← početna

Novosti

Da li GMO dolazi u Srbiju?

Pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) će biti uslovljeno liberalizacijom propisa u oblasti proizvodnje i prometa genetski modifikovane hrane? Rešavanje ovog problema biće jedan od prvih težih testova za novu vladu, ako se zna da je raspoloženje u javnosti uglavnom negativno.

Da bi pritisaka i negodovanja moglo da bude pokazuje primer Hrvatske gde se promena propisa dogodila praktično preko noći, a strasti se ne smiruju i dalje, iako je još početkom godine hrvatska vlada, kako navode tamošnji mediji i pojedine stranačke vođe, u tajnosti dozvolila uvoz pojedine hrane koja sadrži GMO, uprkos protivljenju većeg dela javnosti. Proizvodnja je i dalje zabranjena, ali za građane to nije dovoljno, pa mnoge političke stranke sada zahtevaju da se takva odluka preispita.

Da li i Srbija može da se nađe u sličnoj situaciji?

Prema važećim propisima u Srbiji ne postoji obaveza obeležavanja, jer je po zakonu zabranjeno korišćenje GMO semena i hrane koja sadrži GMO ili je proizvedena od GMO. U našem zakonu (a to je u skladu sa evropskim zakonima) prisustvo GMO urazličitim proizvodima do 0,9 odsto smatra se kao nenamerna kontaminacija, pa se i takvi proizvodi smatraju nemodifikovanim ukoliko se radi o modifikacijama koje su u Evropi dozvoljene.

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladin Ševarlić ističe da Srbija ne mora da prihvati uvoz GMO hrane ako to ne želi. Pre nekoliko nedelja, objašnjava, Vladimir Putin je potpisao sporazum o pristupanja Ruske Federacije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i njima nije postavljen taj uslov.

– Ne vidim razloga zašto bi nama bio, jedino ako neko od naših političara to nije već obećao – ističe Ševarlić. On dodaje da je problem u tome što često u ime naroda neko preuzima obaveze i donosi odluke koje su za javnost nepoznanica.

– Mislim da ova vlada neće napraviti takvu grešku, ako napravi onda narod na prvim narednim izborima treba da kaže svoje preko glasačkih listića– kaže Ševarlić i ističe da bi prihvatanje GMO hrane bio glogov kolac u srce srpskog agrara.

– Eto razloga zašto je Bugarska poništila taj zakon i zašto mnoge evropske zemlje ne prihvataju GMO, a članice su Svetske trgovinske organizacije. Ne mogu jedna pravila da važe za države koje su članice, a druga za one koji pristupaju. Ovde se radi o ucenama i mislim da Srbija to ne treba da prihvati. Izuzetno je važno da naša zemlja sačuva poljoprivredu kao slobodnu od genetski modifikovanih organizama. Ne radi se samo o zdravstveno-bezbednosnim razlozima i zaštiti potrošača, već i oekonomskim interesima Srbije.

Međutim, u Ministarstvu ekonomije navode da u multilateralnom sistemskom delu pregovora o pristupanju STO u kojem zemlja kandidat samo usklađuje svoj spoljnotrgovinski sistem sa zadatim, nema pregovaranja, već se postojeća pravila moraju prihvatiti. Kako ističu jedan od mnogobrojnih sporazuma iz okvira STO sa kojim je potrebno usaglasiti važeće zakonodavstvo u Srbiji je i Sporazum STO o sanitarnim i fitosanitarnim merama koji obuhvata i oblast GMO i koji su sve zemlje članice (157 zemalja) prihvatile.

– Stoga je pored ostalog, pitanje harmonizacije Zakona o GMO sa pravilima STO uslov za okončanje procesa pristupanja ovoj organizaciji. A njena pravila su takva da članice ne mogu primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što automatski uključuje i proizvode sa genetski modifikovanim sadržajem – navodi Bojana Todorović, pomoćnik ministra ekonomije.

Međutim, dodaje ona, u slučaju eventualnog uvoza GMO proizvoda, članice mogu primenjivati bilo kakve restriktivne procese koji će omogućiti procene rizika i stroge kontrole, pa i na izvestan način de fakto onemogućiti uvoz kroz sistem komisija, odobrenja i odbijanja pojedinačnih zahteva za uvozom.

– Ove sisteme imaju sve članice STO, a posebno su restriktivni u EU sa čijim se pravilima Srbija takođe mora harmonizovati u procesu pristupanja EU– objašnjava sagovornica „Potrošača” dodajući da pitanje proizvodnje generalno, pa i prehrambenih proizvoda sa genetski modifikovanim sadržajem se ne tretira u STO, te u tom domenu članice STO su samostalne u kreiranju nacionalnih politika. Eventualne izmene Zakona o GMO su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede gde kažu da se trenutno u Srbiji dozvoljava jedino korišćenje genetski modifikovanog organizma radi izvođenja ogleda, odnosno za istraživačke svrhe. Ali, u ovom slučaju GMO se upotrebljava u zatvorenim sistemima, odnosno u prostoru koji mora biti fizički, hemijski ili biološki odvojen od spoljnog sveta.

