← početna

Novosti

Kredit ne može da otplati 90.000 ljudi

Drastičan pad standarda, skok evra i gubitak radnih mesta doprineli su sve većem kašnjenju vraćanja dugova u bankama. Od marta ove godine broj građana koji nema novac za uplatu mesečnih rata duže od tri meseca se popeo za 3.754 građana. Njihov problematičan dug je narastao na 32 milijarde dinara što je tri milijarde više nego u decembru 2010. godine.

- Najviše se kasni sa otplatom keš i potrošačkih kredita jer za njihovo obezbeđenje ne treba hipoteka za razliku od stambenih kredita. Sa otplatom kasne i oni koji su uzimali gotovinske kredite u švajcarcima gde su rate skočile i do 60 odsto. Trend nas nije iznenadio imajući u vidu sve niži standard, veće cene i realan pad plata – kažu za “Blic” u jednoj od najvećih banaka u Srbiji. Veliki broj građana kasni i na osnovu tekućih računa (230.000), kreditnih kartica (74.000) i lizing ugovora (1.786).

M. Novaković, autoprevoznik iz Beograda, uspeo je da otplati gotovinski kredit, ali ga sada muči stambeni. – Kada sam kupio stan krajem 2004. godine, mesečna rata je iznosila 180 evra, a sada je skoro 220 evra. Prvo mi je pre godinu dana smanjena plata za 20 odsto, ali sam kredit nastavio da otplaćujem zahvaljujući ušteđevini. Početkom ove godine, međutim, umesto pet dana nedeljno, imao sam posla za tri. Plata mi je smanjena skoro upola, ušteđevine više nemam, a kredit ne otplaćujem tri meseca. Iz banke zovu redovno, a ja i dalje tražim izgovore i drugi posao – priča on.

Bankare najviše brine izostanak stabilnog trenda iz marta ove godine. U odnosu na početak 2011. tada je broj građana koji neredovno otplaćuju kredite pao za oko tri hiljade. Broj neredovnih platiša tri meseca posle se povećao sa 8,6 na 8,9 odsto. Svaki jedanaesti građanin koji ima kredit ne može redovno i da ga otplaćuje.

Bankari uvek preporu­čuju klijentima da, u slučaju da ne mogu da otplaćuju kredit, ne čekaju poziv iz banke već da se sami jave.

- U suprotnom, ipak, nalazimo rešenje. Postoji mogućnost značajnijeg produženja roka otplate i privremeno umanjenje kamatne stope. Kolike će i tačno kakve olakšice biti zavisi od svakog klijenta ponaosob, a reprogram postoji za sve kredite – kažu u Rajfajzen banci.

U Unikredit banci ne kriju da blago raste broj građana koji kasne sa otplatom kredita i da im je pomoć sve potrebnija.

- Klijenti se sve više raspituju za mogućnosti reprograma. U slučaju da ostanu bez posla ili da im poslodavci smanje primanja, u našoj banci je moguće dobiti odlaganje otplate do godinu dana – kažu u Unikredit banci.

Bankarima su najproblematičniji poljoprivrednici i velike kompanije. Sa otplatom kasni svaki četvrti poljoprivrednik, svako peto pravno lice i svaki šesti preduzetnik.
Banke u suštini ne oskudevaju u novcu, već je njihov problem u nedostatku obećavajućih poslova. Međugodišnja proizvodnja jeste rasla 3,4 odsto u aprilu, ali je nesporno da nelikvidnost realnog sektora ne odgovara finansijskom sektoru. – Tražnja za investicionim kreditima je mala i teško je naći nove, kvalitetne klijente. Najveće probleme imaju mala preduzeća u građevinarstvu i maloprodaji, dok se proizvođači hrane dobro drže – kaže Vladimir Vukotić, član IO Oportjuniti banke, za „Blic“.

RSS feed novosti

Kategorije

Sveže

  • Isti proizvod skuplji u velikoj ambalaži nego kad kupite dva manja

    Ako ste od onih koji u supermarketu uvek uzmu veće pakovanje robe da bi uštedeli, upali ste u zamku: to pravilo otišlo je u istoriju.
  • Prerađevine na listi hrane koja izaziva rak

    Slaninica i kobasice opet su na udaru jer je Svetski fond za istraživanje raka izneo tvrdnje da su te mesne prerađevine povezane sa kancerom debelog creva.
  • Ni jaja iz Srbije ne mogu u EU

    Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije.
  • Jaja puna antibiotika i salmonele

    U Srbiji je prošle godine zaplenjen i uništen 21.791 kilogram jaja. Ako uzmemo u obzir da je prosečno jaje teško 50 grama, dolazimo do računice da je veterinarska inspekcija povukla skoro pola miliona komada. Razlozi su razni – od toga da su jaja proizvedena u neregistrovanim farmama, da im je istekao rok upotrebe, ali i zbog kvaliteta proizvoda, kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
  • Teški metali u bojama za jaja

    Približava se Vaskrs, a sa njim i farbanje jaja. Boje koje se prodaju na mestima van inspekcijske kontrole mogu biti pune teških metala opasnih po zdravlje čoveka. To su najčešće olovo, kadmijum, živa i arsen. Stručnjaci upozoravaju da se isključivo kupuju farbe sa oznakom od E 100 do E 180.