Novostinajbitnije informacije...

Prema propisima, igračke mogu da sadrže do 0,1 odsto ftalata, ali istraživanja pokazuju da se proizvođači i trgovci često toga ne pridržavaju.

Ni kupovina u najvećim trgovinskim lancima nije garancija da ćete izbeći zdravstveno nebezbedne proizvode. U ovom periodu, pred praznike posebno su aktuelne igračke u kojima su najveći problem ftalati, potencijalno štetne supstance.

Prema istraživanju nevladine organizacije Alternativa za bezbedne hemikalije („Alhem”), na tržištu Srbije se i dalje pronalaze igračke koje sadrže alarmantne količine ovih hemikalija koje bi hitno morale da budu uklonjene s tržišta.

Prema propisima, igračke mogu da sadrže do 0,1 odsto ftalata. Sve preko toga trebalo bi da znači povlačenje s tržišta i kaznu za trgovce, ali u praksi dozvoljeni nivo ove štene hemikalije, često je povišen za desetinu, pa čak i nekoliko stotina puta veći. Recimo, poslednje istraživanje ove organizacije o prisustvu ftalata u plastičnim igračkama i predmetima za negu dece. Uzorci su kupovani u specijalizovanim prodavnicama igračaka, ali i u kineskim radnjama. Od 15 uzoraka ftalati su pronađeni u sedam igračaka, i to u koncentracijama koje su i do tri stotine puta veći od dozvoljenih. Zabrinjava i da je u samo 30 odsto analiziranih proizvoda deklaracija bila ispravna, kao i to da su svi proizvodi imali CE znak na etiketi. Ova oznaka bi inače morala da garantuje da je proizvođač isporučio igračku u skladu s propisanim bezbednosnim zahtevima. Opšti zaključak ovog istraživanja jeste da iako postoji propis kojim se zabranjuje (ili ograničava) prisustvo određenih ftalata u igračkama, oni se ne sprovode u dovoljnoj meri.

– Imamo i kontrolu granične sanitarne inspekcije pri uvozu igračaka. Ali u prodaji su i dalje hemijski nebezbedne igračke. Za Srbiju je veoma važno da u potpunosti harmonizuje propise s EU u ovoj oblasti i da značajno poboljša kontrolu nad sprovođenjem ovih propisa – navodi se u izveštaju ove organizacije i ističe da najveću odgovornost snose proizvođači, uvoznici, distributeri i trgovci koji na ovaj način ostvaruju profit. Oni apeluju na njih da prodaju isključivo bezbedne igračke, kako bi se doprinelo očuvanju zdravlja dece.

Inače, ftalati su najčešće korišćeni omekšivači koji se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti. Ne vezuju se za polimer i povremeno se ispuštaju iz proizvoda od PVC materijala. Na taj način onaj ko koristi takve predmete može da bude izložen štenim dejstvima ovih supstanci.

Ftalati se nalaze na listi hemikalija koje izazivaju zabrinutost, to jest dokazano je da imaju štetno dejstvo i ušle su u proceduru za zabranu. Kako navode u „Alhemu”, dokazano je da imaju toksične efekte na reprodukciju tako što štetno utiču na plodnost i plod, a za neke od njih je dokazano da mogu da dovedu do poremećaja rada endokrinog sistema. Nalaze se najčešće u kablovima, svećicama za novogodišnju rasvetu, plastičnim igračkama za decu i kućne ljubimce, podnim oblogama, zavesama za tuš-kabine, plastificiranim tapetama, mušemama, torbama i tašnama od veštačkih materijala. kao i u kabanicama, gumenim čizmama, maskama za telefone.

Preporuke za kupce

  • izbegavati igračke od PVC-a koje na ambalaži imaju reciklažnu oznaku s brojem tri
  • izbegavati igračke od tvrde plastike, osim ako je naglašeno da je reč o bioplastici
  • CE znak nije garancija bezbednosti
  • čitati deklaracije na igračkama, jer one koje sadrže ime proizvođača imaju veću verovatnoću da su bezbedne
  • izbegavati igračke od tvrde crne plastike, jer su verovatno reciklirane i sadrže usporivače gorenja
  • izbegavati one s jakim mirisom jer mogu biti okidači za alergije
  • redovno provetravati prostorije jer ftalati završavaju i u kućnoj prašini

U kineskim radnjama nema deklaracija

Ono što je važno da kupci znaju jeste da čak i najveći distributeri u Srbiji krše propise u deklarisanju.

Nijedna od analiziranih igračaka nabavljena u kineskim prodavnicama nije ispunila zakonske propisane uslove za sadržaj deklaracije. Samo trećina kontrolisanih proizvoda imala je informaciju o proizvođaču.

Srpski „Rapeks” godinama ne funkcioniše

Srbija je, po uzoru na Evropsku uniju i njihov sistem za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode „Rapeks”, uspostavila svoj sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima pod nazivom „Nepro”.

Cilj ovog sistema je brza razmena informacija i uzbunjivanje nadležnih organa u Srbiji, radi preduzimanja mera u vezi s rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača. U okviru „Nepro” sistema definisano je 11 vrsta rizika. Iako je uspostavljen 2009. godine na njemu je objavljeno samo sedam nebezbednih proizvoda. Ova baza se ne ažurira redovno.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.