Novostinajbitnije informacije...

I Evropljani se bore sa plagijatima koji dolaze iz Kine, jer ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda, kažu istraživači EU.


Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim, pokazuju podaci Evropskog istraživačkog centra. Najnovije istraživanje pokazalo je da je dodati šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda, a ono je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane. Po ovom izveštaju, jedna od najčešće krivotvorenih namirnica je ekstradevičansko maslinovo ulje, a procenjuje se da samo 10 odsto svetske proizvodnje zadovoljava kriterijume za tu kategoriju.
Relativno lako se falsifikuje drugim vrstama ulja – uz dodatak samo 10 mililitara drugog, jeftinijeg, može mnogo da se zaradi.

Problema ima i kod organske hrane, mleka, ribe, retkog začina šafrana, javorovog sirupa i vina.

Med je, po izveštaju Evropskog parlamenta, na šestom mestu proizvoda kojima se varaju kupci. Naučnici su, u okviru poslednjeg istraživanja, testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske), prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja.

Sušenje u „fabrikama meda”

Za oko 20 odsto meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10 odsto za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla. Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim „fabrikama meda” kako bi se skratili vreme i troškovi. U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda, objavio je „Euraktiv”.
Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.
– Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda jer postoji puno načina falsifikovanja – izjavio je Stiven Švarcinger, profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.
On je to uporedio sa analizom dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu.
– Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre – rekao je Švarcinger.
Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju „otisak prsta” meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10 hiljada uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna. Ovo je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.
- Zamislite da ste kupili veliku količinu meda i onda vam novi metod pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda – smatra Švarcinger.

Povećan uvoz iz Kine

Evropljani godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50 odsto evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU.
Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88 odsto. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21 odsto. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenja i nestajanja pčelinjih staništa zbog urbanizacije.
Pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postavlja se pitanje kako onda kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.
– Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju – rekao je Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda. Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. „Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste”, rekao je on.
Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazuju podaci.
– Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno – smatra Garsija.
Kineski med je između 2002. i 2004. bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji.

 

Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.