Novostinajbitnije informacije...

Sporni keks proizvela firma „Sweet family”
Superanaliza keksa koji je zaustavljen na hrvatskoj granici pokazala višak akrilamida, zbog čega će biti uništen, dok ga, prema tvrdnjama iz Ministarstva poljoprivrede, na našem tržištu nema.


Keks koji je prošle nedelje zaustavljen na granici sa Hrvatskom zbog povećane koncentracije akrilamida proizvela je domaća firma „Svit femili” iz Beograda, saznaje „Politika”. Superanalizom je utvrđeno veće prisustvo ove potencijalno kancerogene materije, zbog čega će proizvodi biti uništeni. Juče smo komentar tražili od ove firme, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor. Prema informacijama sa njihovog zvaničnog sajta reč je, kako navode, o proizvođaču najstarijeg makrobiotičkog keksa na ovim prostorima koji izvozi i u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a proizvodi keks i za pojedine domaće trgovce poput „Deleza” i „Metroa” pod njihovom privatnom robnom markom. Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, proizvodi iz sporne serije nisu pronađeni na domaćem tržištu. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, rekao je za naš list da je juče za Hrvatsku otišlo bez problema pet isporuka slatkiša iz Srbije i da zbog toga nema reči da je u pitanju blokada naših proizvoda, niti da je na pomolu trgovinski rat kako su preneli pojedini mediji.
Domaći konditori su upoznati sa promenama koje donosi uredba Evropske komisije o smanjenju akrilamida u hrani i uskoro će biti zakazana sednica grupacije na ovu temu, saznajemo. Vest o zaustavljanju šest pošiljki krekera i keksa iz Srbije i oko 20 kamiona iz Bosne i Hercegovine, koju je juče objavila „Politika”, preneli su svi značajniji mediji u regionu.


Zašto je blokada samo šest pošiljki slatkiša rasplamsala strasti u regionu. Iako se može posumnjati da su naše komšije pribegle još jednom bescarinskom manevru kako bi oslabile konkurenciju, nije reč samo o tome. Namera Evropske komisije, da u budućnosti hrana koju kupujemo sadrži manje akrilamida, u interesu je svakog kupca ne samo slatkiša nego i kafe, pekarskih proizvoda (hleba, peciva) i posebno proizvoda od krompira (čips) i žitarica. Najveći udar će sigurno biti na konditorsku industriju. Prema podacima iz prošle godine izvoz slatkiša iz naše zemlje skočio je za 20 odsto dok je uvoz pao. Raste izvoz svih vrsta konditorskih proizvoda, i to za četvrtinu, a najviše keksa, biskvita i vafli (24 odsto). Najveća izvozna tržišta su nam i dalje bivše jugoslovenske republike, a posebno Bosna i Hercegovina. Stručnjaci kažu da je od svih tržišta regiona upravo u Srbiji najveća konkurencija među lokalnim regionalnim i multinacionalnim kompanijama. Upravo ovi rezultati i ambicije domaćih proizvođača da se šire u regionu pojedine analitičare navode na sumnju da je postupak Hrvatske ipak nešto više od puke brige za zdravljem potrošača. Tim pre što je sprovođenje uredbe Evropske komisije u povoju i tek se očekuje utvrđivanje novih referentnih vrednosti za prisustvo akrilamida.


I proizvođači u Bosni i Hercegovini imaju sličan problem. Samo nekoliko dana pošto je Hrvatska sanitarna inspekcija zaustavila šest pošiljki krekera i keksa, Agencija za bezbednost hrane BiH je održala sastanak sa konditorima. U saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom, agencija ih je upozorila da preduzmu sve mere kako bi ovi proizvodi u budućnosti imali što manje akrilamida, a time i bolji prolaz na tržište EU. Kontrole su pokazale da je u proizvodima koji su blokirani na hrvatskoj granici zaista bilo više akrilamida od preporučene granice, a to je problem koji će u budućnosti izgleda imati svi proizvođači iz ove industrije. Kako je zaključeno na ovom sastanku, Agencija za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine će preuzeti tu uredbu i tražiti da se propisi za proizvodnju hrane bez akrilamida unesu u zakonsku proceduru.


Akrilamid je široj javnosti postao poznatiji 2002. godine kada su ga švedski naučnici pronašli u visokim koncentracijama u pečenoj i prženoj hrani. Još 1994. godine stavljen je na listu potencijalno kancerogenih materija za ljude, a nastaje prilikom prženja i pečenja hrane bogate ugljenim hidratima i mastima. Najviše vrednosti su utvrđene u čipsu, pomfritu, tostu, krekerima, žitaricama i kakaou u prahu. Od tada je asortiman ovih proizvoda samo rastao, zbog čega je EU ove godine u avgustu donela uredbu i strategiju smanjenja rizika. Ovoj regulativi prethodila su istraživanja za smanjenje akrilamida u hrani. Najviše se istraživanja radilo na prerađevinama krompira i žitarica. Utvrđeno je da su najveći problem nastanka akrilamida, u stvari, šećeri u hrani, pa je preporučeno da se u proizvodnji ciljano koriste sorte sa manje šećera. Jedan od zanimljivih podataka je, na primer, da se sušenjem krompira prilikom prženja smanjuje količina akrilamida jer se smanjuje vreme potrebno za prženje. Ključna tačka u kontroli količine ove materije je temperatura prženja, pa je maksimalna preporučena 175 stepeni Celzijusa.


Međutim, iz istraživanja je jasno da će se u budućnosti sa akrilamidima najteže boriti konditorska industrija. Da bi smanjila koncentracije, ova industrija će morati u proizvodnji biskvita i krekera, šećerne sirupe (glukozne i fruktozne) da zameni saharozom i da izmeni još neke tehnološke procese.


Stanković: Najugroženija deca

Prof. Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane Srbije, objašnjava da trenutno postoji preporuka Evropske unije koja je napravljena za monitoring i uputstvo proizvođačima i predlog propisa koji sadrži referentne vrednosti akrilamida u hrani.
– Očekuje se da će ovi propisi biti usvojeni tek u aprilu naredne godine. U ovom trenutku ne postoji propis u EU koji to uređuje. Akrilamid u hrani bi svakako trebalo smanjiti, kako u industriji tako i u domaćinstvu. Sadrže ga namirnice koje su pržene i pečene, a najugroženija su deca – kaže Stanković.


U avgustu ove godine zvanični Brisel je usvojio uredbu o uspostavljanju mera i nivoa referentnih vrednosti da bi se smanjilo prisustvo akrilamida u hrani.

Uredbu možete pogledati OVDE

 

 Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.