Novostinajbitnije informacije...

Odluka vladajuće većine u Skupštini da od 1. januara 2011. godine poveća akcize na gorivo je – presedan. Akcize su se po Zakonu o akcizama do sada menjale početkom ili sredinom februara, odnosno tek pošto zvanična statistika objavi podatke o rastu inflacije za proteklu godinu. Ovoga puta s tim se požurilo i državni nameti na gorivo su povećani odmah od nove godine, što znači da se država grčevito bori da napuni budžet koji ima i te kakve probleme s likvidnošću, a što građani plaćaju kroz znatno skuplje gorivo, kaže za „Politiku” Ivan Nikolić, odgovarajući na pitanje da li je država izneverila liberalizaciju tržišta derivata.

Ovo povećanje od 1. januara će se dodatno odraziti na rast ukupne ovogodišnje inflacije, kaže on, i dodaje da će biti dobro ukoliko država još jednom ne poveća akcize u toku godine, kao što je to bio slučaj 2008. godine. Nikolić veruje da će taj scenario biti izbegnut, samo zato što je dobar politički momenat, jer se pripremaju izbori.

Upitan da li neke od okolnih zemalja imaju dvojne akcize, Nikolić kaže da tu praksu nema nijedna država u okruženju. A zatim napominje da je logično da država uvođenjem nižih akciza na domaće gorivo (odnosno ono koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a koje je lošijeg kvaliteta) štiti zapravo potrošače, jer da je uvedena viša akciza i na te derivate (dizel D2 i MB 95) gorivo bi bilo još skuplje. Ovako će veliki broj potrošačai dalje kupovati ovo jeftinije gorivo, budući da je vozni park takav da u rezervoare većina može da sipa i dalje olovni benzin. Međutim, zašto uskraćivati vozačima evropski kvalitet benzina kada je osnovna ideja liberalizacije bila upravo to da se troši evropski benzin, pita on.

Na konstataciju da se Srbija Međudržavnim naftno-gasnim sporazumom obavezala da će štititi domaću proizvodnju sve do kraja modernizacije NIS-a, odnosno do 2012. godine, Nikolić kaže da bi, da ima političke volje, takva odluka mogla da se prenebregne, jer NIS više nije srpski nego ruski i podseća da je država to učinila i u slučaju duvanske industrije. Rekla je da će važiti jedna akcizna politika i takav ugovor potpisala, a onda uvela nova pravila igre.

I dok će s jedne strane vozači, dakle, moći da kupuju jeftinije gorivo kod NIS-a, s druge strane je uvedena nelojalna konkurencija u odnosu na ostale učesnike u prometu jer oni teško da mogu imati iste (niske) cene kao NIS. Gorivo će kod privatnika biti skuplje bar za troškove transporta, a o zagarantovanoj zaradi od po pet dinara po litru (koju su imali do liberalizacije) više nema govora.

– Gledajući tako, NIS je ponovo privilegovan u odnosu na ostale, kaže Nikolić i dodaje da se zbog stalnog rasta cene sirove nafte uskoro može očekivati novo poskupljenje goriva.

I dok Nikolić smatra da je akciza na gorivo zaista povećana za rast inflacije u prošloj godini, Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-AVIA kaže da su one duplo veće nego da su pratile rast inflacije u protekloj godini.

– Zbog toga i strahujemo da nam tek predstoji usklađivanje akciza s rastom cena na malo. Da se pratila inflacija, akcize bi bile veće za oko tri dinara, one su međutim, znatno veće. Osim toga NIS je pre dva dana za D2 koji jedino može da se kupuje kod njih povećao veleprodajnu cenu za 7,17 dinara. Ali on sada zbog privilegije da jedini prerađuje naftu i proizvodi D2, ovaj derivat prodaje skoro po veleprodajnim cenama. Na pumpi je on 110 dinara, a u veleprodaji 109,87. Niko od privatnika, međutim, po toj ceni ne može da prodaje, tako da je NIS konkurentan, a ovaj derivat je i dalje vrlo tražen, pojašnjava Mileusnić.