– Ovim se jasno određuje da GM organizmi mogu samo da se gaje u naučne svrhe i ne mogu da se stavljaju u slobodan promet niti da dolaze u dodir sa životnom sredinom. Naglašavamo razliku između strogo zatvorenih i kontrolisanih uzgoja GMO u istraživačke svrhe u naučnim institutima i slobodnog prometa GMO koji je zabranjen u Srbiji – kažu u ministarstvu dodajući da nije bilo zahteva za istraživačke svrhe.

Na naše pitanje da li se posebno oprezno kontroliše uvoz hrane iz zemalja u kojima je dozvoljen GMO, u ministarstvu su odgovorili da njihova inspekcija proverava svaku pošiljku hrane za koju se podnese zahtev za uvoz. Osim što, kako tvrde, proveravaju kvalitet, prisustvo teških metala i pesticida, obavljaju mikrobiološka ispitivanja i mere radioaktivnost, proveravaju i prisustvo GMO.

– Svaka pošiljka semenskog kukuruza, soje, seme šećerne repe, seme uljane repice, merkantilni kukuruz i soja, sojina sačma, pirinač i ostalo, prilikom uvoza u našu zemlju, uzorkuje se i ispituje na genetsku modifikaciju. Ispitivanja uzetih uzoraka vrše se u akreditovanim i ovlašćenim laboratorijama u zemlji. Laboratorije su odabrane na osnovu konkursa koji je sprovelo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – odgovorili su u Ministarstvu poljoprivrede.

Šta je genetski modifikovan proizvod

Genetski modifikovani organizmi se najjednostavnije mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštački način, odnosno intervencijom čoveka. U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi sa ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama upotrebe genetski modifikovane hrane.

EU: dozvoljeni izmenjeni krompir i kukuruz

Gajenje GMO u Evropskoj uniju reguliše se na nivou komisije. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, dozvoljeno je gajenje GMO kukuruza sa određenim svojstvom (otpornost prema kukuruznom plamencu) i krompira sa povećanim sadržajem skroba koji se koristi u industrijskoj preradi. Međutim, pre godinu dana, našoj redakciji je potvrđeno da je u Evropskoj uniji odobreno 35 genetičkih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. One se u EU mogu puštati u promet kao genetički modifikovana hrana za ljude, genetički modifikovana hrana za životinje, kao i sirovine za dalju preradu. A reč je o šećernoj repi, argentinskoj kanoli, cikoriji, karanfilu, soji, pamuku, duvanu i kukuruzu.

Ko kontroliše hranu

Ove godine smo analizirali dvadesetak uzoraka hrane za ljudsku ishranu,kao i stočne hrane i bili su negativni. Inače rezultate šaljemo ustanovikoja pošalje zahtev i ne objavljujemo ih javno. Zahteve dobijamo odMinistarstva za poljoprivredu, i drugih institucija, kažu u Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo čija je laboratorija uz Laboratoriju za ispitivanje kvaliteta semena Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i SP laboratoriju iz Bečeja nadležna za ove vrste analiza.

U Ministarstvu poljoprivrede navode i da je za kontrolu GMO u Srbiji angažovana njihova fitosanitarna inspekcija. Na prostoru južnobačkog, zapadnobačkog, sremskog i mačvanskog upravnog okruga prošle godine izvršen je pregled više od 2.000 parcela zasejanih sojom, a na 152 parcele je zvanično potvrđeno prisustvo genetičke modifikacije i ti proizvodi su uništeni, a protiv vlasnika ili korisnika pokrenute krivične ili prekršajne prijave, tvrde nadležni.

– Sve seme soje koje se nalazi na našem tržištu je kontrolisano u procesu proizvodnje, a kontroliše se i dorada semena soje kao i promet semena u maloprodajnim i veleprodajnim objektima i do sada nije utvrđeno da se u prometu nalazi seme soje kod koga je utvrđena genetska modifikacija – rekli su u ministarstvu.

Izvor: Politika

RSS feed novosti

Kategorije

Sveže

  • Koliko je zаlogаj u Srbiji bezbedаn

    Visoke temperаture su rаzlog više dа se zаpitаmo kаkvu hrаnu jedemo, posebno nа ulici. Od pre tri godine, nаši ugostiteljski objekti su, po Zаkonu o bezbednosti hrаne, u obаvezi dа uvedu Hаsаp stаndаrd, sistem koji osigurаvа bezbednost hrаne u proizvodnji, prerаdi i prometu. Dа li su to zаistа i učinili?
  • Koliko ste vi kupovali u maju?

    Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u maju je bila manja u odnosu na april.
  • Proizvođači zakidaju gde stignu, a sve u skladu sa propisima

    Cene u prodavnicama naizgled ne rastu, ali nekako se uvek nađe načina da se od kupaca izvuče što više.
  • Pazite šta kupujete: I škart nude na popust

    Kupila sam sako na rasprodaji u poznatom butiku i kada sam došla kući primetila sam da je sa strane rasparan, a na leđima rasečen. To kaže Beograđanka Vladana Miletić (27), koja je, ljuta zbog toga što nije bilo istaknuto upozorenje da je reč o robi sa greškom, htela da zameni sako.
  • Tragom vesti: Tempo ne preprodaje robu iz humanitarne pomoći

    Slučaj kutije pronađene u Tempovoj prodavnici koja je zbog brendiranog selotejpa izazvala sumnju da je reč o preprodaji i zloupotrebi humanitarne pomoći za Obrenovac, uznemirila je javnost proteklih dana.