Novostinajbitnije informacije...

Vlada Srbije utvrdiće mere i mehanizme kojima će se stabilizovati stanje na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kako bi se sprečio neopravdan rast cena hrane koji ima najveći uticaj na inflaciju, dogovoreno je u vladi.

Na sastanku premijera Mirka Cvetkovića sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem i ministrima za trgovinu i poljoprivredu Slobodanom Milosavljevićem i Sašom Draginom predloženo je preispitivanje postojećeg sistema robnih rezervi i efikasnija primena antimonopolskih propisa u proizvodnji, prometu i prodaji hrane. U planu vlade je sprečavanje poskupljenja hrane subvencijama agraru, navodi se u saopštenju iz vlade.

Ubuduće bi država, kako je dogovoreno, trebalo da kupovinom pojedinih proizvoda u periodima niskih cena i njihovom prodajom kada su te cene na tržištu visoke, doprinese stabilizaciji cena hrane.

Rast cena u Srbiji u ovoj godini je, prema oceni NBS, najviše izazvan porastom cena prehrambenih proizvoda, koje se u Srbiji češće menjaju nego u okruženju.

U formiranju potrošačkih cena, kojima se u Srbiji meri inflacija, cene hrane i pića imaju učešće od 37 odsto, a to je roba na koju se troši najveći deo kućnog budžeta. U Rumuniji je to učešće 32,6 odsto, u Hrvatskoj 25,1, Mađarskoj 17, Sloveniji 14,6, a prosek u zemljama Evropske unije je 14,2 odsto.

– Desila se paradoksalna situacija da je Srbija u ovoj godini izvezla poljoprivredne i prehrambene proizvode u vrednosti od tri milijarde dolara i ostvarila suficit od dve milijarde, ali najveći deo troškova domaćinstava odlazio je upravo na kupovinu hrane – rekao je novinarima psoel sastanka profesor Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera. – Hrana u ukupnoj potrošnji domaćinstava učestvuje sa 38 odsto. U prvoj polovini godine hrana je neznatno poskupela, a onda su se u trećem kvartalu desila velika poskupljenja, što je podstaklo inflaciju – dodao je Bajec.

Na sastanku premijera, dva ministra i guvernera, razmatrana je i uloga Robnih rezervi, rekao je Bajec. Zaključeno je da se njihov model funkcionisanja na tržištu, koji predstavlja relikt prošlosti, mora menjati, tako da Robne rezerve kupuju proizvode kada su oni na tržištu jeftini, a da ih pušta na tržište kada poskupe, objasnio je Bajec.

Ekonomski savetnik premijera očekuje da će u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji, snižavanje carinskih barijera i jačanje konkurentnosti na tržištu dovesti do stabilizacije cena.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je na jučerašnjem okruglom stolu „Srbija u ekonomski teškoj 2011, na putu ka EU” rekao da su najavljene mere za stabilizaciju cena hrane samo „lečenje posledica”. Uzrok je „neprimereno mali agrarnom budžetu za 2010. godinu”, dodao je Bugarin, uz opasku da je sastanak u Vladi Srbije, na kome je analiziran rast cena hrane u ovoj godini i najavljen paket mera za smanjenje njihovog rasta u 2011, trebalo da bude održan „mnogo ranije”.

– Ovogodišnji agrarni budžet od 2,4 odsto republičkog budžeta za 2010. godinu je bio nedovoljan da bi podsticao razvoj poljoprivrede i unapređenje konkurentnosti – rekao je Bugarin novinarima.

Agrarni budžet je imao više socijalnu notu i bio je selektivan, pa su samo privatna registrovana gazdinstva imala pravo na državne podsticaje, dok privredni subjekti koji su pravna lica nisu imali to pravo, dodao je Bugarin.

Republički budžet je bio restriktivan prema agrarnom budžetu, pa srpska poljoprivreda nije mogla biti konkurentna u regionu, kazao je on, ističući da je poljoprivreda jedina privredna grana koja u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom beleži suficit.

Bugarin je kazao da se ne može reći da je nestašica mleka veštački izazvana, nego da ne postoje dovoljne količine sirovog mleka za snabdevanje tržišta i viškova za izvoz. Sve kompanije koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom poslovale su sa gubitkom, pa se pretpostavlja da je zaklano 80.000 do 100.000 grla.

Bugarin je napomenuo i da se problem nestašice neće rešiti u roku od dva meseca, već će za to biti potreban nešto duži vremenski period, uz napomenu da je od uzgoja ženskog teleta do prve laktacije najmanje potrebno 25 meseci.

Politika, 24.11.2010.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.