Novostinajbitnije informacije...

Analiza na Institutu za opštu i fizičku hemiju pokazala da u kremovima na našem tržištu sadržaj šećera ide čak do 57%, a biljnih ulja 31%. Kakao, lešnik i mleko u prahu čine minimalni udeo u ovoj poslastici.
 
Roditelji, da li znate šta u stvari dajete deci kada im dopustite da se zaslade kremovima? Nećemo pogrešti ako kažemo da je to skoro isto kao da ste im dali ulje (palmino, sojino, suncokretovo) zaslađeno gomilom šećera. Ova dva sastojka čine skoro 90% sadržaja omiljene poslastice mnoge dece, ali i odraslih. Lešnik, kakao, mleko u prahu čine najmanji udeo ovog slatkiša.
 
Institut za opštu i fizičku hemiju u Beogradu analizirao je za Zaštitnik potrošača ovu poslasticu. Ispitivano je pet uzoraka najpopularnijih robnih marki - "nutela", "eurokrem", "cipiripi", "fineti" i "linolada". Pre svega, zanimao nas je udeo šećera, lešnika i kakaoa. Napominjemo, svi analizirani proizvodi su deklarisani kao jestivi krem na bazi kakaoa i lešnika.
 
Analize su nam pokazale da je najveće odstupanje u uporednoj analizi to što "nutela" ima 13 odsto lešnika, dok se u ostalim kremovima nalazi tek tri odsto ovog sastojka. Tako da ne čudi podatak što svaki od njih ima dodate emulgatore i arome koji su zaduženi za ukus koji osetimo dok ih jedemo.
 
S obzirom na to da je udeo šećera u ovim slatkišima čak 57 % (na 100 grama proizvoda unosimo čak 57 grama šećera), ne treba mnogo mudrosti da zaključimo kako konzumacijom kremova vrlo lako možemo da prekoračimo preporučeni dnevni unos od 25 grama, a koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija.
 
Količina mleka u prahu varira od 6,5 (eurokrem) do 9,5 procenata, koliko ga ima u "linoladi". Proizvođači nisu izdašni ni kada je reč o kakaou, čiji udeo se kreće od 3% (linolada), pa do 7,4% (nutela).
 
 
Kada je reč o sadržaju ukupnih ulja, on je približno isti (oko 31%), ali se razlikuje sadržaj zasićenih masti, kao i poreklo masti. Upravo su te zasićene masti jedan od najvećih neprijatelja ljudskog organizma ako se unose spolja. Jer naša tela su sposobna da proizvedu sve potrebne količine zasićenih masti, tako da nije potrebno da ih unosimo kroz ishranu.
 
- Zato su zasićene masti svrstane u lošu kategoriju. Uz to imaju negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Zasićene masti dolaze uglavnom iz mesa, morskih plodova, piletine sa kožom, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda od punomasnog mleka. One se mogu naći i u hrani biljnog porekla kao što su kokos, ulja od kokosa ili palmino ulje. One povećavaju ukupni holesterol tako što podižu štetni LDL - objašnjava kardiolog Svetislav Nastić.
 
Specijalista opšte prakse dr Snežana Stajić upozorava da su ovi slatki namazi izuzetno štetni i opasni po ljudski organizam, pogotovo kod dece, koja ih najviše jedu.
 
- Svakodnevna upotreba ovih slatkih kremova, koji su puni šećera, zasićenih masti, emulgatora, boja, kalorija i ulja, može dovesti do začepljenja krvnih sudova, rane gojaznosti, kvarnih zuba... Deca posebno treba da se čuvaju jer su takve namirnice za njih nezdrave i štetne i ne bi trebalo uopšte da ih jedu - ističe dr Stajić.
 
Prema njenim rečima, najveći problem je što roditelji uopšte ne razmišljaju u ovom smeru, pa svojoj deci daju takve stvari za doručak.
 
- Zato je neophodno da se odmalena i deca, ali i njihovi roditelji edukuju od strane pedijatara i nutricionista koliko su pojedine namirnice, bez obzira na to što ih većina voli i jede, zapravo opasne i štetne po naše zdravlje - naglašava naša sagovornica.
 
Nutricionista Jovana Ferluga slaže se da treba izbegavati unošenje preterane količine šećera, a za Zaštitnik potrošača objašnjava i zašto:
 
- Uglavnom je poznato da slatkiši napunjeni šećerom značajno podižu glikemiju, odnosno šećer u krvi. To uzrokuje lučenje velike količine insulina, pa nastupa nagli pad šećera u krvi i odmah zatim javlja se želja za novom količinom slatkiša. Dakle, pokreće se začarani krug. To sve može uzrokovati gojaznost ali i dijabetes.
 
Kako kaže naša sagovornica, šećer smanjuje aktivnost imunog sistema (bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija), što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje i do četiri sata.
 
- Ako se radi o deci, može doći do promene ponašanja deteta, koje postaje hiperaktivno, kada nivo adrenalina postaje deset puta viši od normalnog i ostaje visok čak i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. U ekstremnim slučajevima dolazi i do pojave agresivnosti. Takođe, detetu je smanjena pažnja, otežano je učenje. Treba, naravno, imati u vidu da nisu svi jednako osetljivi na šećer, ali najveći procenat dece je izuzetno osetljiv. Najosetljivija grupa su predškolci, kojima se mozak intenzivno razvija i raste, što ih čini posebno osetljivim - zaključuje Jovana Ferluga  i dodaje da preterani unos šećera svakako pospešuje i razvoj kardiovaskularnih bolesti.
 
Izvor: Informer

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.