← početna

Novosti

Ko štiti nezadovoljne kupce?

„Do sada smo pokrenuli dvadesetak sudskih sporova, tužeći prodavce koji su kršili zakon, a u pripremi je najmanje još toliko tužbi”, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, NOPS.

Pokvarena pegla, sumnjiv obračun telefonskog saobraćaja u romingu, loša PVC stolarija, obmana prilikom kupovine televizora, visoka cena grejanja… Ovo su samo neki problemi sa kojima se sreću potrošači u Srbiji, koji se sve češće, kada prodavac ne prihvati njihovu reklamaciju ili kada smatraju da su preplatili neku uslugu, obraćaju svojim udruženjima.

Niko ne zna tačno koliko tih udruženja ima. Dugo se spekulisalo brojkom od 60, zatim od 40. U registru resornog Ministarstva poljoprivrede i trgovine upisano ih je samo 16. Za mnoga se ispostavilo da su osnovana ad hok, da bi pojedinci izmamili neki novac od opštine, ali da se u suštini ne bore ni za čija prava, posebno ne za prava potrošača. Niču kao pečurke posle kiše, oglašavaju se preko interneta i brzo gase.

„U jednom trenutku, pre osam godina, naša organizacija je imala više od 40 udruženja, da bi, kada smo pooštrili pravila igre, mnogi otpali, ugasili se ili osamostalili”, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača (NOPS).

On veruje da je jedan broj osnovan ne samo iz materijalnih interesa, već i da bi se „potrošačka scena“ oslabila u korist trgovačkog lobija.

Šta sve praktično mogu da urade ove organizacije i kako pomažu nezadovoljnim kupcima? Za početak, one ne mogu da narede trgovcu da ispravi propust koji je napravio. Mogu samo da daju mušteriji stručni savet šta i kako da uradi u određenoj situaciji.

Građani mogu i da im se požale na neki ugostiteljski objekat ili trgovinu, pa da oni o tome obaveste nadležnu inspekciju. U lakšim slučajevima, organizacije mogu posredovati između kupca i trgovca da bi problem bio rešen odmah i bez pokretanja zvaničnog postupka.

Takođe, mogu da zastupaju građane pred sudom ako ih ovi ovlaste.

„Do sada smo pokrenuli dvadesetak sudskih sporova, tužeći prodavce koji su kršili zakon, a u pripremi je najmanje još toliko tužbi”, kaže Papović, i objašnjava da u Srbiji praktično još nije doneta nijedna presuda zbog kršenja Zakona o potrošačima.

Kupci se jesu na sudu izborili za neka svoja prava, kao na primer u Pančevu, kada su insistirali da budu skinuti sa sistema daljinskog grejanja, ali u pitanju su individualni slučajevi, koji su rešavani po drugim zakonima.

Zakon o zaštiti potrošača, koji je na snazi od prošlog januara, nije zaživeo pošto nedostaju podzakonska akta, pa njegove odredbe svako tumači na svoj način. U potrošačkim organizacijama smatraju da im on ne daje prava ovlašćenja da se bave poslom zbog kojeg su i osnovane – da štite potrošače. Između ostalog, da bi jedna organizacija kupaca u Srbiji bila krovna ona mora da okuplja 50 drugih, što je, kažu, nonsens jer cela Nemačka ima samo 16 udruženja.

EU je izdvojila 2,5 miliona evra za projekat „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji“, čiji ključni ekspert za zaštitu potrošača Gražina Rokicka za „Novosti“ kaže da je u Agenciji za privredne registre upisano 75 potrošačkih organizacija, a u registru Ministarstva 16.

„Potrošačkih organizacija je mnogo, ali kada bi one međusobno tešnje sarađivale”, sve bi funkcionisalo mnogo efikasnije.

Na pitanje da li su one u stanju da štite interese potrošača, naša sagovornica odgovara da ove organizacije postaju sve iskusnije, ali bi njihov rad bio efikasniji kada bi potrošači bili informisaniji i aktivniji u ostvarivanju svojih prava.