On kaže da je država izigrala liberalizaciju i zbog toga što je, umesto da favorizuje evropski kvalitet goriva koji nismo imali svih ovih godina, naterala privatnike da ponovo kupuju kod NIS-a i benzin i dizel koji je daleko od evropskog.

Pri tom, dodaje, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da NIS godišnje samo na domaćoj nafti koja mu je poklonjena (budući da je renta na rudna blaga vrlo mala) čisto zaradi oko 400 miliona dolara i to ako se odbiju troškovi eksploatacije nafte, inače bi zarada bila veća za oko 50 miliona dolara. NIS, kaže Mileusnić, godišnje preradi 5,1 milion barela domaće nafte. Ako se to pomnoži s cenom uralske nafte od 94,58 dolara jasno je koliko kompanija samo iz domaće nafte zaradi, a to bi inače morala da kupi i plati na svetskoj berzi. Na sve to država im uvede niže akcize, pa kako onda govoriti o slobodnom formiranju cena, pita on.

Kako se, inače, nezvanično saznaje privatnicima koji su uoči liberalizacije tržišta razgovarali s ministrom trgovine rečeno je da nema smisla da se uvode dvojne akcize, jer kakvo bi to otvoreno tržište bilo, kada bi se opet favorizovali samo jedni. Privatnici su juče ovu informaciju potvrdili za naš list, dodajući da su tim pre iznenađeni da su akcize na NIS-ov benzin niže od uvoznog.

Upitan kako će se ubuduće snabdevati i da li će pratiti cene NIS-ovog goriva na pumpama, Mileusnić kaže da će gledati da se približe maksimalno koliko mogu NIS-u, ali da ne mogu prodavati po njihovih cenama, jer bi onda u startu imali gubitak. Niko od privatnika još nije uvozio benzin, ali će u narednim danima biti i tog uvoza i to samo za eksperiment, da se vidi kolika je tražnja za evropskim, kvalitetnim, benzinom koji bi bio skuplji za oko šest dinara od domaćeg.

U NIS-u i dalje tvrde da nema dvojnih akciza, nego da su akcize za sve iste, dodajući da je cena nafte posebno u četvrtom kvartalu znatno poskupela zbog čega su oni morali od juče da povećaju svoje cene. Dalje promene maloprodajnih cena zavisiće od cene nafte na svetskom tržištu i situacije na regionalnom tržištu naftnih derivata. Bazne veleprodajne cene NIS-a za dizel goriva koje se slobodno uvozilo i do 1. januara povećavaju se samo za iznos akcize. Veleprodajne cene benzina povećane su 50 procenata od iznosa rasta akciza. Ubuduće će veleprodajne cene zavisiti od konkurentne situacije na tržištu.

Oni koji ne misle da je država favorizovala NIS uvođenjem dvojnih akciza to objašnjavaju time da je glavni efekat liberalizacije što je cena na tržištu Srbije postala ista kao i u regionu, da se na tržištu prodaju isti derivati koji se mogu slobodno uvoziti iz susednih zemalja. Rezultat je da je cena derivata sada prosečna u odnosu na region i na tržištu postoje isti proizvodi kao i u okruženju. Kao rezultat konkurentne borbe igrači mogu snižavati cene u odnosu jedne na druge, ali to ne vodi realnom sniženju na pumpama, pošto cena nafte ima tendenciju rasta.

Milan Budimir, savetnik za medije u Ministarstvu energetike, kaže da je tržište potpuno liberalizovano u roku koji je za to bio predviđen. Danas država više ne propisuje cene naftnih derivata, a tržište goriva u Srbiji je deo opšteg otvorenog tržišta regiona. Cene naftnih derivata u Srbiji su u nivou cena u regionu. Kada govorimo o trenutnim cenama one su visoke u celom regionu. Na rast maloprodajnih cena uticali su objektivni faktori – rast cene nafte koji je počeo prošle godine i koji se i dalje nastavlja, usklađivanje akciza kao i devalvacija dinara, kaže Budimir.

Politika, 11.01.2011.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.