Novostinajbitnije informacije...

Ostaci hemikalija iznad dozvoljene granice pronađeni i u celeru, zeleni i blitvi, objavila francuska organizacija „Generations futures”.  Utvrđeno je da 2,7 odsto analiziranih uzoraka povrća i 3,5 odsto uzoraka voća kontaminirano pesticidima preko maksimalno dozvoljene granice koju je ustanovila Evropska unija.

 



Kako je preneo „Mond”, dozvoljene vrednosti pesticida najviše su bile prekoračene kod trešanja (šest odsto), manga i papaje (4,8 odsto), narandži (4,4 odsto), kod zeleni, grančica celera, blitve i repe.
Pojedini francuski mediji navode da zbog ovakvih rezultata preporuku nutricionista „jesti pet puta dnevno voće i povrće” treba uzeti sa rezervom. Odnosno, da treba birati šta će se od poljoprivrednih proizvoda naći na tanjiru.

Ova nevladina organizacija (koja se inače bori za bio-ishranu) do takvih zaključaka došla na neobičan način. Analizirali su praćenje voća i povrća koje je pet godina u supermarketima i veletrgovinama obavljala Generalna direkcija za konkurenciju, potrošnju i borbu protiv krijumčarenja (DGCCF). Ispitani su rezultati njihove kontrole u više od 11.000 uzorka, i to 19 vrsta voća i 33 vrste povrća. S tim što je u obzir uzimano samo ono voće i povrće koje je kontrolisano najmanje četiri do pet godina, i to sa najmanje 30 uzoraka.

U studiji koju su preneli svi značajniji francuski mediji, ističe se da su tragovi pesticida nađeni u oko 72 odsto uzoraka voća i u oko 41 odsto uzoraka povrća. Kod voća, ostaci su pronađeni kod 89 uzoraka grožđa i gotovo jednakom broju uzoraka mandarina, trešanja, grejpfruta i jagoda.  Slični procenti bili su i kod breskvi i nektarina, pomorandži, a nešto manji kod jabuka, kajsija, limuna, krušaka… Interesantno je da su tragovi pesticida nađeni u svega 23 odsto uzoraka avokada, 27 odsto kontrolisanog kivija i 34,8 šljiva.

Što se povrća tiče, tragovi pesticida nađeni su najčešće na vezicama celera. Visoko se kotiraju i zelen i zelena salata. Takođe, tragovi sredstava za zaštitu bilja utvrđeni su i kod polovine ispitanih uzoraka krompira, pasulja i graška. Sa druge strane, pronađeni su kod svega 4,4 odsto uzoraka cvekle, 3,2 odsto špargli i 1,9 odsto uzoraka kukuruza.

Kako prenosi „Mond”, istraživače je iznenadilo da su jabuke, koje se zaštitnim sredstvima tretiraju 36 puta, i krompir, koji se prska 19 puta – tek na osmom, odnosno sedmom mestu po procentu uzoraka u kojima su nađeni tragovi pesticida. Navodi se da bi to moglo da znači da sve voće i povrće ne apsorbuje štetne materije na isti način.

Profesor sa katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milan Stević kaže da je tačno da se jabuka u proseku tretira više nego druge vrste voća. Ali to ne znači da će ostaci pesticida biti iznad dozvoljene granice.   
– Možete i 20, čak i 25 puta tretirati jabuku, što se najčešće i radi, a da se ne detektuju povećane koncentracije pesticida. Isto tako može bilo koje povrće ili voće biti tretirano samo jednom pa da bude prekoračenja – objašnjava Stević. On ističe da problemi sa ostacima pesticida nastaju najčešće zbog nepoštovanja karence, odnosno minimalnog perioda koji mora da prođe od poslednje primene nekog pesticida do berbe plodova. Karenca je tako propisana da štiti bezbednost potrošača. Proizvođači se, dodaje, ponekad ne pridržavaju ovih propisa ili koriste nenamenske preparate, odnosno one koji nisu registrovani za primenu u datim vrstama i za određenu namenu.

Iako rezultati francuske analize pokazuju da su kod voća bila češća prekoračenja propisanih granica ostataka pesticida, Stević kaže da ne postoji generalno pravilo i da to nikako ne znači da je povrće zdravije od voća.  
– Moglo se dogoditi i potpuno suprotno. Sve zavisi od načina proizvodnje, a postavlja se i pitanje i koji deo biljke se konzumira. Neke vrste povrća i voća su rizičnije. Recimo, kod mladog luka ili zelene salate tretira se lišće, a ono se i konzumira – objašnjava naš sagovornik. Što se tiče trešanja, on kaže da i ova vrsta voća spada u rizičnu grupu iz dva razloga. Plod je osetljiv na truljenje tokom sazrevanja i neposredno posle berbe, a trešnja takođe mora da se tretira i protiv trešnjine muve, koja napada plodove u vreme zrenja. Tu se najčešće prave greške jer proizvođači neretko koriste preparate koji nisu registrovani za ovu namenu. Neophodno je primeniti preparate sa kratkom karencom, odnosno one koji su registrovani za datu namenu. Ako se to ispoštuje, neće biti problema – upozorava Stević.    

Kod citrusa je drugi problem. Već ubrani plodovi tretiraju se i neposredno posle berbe kako bi se sprečila pojava skladišnih patogena. Najčešće se, tokom analiza, pronalaze ostaci upravo tih fungicida, poput afere sa imazalilom od pre nekoliko godina.

 

Izvor: Politika

 

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.