Ne, ne u Srbiji!
U Velikoj Britaniji, Nacionalna kancelarija za statistiku, prateći potrebe i navike kupaca, menja sadržaj osnovne potrošačke korpe svake godine. U korpi se nalazi oko 700 artikala, a u 2013. iz korpe je ispao šampanjac, a ušle su elektronske knjige.
Britanska praksa
Britanska statistička praksa svakog meseca upoređuje negde oko 180.000 cena artikala iz 150 britanskih oblasti, te se nastoji da se sa najboljom mogućom preciznošću utvrdi stopa inflacije i promena troškova života. Na osnovu toga se formira i konačna potrošačka korpa građana.
Evidentni porast interesovanja za digitalne čitače, kao što je Kindle, pokazuje neke od značajnijih promena u potrebama i navikama stanovništva. Napredak tehnologije je ove godine posmatran kroz posebnu lupu kada je reč o potršačkoj korpi, pa su tako u nju ušli digitalni TV rikorderi, a u prošlost su otišli aparati koje znamo kao „video-plejeri”.
Što se tiče prehrambenih navika potrošača Ostrva, šampanjac je očigledno izgubio trku, ali su je dobile borovnice i topla čokolada, pa čak i beli rum.
Promene su kreirane na osnovu opsežno uzorkovanih potrošačkih navika i standarda potrošača.
Praksa u Srbiji
Potrošačka korpa u Srbiji se od januara 2011. godine obračunava na bazi istraživanja i po zvaničnoj metodologiji Eurostata (EU). U novoj metodologiji prosečno domaćinstvo definisano je kao tročlano umesto kao četvoročlano jer prema poslednjim podacima prosečna porodica u Srbiji ima 3,1 člana. U potrošačku korpu ubačeni su pojedini proizvodi kojih do sada nije bilo, poput nekoliko vrsta hleba i peciva, bureka, kukuruznog brašna, konzervisanog povrća, suvih šljiva, čajne kobasice, slanine, viršli, šunke.
Prosečna potrošačka korpa pravi se na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva i na uzorku od oko 4.500 domaćinstava. Poslednja zvanično obračunata korpa u Republičkom zavodu za statistiku je potrošačka korpa iz decembra 2012. i iznosila je 63.761.88 dinara i manja je u odnosu na prethodni mesec za 0.22%, ali veća za 13.85% u odnosu na pre godinu dana.
U isto vreme, prosečna zarada (netto iznos, bez poreza i doprinosa) je iznosila 46.923 dinara, što znači da je za pokriće potrošačke korpe za prosečno domaćinstvo bila potrebna 1,36 prosečnih plata.
Upoređivanje domaće i britanske prakse
… je nemoguće.
Pre svega zato što potrošačka korpa uzima u obzir prosečnu zaradu, navike (mogućnosti) potrošača i cene artikala, pa stoga ne čudi da je prosečna potrošačka korpa u Srbiji puna raznih vrsta hlebova, a ne šampanjca ili elektronskih čitača knjiga.