno nižim cenama. Takva kafa nema sigurno i bezbedno poreklo i nižeg je kvaliteta.
– Procenjuje se da u Srbiju godišnje uđe između 4.000 i 5.000 tona sirove kafe, van carinskog nadzora, gde su na gubitku i legalni uvoznici i država. Kada se uporede podaci sa legalnog tržišta, koje godišnje obuhvata oko 23.500 tona i količine iz sive zone, jasno je da ne opada potražnja, već da su se promenili kanali snabdevanja – rekli su nam nedavno u „Atlantik grupi”.
Prema izveštaju Sektora tržišne inspekcije u 2016. godini, u kontrolama prometa kafe oduzeli su od neregistrovanih trgovaca 77,4 kilograma kafe u pakovanjima od 100 i 200 grama, i to zbog neposedovanja isprava o nabavci. Kod registrovanih prodavaca van prometa je stavljeno 188 kilograma kafe.
– Na pijacama ima falsifikovane kafe, a inspektori su 43,2 kilograma zaplenili. Nelegalna kafa može da se zatekne u prometu na pijacama na pijačnim tezgama, i to kod neregistrovanih, ali i kod registrovanih prodavaca. Prema našim saznanjima, nelegalna kafa na tržište Srbije dolazi iz Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova i Metohije – kažu u Tržišnoj inspekciji.
Izvor: Politika