Novostinajbitnije informacije...

Srpske turiste vrbuju na odmoru u Paraliji, Nea Vrasni i Nei Pori, ugovore potpisuju na prezentacijama u tavernama i nude nekvalitetne i skupe proizvode.

Zajedno sa srpskim turistima u popularna letovališta u Grčkoj preselili su se i akviziteri i predstavnici raznih firmi. Umesto da pozivaju na večere i prezentacije u restoranima u Srbiji, sada svoju robu nude bukvalno na plažama Paralije, Nea Vrasne, Nei Porija… Princip je isti, nude se nekvalitetni proizvodi, masažeri, prekrivači, suplementi, kreme, po basnoslovnim cenama, na 24 rate i uz ubeđivanje da je reč o jedinstvenoj ponudi. Jedna Kragujevčanka tako je pristala na kupovinu, a onda se predomislila i odlučila da prijavi slučaj kancelariji NOPS-a u Kragujevcu i upozori građane na ove trgovce, koji su jako uporni i nasrtljivi.

Kupila je, kako kaže, masažer za stopala po ceni od 106.000 dinara, dala kaparu od dve hiljade i ugovor potpisala na prezentaciji organizovanoj u jednoj taverni u mestu Nei Pori. Prema broju ugovora (35) jasno je da nije bila jedina koja je nasela na ovu prevaru, a trebalo je da ovaj proizvod naredne dve godine plaća oko 4.300 dinara mesečno.

– Tokom protekle turističke sezone počelo je, a sada se znatno proširilo, i sve je više sličnih primera koji do nas stižu iz grčkih letovališta. Način na koji akviziteri ovo rade vrlo je problematičan – kaže Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača NOPS. Dodaje da zabrinjava i to što firme koje sklapaju ugovore u drugoj državi krše zakon.

– Apsolutno je zabranjeno poslovati na ovakav način, osim ako ne postoji registrovano predstavništvo u toj zemlji. Ne verujemo da bilo koja firma koja je registrovana u Srbiji ima dozvolu za rad u Grčkoj. Ovo je posao za inspekciju u Grčkoj, jer ovakva delatnost predstavlja rad na crno – dodaje Nikolić.

Iz NOPS-a upozoravaju kupce da i u ovakvim slučajevima važi opšte pravilo o pravu na odustanak od kupovine. Dakle, od dana prijema robe potrošač može da odustane u roku od 14 dana, bez ikakvog objašnjenja. Kupci bi trebalo da imaju na umu da nije bitan datum na ugovoru, već datum prijema robe, od kada počinje da teče rok od 14 dana za reklamaciju. U svakom slučaju, moraju i da zahtevaju da dobiju obrazac za odustanak od ugovora.

Većina firmi koje prodaju proizvode na ovaj način ima sklopljene ugovore sa PIO fondom. Dovoljno je da su registrovani u Agenciji za privredne registre, da imaju PIB broj i otvoren račun u banci da bi fond sarađivao sa njima. Preduzeća dostavljaju i kratak dopis koji sadrži predmet poslovanja, odnosno detaljan opis delatnosti. Među njima nisu samo prodavci robe široke potrošnje, nego i javna komunalna preduzeća, osiguravajuće kuće, turističke agencije...

Jasno je da su penzioneri glavna ciljna grupa akvizitera, koji nude robu široke potrošnje sumnjivog kvaliteta, koristeći njihovu neinformisanost ili loše materijalno stanje kako bi im na više rata, najčešće i do dve godine, prodali navodno skupu robu koju inače ne bi mogli da priušte.

Prema podacima iz 2017. godine ovakve ugovore sa fondom potpisalo je više od 1.000 firmi, a godišnje prosečno više od 800.000 penzionera ima administrativnu zabranu po takozvanom voljnom zaduženju. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, u poslednje dve godine taj broj je znatno povećan. U jednoj filijali PIO fonda u Srbiji saznajemo da ovakva vrsta prodaje donosi mnogo problema, zbog kojih se građani neretko obraćaju i policiji.

– Mi smo samo posrednici, a svaki potencijalni spor rešavaju kupac i poverilac. Proveravamo da li je dokumentacija validna, da li postoji potpis i penzioni ček. Ovih firmi ima mnogo i one posluju i po selima. Koriste nedovoljnu informisanost starijih ljudi i penzionera sa malim primanjima, pa je bilo problema i podnetih krivičnih prijava. Kada nam se požale da žele da odustanu ili da im roba nije stigla upućujemo ih na firmu, ali ne možemo da im pomognemo. Prema našim podacima, u pojedinim opštinama istočne Srbije i pored niskog standarda imamo i po više od dve hiljade obustava na penziju mesečno, što znači da je toliko ljudi potpisalo ugovore za kupovinu različitih, mahom nekvalitetnih i skupih proizvoda – kaže naš sagovornik iz jedne filijale u Srbiji. – Toliki broj zabrana u odnosu na ukupan broj penzionera – dodaje – nema ni većina beogradskih opština. Procedura preko koje se ulazi u ovaj posao, saznajemo, vrlo je jednostavna. Firma koja prodaje mora da potpiše ugovor sa PIO fondom, posle čega dobija šifru. Kupac prilikom ugovaranja otplate robe na rate potpisuje ugovor sa firmom van poslovne prostorije, a firma taj ugovor poštom šalje u fond, gde se samo proverava da li je ugovor potpisan, posle čega firmi vraća overen primerak.

Da li je firma dalje isporučila robu, da li je kupac zadovoljan, ima li problema, to nije u našoj nadležnosti – kaže naš sagovornik.

Ovakav način deluje problematično, jer niko ne kontroliše da li su firme sa kojima PIO fond potpisuje ugovor pouzdane. Prema iskustvu čitalaca, koji su se javljali našoj redakciji, mnoge od njih nemaju čak ni kontakt telefon, pa kupci nemaju kome da se žale. Vrlo često nađu se u začaranom krugu – prijavljuju problem policiji koja ih opet šalje na PIO fond.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.