Novostinajbitnije informacije...

U Upravi za veterinu potvrdili da meso uvoze prerađivači, ali izbegli odgovor na pitanje ko su uvoznici. – Ni u vodećim mesnim industrijama uglavnom ne žele da govore o ovoj temi

Više od 10 miliona kilograma smrznutog mesa, koliko je uvezeno u Srbiju za prvih deset meseci ove godine, po svemu sudeći je završilo u prerađevinama. Jer kako navode u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, zamrznutu junetinu, svinjetinu i piletinu uvoze proizvođači i prerađivači mesa, a ne trgovinski lanci.

 

Potpun odgovor su, međutim, izbegli, pa nismo dobili spisak onih koji su uvezli smrznuto meso. Zato smo pitanje – da li uvozite smrznuto meso i da li ga koristite u proizvodnji prerađevina – poslali vodećim mesnim industrijama u našoj zemlji. Jedino su u „Agroživu” odgovorili, dok „Zlatiborac”, „Neoplanta”, „Karneks”, „Juhor”, „Matijević”, „Topola” nisu želeli da odgovore na pitanja redakcije „Potrošača”.

I dok gotovo svi ćute o ovoj temi, kupci mogu samo da se pitaju da li u prerađevinama koje kupuju ima uvezenog mesa koje je mesecima bilo negde zamrznuto. U kompaniji „Agroživ”, najvećem proizvođaču pilećeg mesa i prerađevina u Srbiji, koja je jedina i odgovorila na pitanja „Potrošača”, navode da ne uvoze smrznuto meso, niti su ga uvozili.

– To je zato što se u „Agroživu” primenjuje zaokružen sistem proizvodnje „od njive do trpeze”, što praktično znači da se u proizvodnji pilećeg mesa i prerađevina „Agroživ” u potpunosti oslanja na svoje kapacitete i resurse – rekli su.

Na pitanje – da li u proizvodnji mesnih prerađevina koriste uvozno zamrznuto meso, odgovorili su:

– Ne. Ulazna sirovina u proizvodnji pilećih prerađevina u celosti se proizvede u okviru kompanije „Agroživ”. Važno je obavestiti potrošače da je u toku ove godine na tržište Srbije uvezeno ukupno 1.300 tona pilećeg moma i pilećeg mesa, koji su ušli u sastav prerađevina izuzetno lošeg kvaliteta, a koje se mogu naći u slobodnoj prodaji na domaćem tržištu. Stoga apelujemo, u najboljem je interesu potrošača da izaberu proizvod proverenog, renomiranog proizvođača, koji primenjuje sve standarde kvaliteta i bezbednosti proizvoda – navodi se u odgovoru „Agroživa”.

U „Matijeviću” su rekli da se najtačnije informacije o ovoj temi mogu dobiti u Veterinarskoj inspekciji i Upravi za veterinu.

– Mi svakodnevno imamo dovoz živih svinja i junadi sa domaćih farmi.Sveže meso, rashlađeno i prerađevine svakodnevno otpremamo najsavremenijim hladnjačama u naših 115 maloprodajnih objekata širom Srbije, a 80.000 zadovoljnih kupaca dnevno to nam i potvrđuje – navode u „Matijeviću”.

Posebna procedura odmrzavanja

U Upravi za veterinu su rekli da se zamrznuto meso odmrzava u posebnim uslovima i u objektima koji ispunjavaju uslove.

– Pre donošenja rešenja kojim se utvrđuju veterinarsko-sanitarni uslovi za uvoz, neophodno je izvršiti pregled objekta odnosno mesta skladištenja pošiljke iz uvoza, o čemu veterinarska inspekcija donosi zapisnik koji se prilaže uz zahtev za dobijanje rešenja o dozvoli uvoza. Da bi se smrznuto meso odmrzavalo neophodno je izvršiti pregled objekta i ispunjenost uslova u istom za sprovođenje postupka odmrzavanja – kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, dodajući da ako se takvo meso potom prodaje kao sveže, na deklaraciji mora jasno da piše da se radi o odmrznutom mesu, kako se ne bi ponovo zamrzavalo, kao i rok upotrebe.

