Novostinajbitnije informacije...

Vodič za mikrobiologiju kao kategoriju hrane "ne prepoznaje":

1. Jestive masnoće i proizvode (ulja, margarine, margarinske namaze, majoneze i sl.)
2. Belančevinaste proizvode biljnog porekla (na bazi soje, drugih uljarica sl.).

 

ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О МИКРОБИОЛОШКОЈ ИСПРАВНОСТИ НАМИРНИЦА И МИКРОБИОЛОШКИ КРИТЕРИЈУМИ

 

доц. др Драгољуб Цветковић, спец. микробиологије хране
Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет,
Бул. цара Лазара1
Тел. 021 485 3730 Е-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Предавање одржано 26.05.2011. године.

 

Предавање одржано на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду у организацији Инжењерске коморе Србије – Регионалних одбора матичне секције пројектаната и извођача радова регионалног центра Нови Сад.
 

Доношењем Закона о безбедности хране („Службени гласник РС“, 41/09) промењен је концепт система за обезбеђење здравствене исправности намирница. Закон и одговарајући подзаконски прописи обезбедиће правни оквир за прелазак на нови свеобухватни систем безбедности хране базиран на анализи ризика и HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points) принципима. У оваквом систему основна одговорност за безбедност производа је пренета на субјекте у пословању храном који су у обавези да обезбеде систем за обезбеђење безбедности хране заснован на HACCP принципима и докажу његову функционалност. У тако постављеном систему акценат није на анализи готових производа колико на пружању објективних доказа о функционисању добре произвођачке и хигијенске праксе, kao и конкретних HACCP планова.
Микробиолошка исправност готових производа, тј. намирница у промету се тренутно испитује по критеријумима који су прописани Правилником о микробиолошкој исправности намирница у промету (Службени лист СРЈ 26/93, 53/95 i 46/2002). Неке од мањкавости/недостатака наведеног Правилника су следеће:

  • Правилник „не препознаје“ неке од микрорганизама који су значајни за безбедност хране: Listeria monocytogenes, Clostridium perfringens,Bacillus cereus,Campylobacter spp.  Enterobacteriaceae,E. coli O157:H7 (vero cytotoxigenic E. coli – VTEC) и др.
  • Критеријуми микробиолошке исправности намирница у промету дефинисани нашим Правилником нису усклађени са европским прописима и захтевима које постављају партнери из ЕУ.
  • Правилник „не прави“ разлику између производа прехрамбене индустрије који су намењени људској исхрани и производа који ће се даље обрађивати (адитиви, функционални додаци храни и сл.), пред које се постављају често идентични услови микробиолошке исправности. У том смислу се не уважава ни чињеница да се током неких технолошких процес у прехрамбеној индустрији и не примењују третмани (попут термичких) којим би се значајније редуковала природно присутна микробиолошка популација.
  • Број појединачних узорака на основу којих се процењује микробиолошка исправност веће количине производа (шарже) није прецизиран Правилником о микробиолошкој исправности намирница у промету.
  • Методе за микробиолошко испитивање намирница у промету прописане су Правилником о методама вршења микробиолошких анализа и суперанализа животних намирница (Службени лист СФРЈ, 25/80) и оне нису усклађене са савременим, референтним, интернационалним методама (попут ISO метода).
Новоусвојени Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета (Сл. гласник Републике Србије, број 72/2010), усклађен је са Уредбом (ЕC) 2073/2005 у којој су утврђени микробиолошки критеријуми засновани на научној процени ризика битних за заштиту потрошача. Нови микробиолошки критеријуми за храну укључују претежно нове критеријуме, који се примењују за одређене категорије хране и за микроорганизме који раније нису били саставни део важећих прописа о микробиолошкој исправности намирница у промету. Даном почетка примене Правилника о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета (1. јуни 2011. године) престају да важе одредбе Правилника о микробиолошкој исправности намирница у промету (Службени лист СРЈ, 26/93, 53/95, 46/02).   
Основна разлика између старих и нових микробиолошких критеријума за храну је у томе што су новим Правилником о микробиолошким критеријумима (чије се усвајање ускоро очекује) уведене две врсте микробиолошких критеријума: критеријум безбедности хране и критеријум хигијене у процесу производње.
Критеријум безбедности хране јесте критеријум који се примењује да се оцени безбедност производа или производне партије. Овај критеријум се примењује на производе током рока употребе и, ако они нису задовољени, субјект не може да стави такав производ на тржиште или, ако је производ стављен на тржиште, субјект мора да га повуче или опозове са тржишта. У таквим случајевима треба да буду преиспитани поступци за управљање безбедношћу хране, како би се осигурало да ће производ убудуће бити усаглашен са микробиолошким критеријумима.
Критеријум хигијене у процесу производње јесте критеријум који треба да покаже да се производни процес правилно изводи. Он се примењује кроз сваку фазу производње и руковања храном. Ако критеријум хигијене процеса није задовољен, треба да се преиспитају процедуре које се примењују, примене корективне мере, а као резултат тих активности, побољша хигијена процеса производње.
У оквиру својих система самоконтроле, субјекти у пословању храном постављају одређене захтеве за одсуство или ограничење броја микроорганизама значајних за квалитет и безбедност њихових производа пред добављаче сировина. Ови захтеви треба да буду усклађени са дефинисаним микробиолошким критеријумима. Поред тога, субјекти у пословању храном микробиолошке критеријуме користе и приликом процеса валидације или верификације правилног функционисања својих производних поступака, односно процедура заснованих на HACCP принципима и доброј хигијенској пракси.

 

Закључак

 

По новом концепту обезбеђења здравствене исправности хране основна одговорност за безбедност производа је на субјектима који се баве храном.
Неопходно је да субјекти након потпуне анализе микробиолошких опасности и процене ризика успоставе сопствени ефикасан систем контроле у циљу валидације и верификације дефинисаног HACCP плана.
У овако постављеном концепту акценат није на анализи готовог производа него на пружању објективних доказа од стране субјекта који послује храном о функционалности HACCP система.


Izvor: UZPV

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.