Novostinajbitnije informacije...

Četvoročlanoj porodici mesečno je neophodno najmanje 110.000 dinara, a ona živi sa upola manje. Tek deset odsto ljudi živi bez odricanja, ostali su na granici siromaštva

- SRAMOTA me je od ljudi sa manjim primanjima, ali ja i muž i dvoje dece sa 90.000 mesečno jedva krpimo kraj sa krajem. Podstanar sam i izgubila sam svaku nadu da ću ikada uspeti da prikupim novac za učešće. Samo na kiriju i komunalije trošimo mesečno 35.000 dinara. I suprug i ja smo u kreditima „do guše“, a samo pokrivamo „minuse“.

Najveći izdatak je, ipak, hrana. Dnevno tri obroka i užinu deci jedva podmiruje 2.000 dinara.Svaki vanredni trošak, kao što je kupovina garderobe i obuće za decu, otplaćujemo više meseci. A rate sa svih strana pristižu.

Priču Marijane Spasić iz Beograda moglo bi da potpiše na stotine hiljada građana Srbije. Za najmanje toliko ljudi, nažalost, životni standard porodice Spasić samo je pusti san. Procene sindikata kažu da najviše deset odsto ljudi u našoj zemlji živi pristojno. Svega još jedan do dva procenta je ekstrabogatih, a svi ostali žive – na ivici siromaštva.

STAROST

TO su skoro tri prosečne plate od 39.000 dinara. A porodice sa troje zaposlenih, u zemlji u kojoj je zvanično više od 730.000 nezaposlenih, prava su retkost. Od ovogodišnje zime, pored njih, strepi još i stotine hiljada radnika koji platu čekaju i nekoliko meseci. Skoro isto toliko je, kažu sindikati, i onih koji žive na „minimalcu“ i više od pola miliona penzionera kojima na čeku piše manje od 20.000 dinara. Tako se ni najstariji sugrađani, koje zdravlje još služi, ne libe da potraže posao.

- Suprug prima 20.000 dinara penzije, a ja posle 35 godina rada u ugostiteljstvu bednih 8.000 dinara – jada se Rada Živković (63). – Mi sa toliko novca ne možemo da preživimo. Pod stare dane moramo da radimo. Muž radi s vremena na vreme u jednoj poslastičarnici, a ja čuvam decu. Tako zaradimo veći iznos od penzije, ali nećemo imati snage da još dugo radimo ovako.

ZIMNICA NAŠA NASUŠNA

ZIMNICA je, makar sada tako deluje, manji problem. Paradajz se na veliko može kupiti i za 15 dinara po kilogramu. Ko sprema 20 litara domaćeg soka, za kupovinu mu je dovoljno i 600 dinara. Najjeftinije paprike koštaju 40 dinara, a najčešće se nalaze za 70 dinara po kilogramu. Ko ne preskače ajvar zimi trebalo bi da kupi najmanje 50 kilograma ovog povrća. To ga košta od 2.500 do 3.500 dinara. Kada se dodaju kornišoni, kupus i ostalo povrće za turšiju, skromna zimnica izađe najmanje 10.000 dinara.

ZVANIČNO

KADA se standard u Srbiji gleda kroz statističke naočare, situacija je ipak manje dramatična. Prosečna korpa „teška“ je, kaže njihova računica, 55.000 dinara. Pokriva je 1,4 prosečne plate. Udruženja potrošača, međutim, tvrde da je to daleko od pristojnog života.

- Sve je na nivou preživljavanja – kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Kada samo pogledate sastav i količine koje su određene u zvaničnoj potrošačkoj korpi vidite da, primera radi, jedna porodica na raspolaganju ima samo pola čaše jogurta. To je čisto zamlaćivanje potrošača i bacanje prašine u oči. Realno, za potrošačku korpu trebalo bi najmanje 70.000 dinara, a prosečna plata je 39.000 dinara. Situacija se neće promeniti dok imamo trgovački monopol. Nijedan evropski trgovački lider nije otvorio ovde svoje markete. Stvoren je takav ambijent gde se svi utrkuju ko će da zatraži veće poskupljenje. Početkom godine nam je grejanje poskupelo za 30 odsto, a zakonom je predviđeno da rast cena komunalnih usluga ne može da bude veći od projektovane inflacije. Taj akt nikada nije primenjen.

STRAH OD ZIME

SVAKA sezona nosi svoje troškove. Ali od letovanja čovek može, a mnogi su i morali, da se odrekne. Od grejanja i zimnice, međutim, ne može. Trećina građana u toplu zimu investira tokom čitave godine. To su svi oni čije domove greju toplane. Njima zima ne menja računicu, ali zato većini donosi dodatne troškove.

Agencija za energetiku uveliko je obračunala koliko će koga koštati grejanje stana od 60 kvadrata i, kaže njihova analiza, najcrnje se piše građanima koji koriste lož-ulje i struju bez akumulacije. Prvi će za čitavu grejnu sezonu potrošiti čak 142.000 dinara, a drugi najmanje 122.700 dinara. Ugalj i termoakumulacione peći su najpovoljniji. Grejanje na ugalj košta od 47.400 do 49.100 dinara. Termoakumulacione peći će „progutati“ 41.300 dinara.

BEZ KULTURE

SA ovakvim standardom većina građana je „proteralo“ i kulturu i zabavu iz svakodnevice. Odlazak u bioskop, pozorište, na koncert, utakmicu ili u kafanu je vanredni i teško priuštiv trošak.

Statistika kaže da nam na obrazovanje mesečno ide 249 dinara, na rekreaciju i kulturu 1.737, dok nam restorani odnose 924 dinara. U realnosti porodica sa jednim đakom mesečno potroši više od 1.000 dinara na časopise, obezbeđenje, radne sveske i pribor.

Odlazak u bioskop četvoročlanu porodicu košta bar 1.500 dinara, a u pozorište najmanje duplo više. Izlazak na piće je luksuz koji retko ko može da priušti.

Izvor: Večernje novosti, 25.09.2011.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.