Novostinajbitnije informacije...

U istom periodu prošle godine na Kvantaškoj pijaci u Beogradu kupus koštao 20, a sada 30 dinara, orasi bili 650, a sada su 900 dinara po kilogramu. – Hrane ima dovoljno, poskupljenje nameće trgovački lobi, tvrde stručnjaci.


Prvi efekti ovogodišnje suše već su vidni na pijacama. Iako su analitičari uveravali da vremenske nepogode neće uticati na cenu hrane, demantuju ih cenovnici na Kvantaškoj pijaci u Beogradu gde se povrćem i voćem trguje na veliko. Ako se uporede podaci iz prošle i ove godine, u istom periodu kupus je koštao za 50 odsto manje nego u ovoj nedelji oktobra kada mu je cena 30 dinara po kilogramu. Krompir je skuplji za skoro 20 odsto (35 dinara), dok je crni luk bio 23, a sada košta 25 dinara po kilogramu.

Skuplji su i boranija, cvekla i šargarepa, i to za 20 odsto, kao i pasulj tetovac koji sada košta 220, umesto prošlogodišnjih 200 dinara po kilogramu. Šareni pasulj je još i skuplji i kilogram košta 250 dinara. Interesantno je da je ove godine u odnosu na isti period 2016. jeftinije povrće koje se tradicionalno ostavlja za zimnicu. Paprika babura je krajem oktobra prošle godine koštala 95, a sada je 65 dinara. Niže cene zabeležene u i kod paprike „šilje” koja je koštala 100, a sada je 60 dinara po kilogramu.

Još veće iznenađenje kupce je ovih dana sačekalo i kod tezgi sa voćem. Jabuka „ajdared” je poskupela za 15 dinara po kilogramu, koliko i zlatni delišes. Rekordno poskupljenje ipak je zabeleženo kod koštunjavog voća. Kilogram oraha na kvantašu prošle godine u ovo vreme koštao je 650, a sada 900 dinara. Lešnik je skuplji za 100 dinara po kilogramu (sada je takođe 900 dinara kao i orah). Iznenađenje je cena grožđa, budući da su i belo i crno koštali 80, a sada staju 110 dinara po kilogramu.

Cene na zelenim pijacama nisu jedini pokazatelj da ćemo ove jeseni ipak više novca trošiti na hranu. Prema podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), i cene mesa su otišle na gore, u proseku oko 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Inače, ovo je trend koji je obeležio drugu polovinu godine, kako u Srbiji tako i Evropskoj uniji, pa se ne bi mogao uzeti kao direktna posledica suše.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković kaže da će poljoprivreda generalno ove godine zabeležiti pad oko 15 odsto i do kraja godine predviđa prosečan rast cena hrane za najviše četiri odsto. Smatra da je povećanje cena na pijacama neopravdano i da je veštački stvorena psihologija manjka hrane koju su napravili sami proizvođači, ali i mediji.
– Realnost je da imamo dovoljne količine hrane da pokrijemo svoje potrebe i znatne količine za izvoz, što će se odraziti i rekordnim izvozom koji će preći 3,3 milijarde dolara do kraja godine. U ovom trenutku radi trgovački lobi koji pokušava da nametne ovaj trend. Kupci znaju da po megamarketima već mogu da kupe povrće i voće po pristupačnijim cenama i očekujem da će se cene generalno stabilizovati – kaže Stanković.

Juče se i u medijima u regionu polemisalo na istu temu. Prema podacima u Bosni i Hercegovini inflacija se zahuktava, cene hrane takođe rastu, kao posledica suše, ali zvanična statistika još ne beleži ta drastična poskupljenja poljoprivrednih proizvoda.

Građani BiH, kako se navodi, nikada nisu plaćali skuplje krompir, kupus i luk, čije su cene u odnosu na prošlu godinu veće za dva, pa čak i tri puta. Sva ta poskupljenja, prenose lokalni mediji, posledica su nezapamćene suše koja je pogodila BiH, zbog čega su drastično smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura. Međutim, i poljoprivrednici se slažu kako su cene u trgovinama preterane i da bi mogle biti niže i za 30 odsto.


Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.