Novostinajbitnije informacije...

Potrošačke organizacije nemaju para ni za kontrolu ćevapa, a kamoli za ozbiljnija testiranja. Poslednje smo radili 2011. godine a ima mnogo razloga da takve akcije ponovimo, tvrdi Goran Papović, iz NOPS-a.



Da bi bili sigurni u kvalitet hrane i drugih proizvoda koje kupujemo, potrebno je da bude što više nezavisnih analiza. Poslednje takvo ispitivanje u Srbiji rađeno je pre pet godina, jer u budžetu predviđenom za finansiranje udruženja za zaštitu potrošača nema novca za te namene, tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS).

Stav NOPS-a je da bi mnogi potrošački problemi mogli da budu rešeni kada bi ponovo bio aktiviran prekršajni nalog. To zapravo znači da bi u svakoj prilici kada trgovac ne ispoštuje proceduru tržišni inspektor imao ovlašćenje da mu izrekne novčanu kaznu. Recimo, za očigledne prekršaje poput neisticanja cene, različite cene na kasi i rafu ili nepoštovanja roka za odgovor na reklamaciju... A takvih primera je sve više, tvrdi naš sagovornik.

– Pominjem ćevape jer tu imamo tako očiglednu prevaru. Po pravilniku o kvalitetu ćevap i pljeskavica se prave od čistog mesa, ali znamo da kupci to ne dobijaju. To je samo jedan primer, mnogo je toga što treba uraditi. Posebno su važne kontrole robe koja dolazi sa Dalekog istoka. Ali novca za to nema – kaže naš sagovornik.

Tržišna inspekcija već dugo nema iste nadležnosti kao ranije, a trgovcima ide u korist preopterećenost sudova i sporovi koji često zastarevaju. Činjenica je da će se retko ko od građana upustiti u pokretanje tužbe zbog spora oko para obuće, zamene mobilnog telefona a još manje oko neispravne hrane i sitnih trgovačkih prevara. Oni i sada mogu da budu kažnjeni iznosom od 300.000 do dva miliona dinara, ali slučajevi idu na sud.

– Mi već dugo tražimo da kazne budu manje, od 50.000 do 100.000 dinara. Sudovi bi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi da idu u budžet i dobro se iskoriste. Efekat na trgovce i sve one koji ne poštuju zakon odmah bi se osetio a imali bismo više nezavisnih ispitivanja – ističe Papović, dodajući da ne želi da licitira koji bi procenat iz tog fonda mogao da pripadne potrošačkim organizacijama.

– Ne znam, postojali su različiti predlozi. Sve je bolje od nule. Ali nema sluha za ovaj naš predlog pa će NOPS uskoro i zvanično zatražiti sastanak sa premijerkom Anom Brnabić – kaže Papović.

Ministar trgovine Rasim LJajić svojevremeno je rekao za „Politiku” da je Zakon o zaštiti potrošača usklađen sa evropskim i da nije moguće vraćati nadležnost inspekcije na nivo pre donošenja ovog propisa, ali da ideja o prekršajnom nalogu nije loša.

– Za to sam da pokušamo da uvedemo prekršajne naloge, jer kazne sigurno mogu da budu efikasne i da uvedu red tamo gde ga nema – rekao je LJajić, krajem prošle godine, za naš list.

Svaki prekršaj trgovca sada ide na sud. To je mnogo slučajeva koji po pravilu zastarevaju i nikada ne budu naplaćeni. U nacrtu zakona o zaštiti potrošača postojao je prekršajni nalog, međutim, kada je ukinuta kolektivna tužba, a i zbog žurbe da se zakon usvoji u predviđenom roku, ova klauzula je izbačena, jer nije bilo vremena da se preciznije odredi i definiše koji bi prekršaji bili sankcionisani.

 

Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.