Novostinajbitnije informacije...

Centar za evropske politike predložio uvođenje institucije koja bi bolje rešavala probleme kupaca. – U Ministarstvu trgovine kažu da taj posao već radi 27 udruženja.

Iako Srbija već 10 godina ima Zakon o zaštiti prava potrošača koji je u velikoj meri usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, u praksi ta pravila nisu uvek efikasna, ocenio je Centar za evropske politike (CEP).

Kako se navodi, najviše zbog problema u pravosuđu institucionalni mehanizmi za zaštitu potrošača kod nas nisu dovoljno efikasni ni snažni. Zbog toga ova organizacija predlaže uvođenje institucije zaštitnika potrošača po modelu koji postoji u nekim evropskim zemljama. Oni naglašavaju da su se institucije ombudsmana pokazale uspešnim u Srbiji, kada je reč o spremnosti građana da im se obraćaju. Zato, smatraju, da bi zaštitnik potrošača bio najbolji korak u jačanju potrošačkih prava.

Iz Centra za evropske politike navode da su učestale poslovne prakse trgovaca kojima se narušavaju prava i interesi kupaca. Trgovci, dodaje se u saopštenju, ne zaziru od povrede zakona i procenjuju da takva ponašanja neće biti sankcionisana.

„Kada trgovac odbije reklamaciju potrošača, opravdano ili ne, prvi sledeći korak u zaštiti njegovih prava je sud. Međutim, pristup sudu je vrlo otežan, troškovi su često mnogo veći od vrednosti spora, parnice dugo traju, a odlikuje ih i velika pravna nepredvidljivost”, kažu u CEP-u i naglašavaju da potrošački ombudsman postoji u pojedinim zemljama Evropske unije, i da bi ta tela mogla da budu model prilikom uvođenja slične institucije u Srbiji.

Treba li Srbiji zaštitnik potrošača u okolnostima kada već postoji više od 20 udruženja koja upravo treba sa rešavaju ovu vrstu problema.

U resornom ministarstvu ne vide razlog za uvođenje potrošačkog ombudsmana. Oni smatraju da bi to čak bio korak unazad u zaštiti potrošača, posebno što je dosadašnji način dao pozitivne rezultate.

– I u zemljama EU je zastupljena zaštita potrošača kroz udruženja i to jedino ima smisla – kaže za „Politiku” Višnja Rakić, pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača. Prema njenom mišljenju, zakon pruža snažnu zaštitu, s obzirom na činjenicu da ovaj propis u svakodnevnom radu primenjuju tržišni i turistički inspektori.

– Zakon je gotovo u potpunosti usklađen sa direktivama Evropske unije. U okviru Ministarstva trgovine postoji Sektor za zaštitu potrošača koji se na jednom visokom nivou bavi ovom problematikom. Osim inspekcijskog nadzora koji podrazumeva sve oblike zaštite, u Sektoru za zaštitu potrošača je zastupljena i kolektivna zaštita potrošača – objašnjava Rakićeva.

U ministarstvu navode da je u nacrtu novog zakona o zaštiti potrošača, koji bi trebalo da se usvoji u trećem kvartalu 2020. godine, akcenat stavljen na vansudsko rešavanje potrošačkih prigovora upravo radi bržeg i efikasnijeg rešavanja problema.

– Dobili smo pozitivno mišljenje svih relevantnih institucija uključujući i Ministarstvo pravde. Napominjemo da su i budžetom planirana sredstva za vansudsku zaštitu. Sudovi su samostalni u svom radu. Što se tiče primene ZZP u svom radu od strane sudija, nije tačno da ne prepoznaju potrošačke probleme, što se može demantovati rešenjima suda o kažnjavanju nesavesnih trgovaca odnosno onih koji krše zakon – naglašava pomoćnik ministra. Ona podseća da Ministarstvo trgovine od 2009. godine finansira udruženja za zaštitu potrošača koja su regionalno raspoređena tako da pokrivaju celu Srbiju.

Njihova uloga je da potrošačima pruže pravnu pomoć kroz savete u primeni zakona i načina da reše svoj potrošački problem ukoliko ima osnova. U pitanju je projektno finansiranje. Trenutno u evidenciji imaju 27 udruženja za zaštitu potrošača, a od toga sedam finansira Ministarstvo trgovine

Neostvariva misija

U Nacionalnoj asocijaciji potrošačkih organizacija NOPS navode da bi ombudsmanu kao novom instrumentu zaštite potrošača moglo da se govori u nekoj sledećoj fazi, da je to sada neostvarivo. Ova organizacija je, dodaju, tražila da se određene nadležnosti iz ove oblasti, kao što su nepoštene ugovorne odredbe, nelojalna konkurencija, kvalitet proizvoda, koje direktno utiču na ekonomsku odluku potrošača prenesu Komisiji za zaštitu konkurencije.

– Tražili smo formiranje fonda od naplaćenih kazni, koji bi se dalje prosleđivao za zaštitu potrošača i istraživanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda – kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a. On dodaje da bi organizacije za zaštitu potrošača ubuduće trebalo da budu licencirane, a ne samo evidentirane kako bi što efikasnije obavljale svoj posao.

– Pitanje je pravnih mehanizama za kažnjavanje trgovaca, a mi ih nemamo. Ako uporedimo broj pokrenutih prekršajnih prijava protiv trgovaca i broj kažnjenih dobićemo odgovor zašto su toliko bahati prema potrošačima. Svaka prekršajna prijava zastareva posle dve godine što trgovci masovno koriste – naglašava Papović.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.