Prema poslednjem izveštaju Komisije EU, među nebezbednim proizvodima na tržištu zemalja članica najviše je bilo igračaka zbog prisustva opasnih hemikalija, zatim motornih vozila, odeće, tekstila, a situacija u našoj zemlji je vrlo slična.
Naime, prema podacima sistema "Nepro" u kome se objavljuju informacije o nebezbednim proizvodima, u Srbiji u 2019. objavljeno 119 obaveštenja o proizvodima čija upotreba može da ugrozi zdravlje potrošača, a dosad u 2020. javnosti je dostupno blizu 80 obaveštenja.
- Tokom 2019. godine na sajtu "Nepro" najveći broj istaknutih obaveštenja se odnosio na igračke u kojima je laboratorijskim ispitivanjima utvrđen povećan sadržaj ftalata u odnosu na propisani od 0,1% (m/m). Ftalati su, inače, klasifikovani kao reproduktivno toksični i na taj način ugrožavaju zdravlje potrošača, u ovom slučaju najugroženije kategorije - dece. Tokom 2020. veći broj obaveštenja odnosi se na garderobu namenjenu deci koja u predelu vrata ili struka ima vrpce/gajtane koji nisu pričvršćeni za odevni predmet ili su veće dužine od propisane standardom, pa dete tokom svojih aktivnosti može da se zakači za predmete u neposrednoj okolini i povredi - kažu za "Blic" u Ministarstvu trgovine.
Sami proizvodi za koje se utvrdi da su opasni povlače se i sa tržišta, ali često same prijave dolaze i od samih potrošača. Kada je reč o igračkama, stručnjaci konkretno upozoravaju na plastiku koja je omekšana uz pomoć ftalata, koji su štetni i razlažu se u dodiru sa nekom vlažnom sredinom, a mogu se naći čak i u cuclama za bebe.
- Rezultati našeg istraživanja prošle godine o sadržaju ftalata u dečjim igračkama u prodavnicama igračaka i azijske robe pokazalo je da, iako postoji popis kojim se ograničava količina određenih ftalata u igračkama, on se ne primenjuje u dovoljnoj meri, kao ni kontrola, jer se na tržištu i dalje nalaze nebezbedne igračke. Sa druge strane, naša baza podataka nebezbednih proizvoda ima jako malo podataka. Samo stotinak proizvoda za nekoliko godina. Kako je Rapeksova lista koja se vodi u EU prepuna opasnih proizvoda, da li je moguće da ništa od toga ne ulazi u Srbiju? Primera radi, opasne mogu biti i plastične mušeme za sto koje volimo da koristimo. Nad njima jedemo, na njih nam pada hrana i to može biti jedan od najlakših unosa ftalata - objašnjava Jelena Milić, doktor biohemijskih nauka iz Udruženja ALHema (Alternativa za bezbednije hemikalije).
To udružnje godišnje testiraju uzorke robe u Srbiji na različite hemikalije.
- Naše iskustvo pokazuje da su proizvodi koji dolaze iz EU bezbedniji nego oni koji dolaze sa istočnih tržišta. Ljudi treba da znaju da supstance zabranjene u dečjim igračkama, nisu zabranjene u nekim predmetima opšte upotrebe. Predmeti za decu podležu strožim zakonima. Znam da je to teško, ali baš zbog toga deca bi trebalo da se igraju sa svojim igračkama. Ali često ćemo videti kako grickaju daljinski. Oni proizvodi koji imaju ispisano poreklo i barkod češće su bezbedni od onih koji to nemaju. Svi znamo da na kućnoj hemiji postoji napisan sadržaj supstanci, ali kad kupite tekstil, ne piše vam čime je obojen ili šta je korišćeno u štampanju majica ili koja je hemikalija korišćenja u pravljenju vaše vodootporne odeće - nastavila je naša sagovornica.
Da je veoma važna hemijska ispravnost proizvoda, ukazuje i Jovanka Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije, naročito kada je reč o predmetima namenjenim deci.
- Igračke od plastike u dodiru sa kožom i vlažnom sredinom često mogu da budu i kancerogene, da utiču na endokrini i reproduktivni sistem. Imate konjića od mekane plastike ili one podloge za igranje koje se spajaju koji su se pokazali kao štetni po zdravlje. Inspekcija kada utvrdi da su ti proizvodi opasni zahteva njihovo povlačenje iz prodavnica, ali te igračke i dalje ostaju u vrtićima. Hajde da se institucije povežu pa da i predškolske ustanove dobijaju liste opasnih proizvoda, odnosno igračaka i odmah ih liferuju - rekla je Nikolićeva.
Preko aplikacija do sastava proizvoda
Potrošači mogu da pošalju zahtev prodavcu da im kaže koje sve supstance sadrži određeni proizvod, ako sumnjaju da one mogu biti štetne. Srbija je jedina zemlja van EU koja za takve vrste provera ima i aplikaciju. Scan4Chem aplikacija daje mogućnost korisnicima da, skeniranjem barkoda proizvoda, pošalju upit snabdevaču i saznaju da li taj proizvod sadrži neke od tzv. supstanci koje izazivaju zabrinutost, a koje su navedene na listi Evropske agencije za hemikalije. Jelena Milić kaže da je odgovor naših trgovaca na ove upite ipak prosečno niži nego u EU.
Prijave i za automobile
Što se tiče ostalih kategorija proizvoda tokom 2020. godine, kao i tokom 2019. godine, znatan broj obaveštenja se odnosio na motorna vozila, koja su Ministarstvu dostavljali uvoznici/zastupnici različitih robnih marki. Inače, pet najčešćih nebezbednih proizvoda u EU su igračke (29 odsto), motorna vozila (20 odsto), odeća i tekstil (12 odsto), električni uređaji (6 odsto) i predmeti za negu dece (5 odsto). Pet najvećih rizika od nebezbednih proizvoda u EU su povrede (28 odsto), hemikalije (22 odsto), gušenje (17 odsto), elektro-šok (10 odsto) i požar (6 odsto).
Izvor: Blic