Evropska komisija potvrdila da države članice imaju odrešene ruke da postave starosne granice za kupovinu ovih proizvoda.
Slavni kuvar DŽejmi Oliver pozvao je pre nekoliko dana evropske vlasti da hitno zabrane prodaju energetskih pića deci jer sumnja na povezanost njihove konzumacije i lošeg učinka u školi.
– Ako nam kompanije koje proizvode energetska pića sugerišu da se njihovi proizvodi ne preporučuju deci, zašto desetogodišnjak može da ga kupi kad god želi. Hitno je potrebno da vlada postavi starosnu granicu za prodaju energetskih napitaka – rekao je Oliver upozorivši da čak 69 odsto tinejdžera i 24 odsto dece ispod 10 godina u Velikoj Britaniji konzumira ove napitke.
Ubrzo se apelu pridružila i Biljana Borzan, hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu, koja je pozvala Ministarstvo zdravlja Hrvatske da donese ovakvu odluku. Borzanova je istakla da gotovo polovina anketiranih među najmlađima „pije ove napitke jer im treba energije”.
– Nemam ništa protiv da odrasli piju ta pića. Moderan ritam života i rada je takav da ponekad dobro dođu. Ali kakvi su to fizički i psihički iscrpljeni desetogodišnjaci kojima treba energetski napitak da ih „digne”. Država ima obavezu mora da ih zaštiti – poručila je ona. Međutim, kako kaže za naš list, njenu inicijativu Ministarstvo zdravlja Hrvatske je odbacilo, uz obrazloženje da to ne dozvoljavaju propisi EU.
– Odgovor sam nekoliko puta pročitala jer nisam mogla da verujem šta tvrde. Posebno što je nekoliko država članica unije ovakve mere već donelo, recimo Litvanija još 2014. godine – kaže Borzanova za „Politiku” i dodaje da je ovim povodom tražila od Evropske komisije pravno tumačenje.
Od EK je tražila odgovor da li države članice imaju pravo da odrede minimalnu starosnu granicu kupaca ovih proizvoda u skladu sa interesima javnog zdravlja i da li je EU do sada pokrenula postupke protiv zemalja koje su usvojile ovakve propise, poput Litvanije i Letonije.
Dobila je, ističe, odgovor da je određivanje minimalne granice za potrošnju određenih proizvoda iz razloga povezanih s javnim zdravljem deo nacionalnih politika za koje su u potpunosti nadležne države članice, i to u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije. Zato Evropska komisija smatra da ne postoji razlog za pokretanje postupka protiv takvih nacionalnih mera.
Prosečna limenka energetskog napitka od 250 mililitara sadrži 27 grama šećera i 80 miligrama kofeina, što je otprilike kao velika šoljica kafe sa četiri kašičice šećera. Prema istraživanju EFSA, deca su najveći potrošači energetskih napitaka.
Prosečna potrošnja kod adolescenata je 2,1 litar mesečno, dok svaki peti pije više od sedam litara u toku jednog meseca. Energetske napitke pije 68 odsto adolescenata, 18 procenata dece mlađe od 10 godina i 30 odsto odraslih, pokazalo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije.
Izvor: Politika