„Samo ako znaju svoja prava, mogu i da ih ostvare”, kaže Rokicka, i dodaje da situacija u našoj zemlji nije perfektna, ali to je slučaj i u mnogim drugim zemljama.

U okviru ovog projekta EU u decembru je sprovedeno nacionalno istraživanje o nivou svesti o potrošačkim pravima u Srbiji, u okviru kojeg su ispitanici mogli da se izjasne šta ih najviše iritira. Odgovorili su: „Loš kvalitet usluga u poređenju sa cenom”.

„Potrošači u Srbiji najnezadovoljniji su u oblasti energetike i gasa, zdravstva i turizma”, zaključuje Rokicka.

Martovsko istraživanje NOPS-a pokazalo je da ubedljivo najviše primedbi građani imaju kada su u pitanju obuća, telefonija i telekomunikacione usluge, električna energija, računari i kompjuterska oprema, motorna vozila, kućni aparati i različite vrste usluga.

Uporni advokat

Da uporni potrošači mogu da se izbore za svoja prava, pokazuje ovonedeljni slučaj jednog beogradskog advokata, koji je od mobilnog operatera tražio da ga zaštiti od neželjenih SMS-ova. Pošto je uzalud pokušavao da reši problem preko korisničkog servisa, plaćajući pri tom impulse tokom razgovora s operaterima, na kraju se priključio na društvenu mrežu i počeo problem da rešava „tvitujući“. Ubrzo se uključilo mnoštvo „tviteraša“. Posle ovakve „bitke“ advokat je uspeo ne samo da natera operatera da više ne prima promo poruke, već i da mu refundira potrošene impulse u razgovoru sa korisničkim servisom.

O ovom slučaju smo izveštavali pre nekoliko dana i na našem portalu.

Izvor: B92

RSS feed novosti

Kategorije

Sveže

  • Tuđe pokvareno i zaraženo je za nas luksuzno i bezbedno meso?

    Sredinom meseca marta, sistem za brzu razmenu informacija o merama i preduzetim radnjama u pogledu prehrambenih proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i sigurnost potrošača, RASFF, је objavio upozorenje da je u Srbiju uvezena piletina, poreklom iz Poljske, koja je zaražena salmonelom. Međutim, da li je Ministarstvo poljoprivrede obavestilo stanovništvo? Nije!
  • [Važno obaveštenje] Povučen italijanski Fiat 500 Abarth sa tržišta EU

    Protekle nedelje, sa tržišta Evropske unije povučen je automobil FIAT 500 Abarth italijanske proizvodnje, navodi RAPEX u svom Izveštaju br. 15 o nebezbednim proizvodima.
  • Dvа mesecа do pomoći ili prosjаčkog štаpа

    Građane Srbije deli nešto više od dvа mesecа od bаnkrotа. Nаrodnа bаnkа Srbije, odnosno direktor Sektorа zа kontrolu poslovаnjа bаnаkа u toj instituciji Željko Jović, nаjаvio je dа bi Srbijа do 30. junа ove godine trebаlo dа donese pomenuti propis.
  • "Četvoro očiju" za kupovinu hrane

    Zakon o bezbednosti hrane od 2009. godine propisuje da je svaki subjekat koji se bavi proizvodnjom i stavljanjem u promet hrane u obavezi da sprovodi dobru higijensku praksu, te da primenjuje „Hasap” standard, koji otklanja rizike po pitanju ispravnosti i kvaliteta namirnica. O čemu još treba voditi računa prilikom kupovine hrane.
  • Sistem prijavljivanja problema sa komunalnim uslugama

    Poštovani potrošači, u nastavku se nalazi anketa koja ispituje mišljenje potrošača o komunalnim uslugama, problemima koji nastaju sa komunalnim uslugama, kao i sistemu kojim se isti prijavljuju. Molimo vas da izdvojite nekoliko minuta i da je popunite.