Novostinajbitnije informacije...

Roba za evropsko tržište stiže preko Albanije, Egipta, Maroka i Ukrajine, a to su i glavne tranzitne tačke. – Trgovina falsifikovanom robom vredna oko 460 milijardi evra širom sveta.

Poslednji izveštaj Kancelarije za intelektualnu svojinu (EUIPO) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazao je da je 6,8 odsto uvoza u EU krivotvorena i piratska roba vredna 121 milijardu evra, prenosi „Euraktiv”. Ove informacije zasnovane su na podacima od oko pola miliona carinskih zaplena različitih međunarodnih organizacija.

Najčešće se falsifikuju obuća, odeća, proizvodi od kože, satovi, ali i parfemi, kozmetika, igračke i nakit. Među plagijatima sve je više farmaceutskih proizvoda, hrane, pića i medicinske opreme, zbog čega su vlasti upozorile da mogu postojati potencijalno ozbiljni rizici po sigurnost i zdravlje.
– Krivotvorenje i plagijati predstavljaju veliku pretnju inovacijama i ekonomskom rastu, kako na nivou EU tako i globalno – izjavio je Kristijan Aršambo, izvršni direktor EUIPO-a. Prema tek objavljenim podacima, trgovina falsifikovanom robom vredna je oko 460 milijardi evra širom sveta. U poređenju sa prethodnim izveštajem, zabeležen je rast u svetu od 3,3 odsto i 1,8 procenata u Evropi. Nelegalna trgovina inače je u konstantnom rastu od 2013. godine, što je, prema mišljenju Aršamboa, zabrinjavajuće.

Inače, većina kompanija čiji se proizvodi falsifikuju je iz SAD. Međutim, pet od deset zemalja koje su najviše pogođene jesu države EU i to Francuska, Italija, Nemačka, Velika Britanija i Španija.

Među plagijatima sve je više farmaceutskih proizvoda, hrane, pića i medicinske opreme, zbog čega su vlasti upozorile da mogu postojati potencijalno ozbiljni rizici po sigurnost i zdravlje.

Indija, Tajland, Turska, Malezija, Pakistan i Vijetnam su glavni proizvođači falsifikovane robe. Ipak, Kina ostaje na samom vrhu, jer je odgovorna za više od 50 odsto proizvodnje falsifikata. U izveštaju se navodi da ova roba stiže na različite načine do ciljanih tržišta. U slučaju Evrope, roba putuje preko Albanije, Egipta, Maroka i Ukrajine, a to su i glavne tranzitne tačke.

Prema izveštaju Evropske komisije iz 2018. godine, 65 odsto zaplenjenih proizvoda do EU stiže morskim putem, uglavnom u velikim kontejnerima. Sledi avio-saobraćaj, kojim je prevezeno 14 odsto falsifikata, a 11 odsto je stiglo preko kurirske ili poštanske službe, i to je uglavnom bila roba široke potrošnje naručena „onlajn”, poput obuće, odeće, torbi i satova. I prema podacima Evropske komisije, Kina je glavni izvor falsifikovanih proizvoda koji stižu u EU. U slučaju odeće, najviše falsifikata je iz Turske, a kod mobilnih telefona, tonera ce-de/di-vi-di, stikera iz Hongkonga i Kine. U izveštaju se ističe da je Indija vodeća zemlja porekla falsifikovanih i potencijalno opasnih lekova.

Kako je „Politika” već pisala , kada je reč o falsifikovanoj hrani, jedna od najvećih zaplena dogodila se 2016. U zajedničkoj akciji Evropola i Interpola u 57 zemalja tada je zaplenjeno više od 10.000 tona opasne lažne hrane i milion litara lažnog pića. Italijani su pronašli više od 85 tona maslina čija je boja „osvežena” bakar-sulfatom, a Grci tri ilegalne fabrike alkoholnih pića. Nadležni su u Velikoj Britaniji našli gotovo 10.000 litara lažnih ili neispravnih alkoholnih pića, uključujući vino, viski i votku.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.