Novostinajbitnije informacije...

LEGALNI AUTO-SERVISI PRELAZE U SIVU ZONU.
NA TRŽIŠTU VIŠE OD POLOVINE SERVISA RADI NA CRNO I DRŽAVA NA TO NE REAGUJE, PA SE ONI KOJI POSLUJU LEGALNO PRIDRUŽUJU NELOJALNOJ KONKURENCIJI.


Posle 30 godina koliko je potpuno legalno vodio posao u auto-servisu, jedan vlasnik koji je kontaktirao našu redakciju poverio nam se da je odlučio da pređe u sivu zonu. Otpustio je radnike, smanjio obaveze prema državi i nastavio da radi. Legalno obavlja samo poslove za mušterije koje dolaze sa zahtevom da im se popravi vozilo i izda račun zbog naplate štete od osiguravajuće kuće ili u slučaju kada to od njih zahtevaju firme, jer je reč o službenim vozilima.

Svi ostali poslovi, tvrdi,  rade se na crno, a bivše zaposlene angažuju po potrebi. Na ovo je, kaže, bio prinuđen, jer je postalo besmisleno raditi legalno posao koji više od polovine konkurencije radi na crno. Oprema za rad je skupa i nema načina da je isplati, a posla je sve manje, jer lavovski deo popravki obavlja se u malim neregistrovanim servisima u kojima su i cene usluga jeftinije za minimum 20 odsto koliko uštede na neplaćenom PDV-u.

– Nejasno je kako država dozvoljava da gubi ovoliki novac u sivoj zoni i da ne reaguje na naša upozorenja i anonimna pisma koja smo do sada slali. Nije nam odgovorila ni NBS od koje smo tražili objašnjenje zašto osiguravajuće kuće više ne traže račune na osnovu kojih plaćaju štetu od auto-osiguranja. To je do pre dve godine bilo uobičajeno i mi smo imali više posla – kaže naš sagovornik koji se osvrnuo na tekst koji je „Politika” objavila početkom leta, a koji upravo govori o tome da je na tržištu i danas oko 65 odsto servisa koji rade na crno.
Sav materijal na tržištu, delovi, boje, lakovi, gume i sve ostalo se može kupiti bez PDV-a, i to čak i u veleprodajama koje snabdevaju auto-servise. Računi se ne izdaju i niko to ne kontroliše i ne sankcioniše. Delovi se prodaju za gotovinu, bez fakture, ispod tezge, brzom poštom (svima je u interesu da zarade, pa i veleprodaje zatvaraju oči pred svežim novčanicama).

Iako to nije glavni problem, sivo tržište je uzelo maha u poslednje dve godine, od kada se vlasnici vozila koji naplaćuju štetu od osiguravajućih kuća odlučuju za naplatu štete sporazumno i za novac koji dobiju na tekući račun od njih niko ne traži račune za popravku. Vodeći se nižim cenama i šansom da uštede neki dinar od naplaćene štete, mnogi automobile popravljaju u nelegalnim servisima i kupuju delove na crno. Sve to vodi u još veću neuređenost ovog dela tržišta na kome je sve teže raditi legalno.

 


U osiguravajućim kućama kažu da oštećeni posle naplate štete od osiguravača, prema Zakonu o obligacionim odnosima, imaju pravo da upravljaju svojim novcem kako žele. Oni ne mogu, tvrde, da utiču na to kako će upravljati svojom imovinom.

– Kada je reč o naknadi štete, ona se utvrđuje na dva načina – po računu popravke i po sporazumu između osiguravača i oštećenog lica. Kada se isplaćuje po sporazumu to podrazumeva i određena popuštanja i jedne i druge strane. Osiguravači u tom slučaju priznaju neku prosečnu cenu rada koja za konkretan posao važi na tržištu, a kada su u pitanju rezervni delovi, oni ih umanjuju za cenu PDV-a (jer nije bilo prometa) – kaže za „Politiku” Rade Badža, pravnik „Dunav osiguranja". On objašnjava da se na ovaj način dolazi do kompromisnog rešenja. Kada oštećeni dobije novac njegovo je pravo šta će da uradi – da li će otići kod ovlašćenog servisa ili nekog majstora koji radi na crno, da li će ugraditi polovne ili nove delove.



– Naravno da negoduju oni koji rade legalno i imaju servise koji plaćaju sve dažbine. Često i oni sami rade u legalnim servisima, pa predlože strankama da dođu kod njih privatno – kaže Badža. Ukoliko se oštećeni i osiguravajuća kuća ne dogovore o sporazumnoj isplati štete, onda se ide u spor i završava na sudu, što je treća mogućnost naplate štete.
Prema njegovim rečima, u zapadnoj Evropi je to još komfornije rešeno. Osiguravači imaju kompjuterske sisteme koji konstatuju štetu i na osnovu evrotaksa ili drugog sistema utvrđivanja vrednosti isplate štetu. Ni oni više ne vode računa šta će oštećeni da radi sa vozilom. Pristao je na restituciju u novcu, ali ako ne želi da mu se šteta isplati na ovaj način, onda ima i  mogućnost da popravlja automobil u ovlašćenom servisu sa kojim osiguravač ima potpisan ugovor.

Problem vlasnika servisa koji rade legalno jeste što su mnogo uložili u opremu i plaćaju obaveze, a nelojalna konkurencija im kvari posao, kako kažu osiguravači, a to nema nikakve veze sa njihovim načinom isplate štete.

U Srbiji danas ima oko 2,4 miliona registrovanih vozila. Samo „Dunav osiguranje”, koje drži 33 odsto tržišta, ima oko 30.000 šteta od auto-odgovornosti godišnje. Na nivou cele Srbije u toku godine beleži se 120.000 šteta.
– Osiguravači imaju uticaj samo kod kasko osiguranja, a to je kod nas mali broj, Dunav koji ima milion osiguranih vozila od auto-odgovornosti nema ni 30.000 kasko osiguranih – kaže naš sagovornik iz „Dunav osiguranja”.

Da stvar nije baš takva kako pominju vlasnici auto-servisa, pokazuje i podatak da je na tržištu Srbije dosta vozila kupljenih na lizing ili kredit, a ona su u obavezi da tokom trajanja kredita budu kasko osigurani i da ih popravljaju u ovlašćenim servisima kako ne bi gubili garanciju.
Drugi je problem što su naši ljudi snalažljivi i uspevaju da organizuju popravke jeftinije nego što i osiguravači mogu da procene. Tako se dešava da štetu procenjenu na 1.800 evra, sporazumno sa osiguravajućom kućom naplate 1.000, a automobil preko svojih „kombinacija” poprave za 300. Ostatak stave u džep.

Naš sagovornik iz sive zone pita – a ko kontroliše vozilo koje na takav način ponovo odlazi u saobraćaj i ugrožava i sebe i druge učesnike u saobraćaju?

 

Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.