NEMAMO PRAVO DA ĆUTIMO U IME POTROŠAČA!
Velika većina nosilaca zaštite potrošača u Srbiji će ovaj dan obležiti na tradicinalan način – svečano i sa osmehom, deleći flajere potrošačima po tržnim centrima.
NOPS smatra da razloga za slavlje nema, da je stanje u oblasti zaštite potrošača “za žaljenje” i ovu priliku koristi da po ko zna koji put ukaže na nerešene sistemske probleme koji potrošače u Srbiji muče godinama.
Četiri godine nakon usvajanja novog Zakona, a osam godina od prvog modernog zakonskog rešenja po EU standardima, potrošači se i dalje najviše žale na “odeću i obuću”. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i sektor tržišne inspekcije skoro deceniju nisu u stanju da reše problem lošeg kvaliteta odeće i obuće koja je preplavila srpsko tržište.Trgovcima se i dalje dozvoljava da lepe deklaracije kakve hoće, da masovno odbijaju reklamacije zbog “izmišljenog dejstva vlage”, “lošeg gaženja” i ostalo...”Inspekcijski organi nisu u stanju da uspostave red na tržištu, da putem kontrola pri uvozu i kažnjavanjem nesavesnih trgovaca to spreče. Za nijansu je bolje stanje na tržištu tehničke robe, ali daleko od idealnog.
Zaštita potrošača u Srbiji u 21. veku se svela na “patike i cipele”. Za uporedne analize kvaliteta hrane, o kojima ovih meseci bruji cela Evropa, u Srbiji nema novca, pa potrošači konzumiraju ono što im proizvođači serviraju, a da li je u pakovanju ono što piše na deklaraciji, ne može da im garantuje ni država, a još manje potrošačke organizacije koje za takve analize nemaju novca.
Petogidišnja strategija za zaštitu potrošača, koja je većim delom ostala mrtvo slovo na papiru, ističe ove godine, a o novoj nema ni govora. Dakle, Ministarstvo ne zna šta će se u ovoj izuzetno važnoj društvenoj oblasti dešavati u narednim godinama, odnosno da li će i na koji način sistemski problemi potrošača biti rešavani.
Nacionalni savet za zaštitu potrošača se nije sastao od 2014. godine, iako je zakonska obaveza da se ovo telo sastaje četiri puta godišnje.
Inicijativa NOPS-a za uvođenje prekršajnog naloga sa detaljnim obrazloženjem, a putem kog bi se trgovci koji dovode u zabludu i varaju potrošače kažnjavali na licu mesta, stoji u fioci Ministartva trgovine turizma i telekomunikacija, opet, godinama.
Srbija je jedna od retkih zemalja, ako ne i jedina, u kojoj se kolektivna zaštita potrošača sprovodi kroz upravni postupak koji vodi Ministarstvo. Iluzorno je očekivati da će Ministarstvo koje godinama nije u stanju da zaštiti potrošača kao pojedinca od samovolje trgovačkih lobija, obezbediti mehanizam za kolektivnu zaštitu stotina i hiljada potrošača. Potrošačima se mora obezbediti lako i brzo obeštećenje u situaciji kada ih vodeći telekomunikacioni operatori i maloprodajni lanci putem nepravičnih ugovornih odredaba masovno varaju nanoseći im i materijalnu štetu.
Neko će se zapitati, a gde su u celoj priči potrošačke organizacije i zašto su potrošači s razlogom nezadovoljni? Bore se za preživljavanje u situaciji kada im se iz godine u godinu smanjuje budžet, a ne omogućava da se same finansiraju putem kolektivne tužbe. Kolektivna tužba od 2012. godine ne postoji u našem pravnom sistemu, a za njeno zakonsko regulisanje se NOPS zalaže, godinama. Na ovaj način se finansiraju sve vodeće potrošačke orgnizacije u EU, koje su potpuno nezavisne od države.
Ministarstvo godinama povećava broj organizacija koje se finansiraju iz budžeta, iznos koji je predviđen u budžetu se ne menja, pa sve veći broj organizacija sa upitnim kadrovskim i tehničkim kapacitetima dobija novac koji nije dovoljan ni za osnovno funkcionisanje, a kamoli za aktivnosti koje su im propisane zakonom. Tužna je činjenica je da se zbog svega navedenog, delovanje Ministarstva prethodnih godina svelo isključivo na birokratske procedure, kontrolu rada i trošenja budžetskih sredstava uz neizostavnu ulogu arbitra u međusobnim sukobima potrošačkih organizacija koje se „bore“ da budu na spisku
Uz sva ova, Ministarstvu smo nedavno poslali čitav spisak važnih pitanja, na koje odgovore do danas nismo dobili.