Novostinajbitnije informacije...

Manje od polovine ispitanika u EU ne razume razliku između oznaka „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, zbog čega se godišnje baci devet miliona tona hrane.



Evropskoj uniji godišnje se baci oko 9 miliona tona hrane, od čega bar 10 odsto zbog toga što građani ne razumeju najbolje značenje oznaka o roku trajanja proizvoda.
Evropska komisija objavila je veliku studiju o uticaju oznaka rokova trajanja na bacanje hrane napominjući kako se pretpostavljalo da su velike količine bačene hrane povezane s pogrešnim označavanjem prehrambenih proizvoda.
– Sada postoje i dokazi zašto je to tako, pa se mogu predložiti zakonske i druge mere za suzbijanje ovog problema – navodi se u nedavno objavljenoj studiji.  

Istraživanje pokazuje kako polovina građana zemalja EU ne razume razliku između „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do” – oznaka koje su propisane evropskim zakonodavstvom.
Odnosno, da drugo obaveštenje znači kako nakon isteka navedenog datuma hrana može biti dobra za jelo još danima, nedeljama i mesecima. Uprkos tome, ona se masovno baca na dan isteka. U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do” i „najbolje do, ali upotrebljivo i nakon tog datuma”. Međutim, nema podataka da li je ta novina uticala na smanjenje bacanja hrane.

Istraživanje je obuhvatilo 2.296 proizvoda kupljenih u 109 trgovina u osam država članica. Uzorkovano je 1.058 robnih marki. Analiza pokazuje da su najviši gubici zabeleženi kod svežeg voća i povrća, i to u celom lancu od proizvodnje do domaćinstava. Ali i u restoranima i trgovinama. U ovom sektoru godišnje se baci 16,2 miliona tona hrane. Slede pekarski proizvodi (sa 10,5 miliona tona godišnje), meso uključujući ribu i živinu (4,8 miliona tona). Najviše potencijala za smanjenje bacanja hrane zbog isteklog roka trajanja imaju mlečni proizvodi, sveži sokovi i pakovano meso i riba.

– Oznaka „najbolje upotrebiti do” znači da proizvođač tvrdi kako je do tog dana proizvod najkvalitetniji. Na primer, da zadržava optimalnu hrskavost i boju – rekla je Biljana Borzan, hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu i izvestilac o kvalitetu hrane EU.
Ona je istakla kako su pojedini proizvođači rekli da namerno koriste kraće rokove trajanja nego što bi trebalo, jer se time štite od potencijalnih problema. Takođe, istraživanja evropskih potrošačkih udruženja pokazala su da se ova strategija ponekad koristi i kako bi proizvodi kraće bili na policama, odnosno da bi ih trgovine češće naručivale.

Interesantno je i to da je ova studija pokazala kako isti proizvodi u različitim zemljama imaju različite rokove trajanja i uputstva za čuvanje. Proizvođači su objasnili da je ova praksa uvedena jer se temperature na kojima se roba čuva u trgovinama razlikuju od zemlje do zemlje. Tako je prosečna temperatura u frižiderima u Nemačkoj, viša nego u Danskoj pa proizvodi za nemačko tržište imaju kraće rokove trajanja. Borzanova je navela kako bi „smernice EU ili propisane temperature čuvanja hrane na zajedničkom tržištu rešile ovaj problem”.

Stručnjaci iz EU bavili su se i proširenjem liste namirnica koje, prema evropskoj regulativi, nemaju rokove trajanja, poput soli, šećera, sirćeta, vina, svežeg voća i povrća i neupakovanog hleba. Bilo je predloga da se tom spisku dodaju: testenine, pirinač i kafa. Međutim, dok su jedni tvrdili da bi se na ovaj način smanjilo bacanje tih namirnica, drugi su smatrali suprotno – da bi ih potrošači više bacali iz predostrožnosti. Borzanova smatra da se veliki deo hrane, koja se baci u EU, može iskoristiti.   
– Čak i da nema redova ispred narodnih kuhinja i činjenice da je skoro četvrtina građana u riziku od siromaštva, reč je o ogromnim količinama hrane u čijoj proizvodnji su utrošeni resursi poput vode, goriva i radnih sati – zaključila je Borzanova.

U većini supermarketa u EU hrana pred istekom roka trajanja izložena je na posebnim, izdvojenim rafovima. Često su cene tih namirnica niže i do 50 odsto. Trgovci na taj način smanjuju gubitke, dok je kupcima jasno naznačeno zbog čega je takva hrana jeftinija. I mada su neki strani trgovinski lanci pokušavali potrošačima da ponude ovakvu robu, u Srbiji ta praksa nije zaživela.


Kafa dobra i posle dve godine?
Evropska komisija savetuje potrošače šta da rade kada hrani istekne period „najbolja za upotrebu” („best before”). Recimo, mlevena kafa, kojoj je istekao ovaj rok, neće naškoditi ni dve godine nakon ovog perioda, ali sigurno će joj s vremenom oslabiti aroma i ukus. Ako je prošlo pola godine od tog datuma, na primer, i ako je vakuumirana kesica neotvorena – takva kafa je i dalje zdravstveno ispravna, ali manje aromatična, što nije razlog da je bacite. Da bi tako skuvana kafa bila jednako kvalitetna kao i prvog dana, treba je samo dodati više prilikom kuvanja.


Razlike u oznakama
Između dve oznake kupci uglavnom ne prave razliku, iako je ona značajna. Kada na etiketi piše „best before” reč je o minimalnom roku trajanja, posle kog je namirnica i dalje zdravstveno ispravna. Hrana sa „upotrebiti do” („use by”) oznakom je, s mikrobiološkog stanovišta, brzo kvarljiva i ukoliko se ne konzumira u navedenom maksimalnom roku može da bude opasna po zdravlje. Kada proizvođač istakne „najbolje upotrebiti do” on garantuje da će do tada (do tog datuma ili perioda) njegov proizvod biti najboljeg kvaliteta, a posle toga će polako početi da gubi na kvalitetu, jednako kao i ukus, teksturu, aromu, nutritivnu vrednost. To nipošto ne znači da je posle navedenog datuma ta hrana zdravstveno neispravna, već je – ukoliko nije došlo do oštećenja ambalaže i nije kada je otvorite „sumnjiva” – i dalje dobra za upotrebu još nedeljama, mesecima pa čak i godinama.
U većini slučajeva ovom oznakom se obeležava zaleđena hrana, konzervirano voće i povrće, testenina i uopšteno suva hrana.

 

Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.