Jedan od najvećih potrošačkih problema u Srbiji već dugi niz godina je kvalitet obuće. Razlog za to je što prilikom uvoza proizvoda ne postoje utvrđeni standardi kojima bi se propisao odgovarajući kvalitet. Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto svaki drugi par obuće bude predmet reklamacije, a često su to i proizvodi renomiranih brendova, za koje se nekada izdvaja iznos koji prevazilazi novčane mogućnosti potrošača. U trenutku kupovine, potrošači se vode politikom „što je proizvod skuplji, verovatno je i kvalitetniji“, dok je realnost potpuno drugačija i neretko se potvrdi da cena itekako ne opravdava kvalitet.
Kada se potrošač nađe u konkretnoj situaciji gde mu je reklamacija odbijena zbog “mehaničkog oštećenja, neadekvatnog korišćenja, održavanja, ili slično”, tada se ulazi u začarani krug dokazivanja da se nesaobraznost na proizvodu koja se pojavila prilikom redovnog, uobičajenog korišćenja nije nastala našom krivicom već da se prosto radi o lošem kvalitetu obuće. Postupak dokazivanja nije jednostavan iz razloga što u slučaju odbijene reklamacije, teret dokazivanja prelazi na potrošača koji se tada suočava sa nečim što je na većini razvijenih tržišta, gde postoji zdrava konkurencija, gotovo nezamislivo.
Potrošači kontaktiraju udruženja potrošača koja pregoravaju sa trgovcima u pokušaju da reše spor, dostavljaju dokumentaciju, šalju obuću na ekspertizu, a u nekim slučajevima predmet stigne i do Apelacionog suda. Po opisanoj proceduri smo sigurno jedinstveni na evropskom tržištu. Običnom čoveku sve ovo deluje toliko komplikovano da će pre odustati od borbe za svoja prava, ali ima i onih potrošača koji u potrazi za pravdom posredstom naše i nekih drugih organizacija stižu i do suda. Situacija je trenutno takva da se vodećim, uglavnom “domaćim”, trgovačkim lancima za prodaju sportske odeće i obuće više isplati da plaćaju sudske troškove, nego da kvalitet svoje robe izjednače onom koji je na evropskom razvijenom tržištu. Na ovaj način brzo i lako se dolaze do velikih profita, a što je glavni imperativ svakog biznisa u Srbiji. Naša organizacija se godinama zalaže za strožiju kontrolu, definisanje i usvajanje standarda kvaliteta koji bi bili obavezujući za trgovce. Ovakve mere usvaja, implementira i njihovu primenu kontroliše država preko resornih ministarstava i inspekcija. Kako se godinama ništa na tom polju ne preduzima ostaje nada da će se problem rešiti dolaskom konkurencije, odnosno većim prisustvom vodećih evropskih trgovačkih lanaca sportske odeće i obuće koji će našem tržištu ponuditi ono za čim vapi – kvalitet, fer odnos prema kupcima i potpuno drugačiju poslovnu kulturu i etiku. Ništa ni manje ni niše od onog što već nude svojim kupcima u drugim zemljama u kojima posluju. Primera takvog poslovanja ima, a ostaje nam da se nadamo da će ih u budućnosti biti još više. Možda to “natera” i neke domaće trgovce na promenu pristupa i poslovne kulture.