– Čini nam se i da očigledno nije jasan izraz „sveže meso”. U propisima i službenoj komunikaciji izraz „sveže meso” se odnosi na ohlađeno i smrznuto meso, a to znači: meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzerviranja osim hlađenja, zamrzavanja ili brzog zamrzavanja, uključujući i meso koje je upakovano pod vakuumom ili u kontrolisanoj atmosferi. Prema tome, odmrznuto meso je sveže meso i nikako ne sme da se posmatra u kolokvijalnom kontekstu svežine hrane. Radi se samo o uslovima čuvanja na propisanim temperaturnim režimima, što je takođe obavezno naznačiti na deklaraciji – rekli su u Upravi za veterinu.

Hrvatsko iskustvo

Pre dve godine Hrvatsku je potresla velika afera o smrznutom mesu koje je odmrzavano i kupcima nuđeno kao sveže. Tada je insajder, odnosno jedan zaposleni u klanici progovorio o tome kako su tamošnji potrošači obmanjivani godinama. „Potrošač” se još tada bavio istom temom i u inspekciji nam je tada rečeno da je uvoz smrznutog mesa u našu zemlju dozvoljen, ali je zabranjeno takvo meso potom odmrzavati i nuditi ga potrošačima kao sveže. Kako su nam u prošlom broju „Potrošača rekli da je to ipak dozvoljeno, ali uz napomenu na deklaraciji, postavili smo pitanje da li je došlo do liberalizacije propisa u toj oblasti. U Upravi za veterinu su nam sada rekli da nikakvih izmena propisa nije bilo.

– Pretpostavljamo da odgovor od pre dve godine na koji se pozivate nije bio dovoljno precizan i važeća legislativa se nije menjala u protekle dve godine. Moguće je da se naš odgovor odnosio na uvoz smrznutog mesa koji može da se realizuje na način da uvoznik podnese zahtev u Upravu za veterinu radi dobijanja rešenja o dozvoli uvoza – naveli su.

Kada se „Potrošač” tragom vesti iz Hrvatske tada bavio istom temom, rečeno nam je i da se rokovi smrznutog mesa razlikuju od vrste do vrste. Kako su rekli klaničari, svinjsko meso može da se čuva zamrznuto šest meseci, juneće i goveđe do godinu dana, a pileće tri meseca.

– Problem je ako ono negde stoji zamrznuto godinama pa ga neko kupi i stavi u promet. Onda ono gubi na kvalitetu, jer sadrži masnoće i proteine koji se zbog dugog stajanje razlažu – istakao je tada Momir Jovanović, tadašnji predsednik Grupacije mesne industrije u Privrednoj komori Srbije.

Trgovci nisu uvoznici

U odgovoru Uprave za veterinu potvrđeni su prošlonedeljni odgovori trgovinskih lanaca „Potrošaču”, odnosno da oni nisu uvoznici smrznutog mesa i da kupcima ne nude uvezenu i potom odmrznutu svinjetinu, junetinu, piletinu.

Ali, zbog toga što mesne industrije uglavnom nisu dale odgovore na naša pitanje, niko ne može da odbaci scenario da klanica uveze meso, odmrzne ga, a potom ga trgovac ponudi kao sveže, što je pokazao i već navedeni hrvatski primer. Naši trgovci to demantuju.

U „Idei” i „Merkatoru” su rekli da je sve sveže meso koje imaju u ponudi isključivo meso domaćeg porekla.

– Sve sveže meso u našoj ponudi je domaće, uzgajano u Srbiji, odnosno u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Sveže meso koje je u prodaji u našim maloprodajnim objektima proizvod je domaćih proizvođača sa kojima imamo dugogodišnju saradnju – naveli su u „Delezu”, u čijem su sastavu „Maksi” i „Tempo”.

Iz DIS-a su poručili da je sveže meso koje se prodaje u njihovima marketima isključivo domaće proizvodnje.

– Jedino je ćureće meso uvoznog porekla s obzirom na to da ga naš dobavljač „Perutnina Topiko” uvozi u svežem stanju i kao takvo ga distribuira – naveli su u DIS-u, dok su u „Metrou” rekli da u njihovim „keš end keri” veleprodajama u ponudi imaju i uvozno smrznuto meso, ali i da ga ne nude kupcima kao sveže, odnosno odmrznuto, već ga uvoze kao smrznuto i kako takvo i prodaju, dok sveže meso nabavljaju od domaćih klaničara.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.