← početna

Novosti

HACCP OBAVEZAN, NEMA GA POLOVINA FIRMI

HACCP sistem, čijom primenom se obezbeđuje bezbednost hrane u proizvodnji, preradi i prometu, obavezan je u EU. Iako je njegovo uvođenje od 11. juna obavezno i u Srbiji, više od polovine ugostitelja ga još nije uvelo

BEOGRAD – Iako ih na to obavezuje zakon i rok koji ističe 11. juna, više od polovine ugostiteljskih objekata nije uvelo HACCP sistem koji treba da osigura bezbednost hrane u proizvodnji, preradi i prometu, javlja RTS.

Primena tog sistema olakšaće borbu sa konkurencijom, omogućiti efikasniji sistem poslovanja, a izvoz u Evropsku uniju postaće jednostavniji.

Posle njegovog uvođenja, pokvaren ili bajat proizvod, prljavština u prostorijama gde se kuva ali i jede hrana, pravljenje, ali i posluživanje hrane u posudama koje nisu otporne na bakterije trebalo bi da budu ružna prošlost.

HACCP sistem garantuje detaljnu analizu u proizvodnji hrane od njive do trpeze.

„Prednosti Hasapa su što se tiče klijenata i gostiju to da oni imaju bezbedan proizvod, dok vlasnik restorana može da kontroliše svoje radnike, da kontroliše namirnice koje je dobio u svojoj lokal”, kaže vlasnik restorana Dušan Mrđenović.

HACCP SISTEM OBAVEZAN, NEMA GA POLOVINA FIRMI
(4) Ponedeljak, 30. Maj, 2011.| Autor: Novinske agencije
HACCP sistem, čijom primenom se obezbeđuje bezbednost hrane u proizvodnji, preradi i prometu, obavezan je u EU. Iako je njegovo uvođenje od 11. juna obavezno i u Srbiji, više od polovine ugostitelja ga još nije uvelo

Mrđenović navodi da vlasnik može da se zaštiti ukoliko dođe do nekih problema i neispravnosti u proizvodu. Na primer drvenu dasku za sečenje zameniće ona od kuvane plastike. Escajg ne sme da bude od drveta već od metala.

Za ugostitelja je problem veći i skuplji ako konsultant, koga takođe moraju da angažuju, proceni da u kuhinji treba više od promene daske i kašike.

„Matematika kojom se vode je da što manji prostor bude proizvodni, a da ima što više sedećih mesta. Ako se kuhinja adaptira, jer nisu odvojeni prljavo i čisto, a nije moguće te elemente uvesti na jednostavan način, to povećava cenu uvođenja Hasapa”, kaže vlasnik picerije Aleksandar Sipić.

Stroge higijenske uslove ili cenu uvođenja HACCP-a mnogi doživljavaju kao nepotreban trošak. Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da je to ulaganje isplativo u budućnosti. A za one koji to još nisu stigli da urade, moguće je produženje roka.

„Mislim da ćemo svakako u prvoj nedelji juna imati potpuno jasnu sliku i to je trenutak kada ćemo videti kako ćemo se postaviti prema ovoj stvari. Važno je da imamo standardizovan ovaj deo tržišta i ovaj deo prometa”, kaže ministar poljoprivrede Dušan Petrović.

Svetska zdravstvena organizacija HACCP sistem smatra najefikasnijim sredstvom za kontrolu bolesti izazvanih hranom, a obavezan je u zemljama Evropske unije.

RSS feed novosti

Kategorije

Sveže

  • Najviše pritužbi na neispravne mobilne telefone

    Novi zаkon o zаštiti potrošаčа, koji se primenjuje od septembrа prošle godine, а uveo je krаće rokove rešаvаnjа reklаmаcijа, mogućnost izborа zаmene ili poprаvke kupljenog proizvodа, kаo i većа ovlаšćenjа Tržišne inspekcije, zа nepunа četiri mesecа doneo je odlične rezultаte.
  • Šta rade advokati, a šta notari?

    Kada hoće da prodaju stan ili automobil, građani mogu i ne moraju kod advokata, ali moraju da overe ugovor kod javnog beležnika.
  • Obrni okreni, kupci uvek nastradaju

    Da li vam se desilo da kupite neki elektronski uređaj i da ne prođe ni godinu dana a da se on iz čista mira pokvari?
  • Jeftini trikovi: Evo kako nas trgovci mame da kod njih kupujemo više

    Podstaknuti statistikom da čak 32 miliona Amerikanaca svaki dan kupuje u velikim supermarketima, novinari "Biznis insajdera" su napravili video snimak u kom su obuhvatili najčešće trikove kojima se služe vlasnici velikih trgovinskih lanaca kako bi proces kupovine učinili što dužim, prijatnijim za kupce, a samim tim i isplativijim za njih same.
  • Ono što je za EU otpad, mi proglašavamo mesom III kategorije

    Domaća mesna industrija tokom 2014. godine iz inostranih klanica uvozi oko 35.000 tona najlošijih jestivih delova mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju i tretira se kao „meso III kategorije”, u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.