Novostinajbitnije informacije...

Voćni sokovi, flaširana voda i pivo, samo su neki od proizvoda za koje je neophodne doneti nove propise, smatraju stručnjaci i u organizacijama potrošača

Velike kontrole kvaliteta voćnih sokova koje su poslednjih godina sprovodile organizacije za zaštitu potrošača, pokazale su isto – manjak voća.
Kada je pre dve godine Pokret za zaštitu potrošača ispitivao kvalitet sokova u Beogradu, pokazalo se da stanovnici prestonice kupuju voćne napitke osrednjeg kvaliteta. Od 30 testiranih napitaka eliminisano je čak devet uzoraka, što predstavlja blizu 30 odsto. Najveći deo nepravilnosti odnosio se na pogrešno naveden procenat sadržaja voća u soku, odnosno na to da je u soku bilo znatno manje voća, nego što je bilo navedeno na pakovanju.

Kada je, nakon toga, Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) odlučila da analizira voćne sokove na našem tržištu, rezultati nisu bili nimalo bolji. Zbog toga je, ističu oni, neophodno što pre doneti pravilnik o voćnim sokovima, ali ne smo taj, već i o pivu, pa i menjati pravilnik o flaširanim vodama.

Voćni sokovi
„Kada smo pre gotovo dve godine radili analizu pod nazivom „Ima li voća u voćnim sokovima” i ispitivali procenat voća u tim napicima, utvrdili smo da više od 40 odsto proizvođača u svojim sokovima ima manje voća nego što je to napisano na deklaraciji”, kažu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
Prema rečima Gorana Papovića, predsednika NOPS-a, u tadašnjem Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede rekli su da je ta akcija bila edukativnog karaktera, pa, kako kaže, ništa nije preduzeto. On dodaje da je još tada najavljeno donošenje pravilnika o voćnim sokovima koji bi trebalo da bude u skladu sa evropskim standardima.
– Taj pravilnik je trebalo da stupi na snagu ove godine, ali se, nažalost, pod pritiscima pojedinih interesnih grupa proizvođača još ne primenjuje. Ono što se od tog propisa očekuje je da definiše osnovne parametre koji određuju kvalitet sokova – kaže Papović, dodajući da bi ovih dana predstavnici organizacije trebalo da odu na razgovor u Ministarstvo poljoprivrede i trgovine.
– Tražićemo zajedničku kontrolu voćnih sokova u Srbiji, a ukoliko toga ne bude, mi ćemo podići kredit i ponovo uraditi analizu, jer prema našim saznanjima situacija nije nimalo bolja nego što je bila pre dve godine – kaže on.

Pivo
Srbija ima Zakon o pivu koji je donet pre dve godine, ali i dalje nedostaju pravilnici.
– Oni su neophodni da jasno definišu tu oblasti. Ukoliko, na primer, u Zakonu o pivu piše da se ono pravi od ječma, vode, hmelja i slada, pravilnik treba da definiše koliko tu ječma mora da bude, odnosno koliko pivo sme da sadrži surogata. Zahtev naše organizacije je da se ne dozvoli da ih bude više od 25 odsto – kaže Papović.
Miodrag Maksimović, predsednik Udruženja pivara Srbije, otkriva za „Potrošač” da se podzakonski akti uveliko spremaju.
– Postoji Zakon o pivu i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i trgovine radimo na pravilnicima. Za sada su tu postojeći pravilnici i bitno je istaći da je ova oblast pokrivena. Međutim, ono što se od novih pravilnika očekuje, to je da se napravi registar proizvođača i sirovina koje će biti utrošene, da se donese pravilnik o kvalitetu, o minimalnim tehničkim uslovima za proizvodnju i drugi. Tržište uglavnom drže veliki igrači, ali postoje i mini-pivare i donošenjem pravilnika oblast će biti dodatno uređena – objašnjava Maksimović.

Flaširane vode
Što se flaširanih voda tiče, pravilnik postoji, ističu u NOPS-u, ali ukazuju da je neophodno ubrzati njegove izmene.
– Sa aspekta Zakona o bezbednosti hrane koji gleda na ceo proizvodni lanac i gde postoji odgovornost i distributera i proizvođača, neprihvatljivo je to što je kod flaširanih voda postojećim pravilnicima definisano da proizvođač odgovara za kvalitet samo 12 sati posle punjenja. Naš je zahtev da se jasnije definiše odgovornost proizvođača i ukoliko nije moguće da se rok u kojem je on odgovoran produži, da se odredi i odgovornost distributera, koji bi trebalo da mnogo više vode računa o skladištenju. Ovako, sastav i ispravnost mogu da se utvrđuju samo prilikom punjenja i ispada da su sve vode ispravne i kvalitetne. Zbog toga imamo poplavu proizvoda, naziva i ambalaža – zaključuje Papović.


Stotine inspekcijskih kontrola
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine kažu da je njihova Poljoprivredna inspekcija u proteklih godinu dana obavila 111 kontrola voćnih sokova i nektara.
– Bilo je četiri nepravilnosti, od kojih se jedna odnosila na uslove čuvanja gotovih proizvoda u magacinu, jedna na istekao rok, jedna na nepotpuno deklarisanje i jedan uzorak je imao manji sadržaj voćnog soka. Potrošači su podneli sedam prijava inspekciji i u dva slučaja je utvrđena nepravilnost – rekli su u ministarstvu.
Što se tiče uvoza, Fitosanitarnoj inspekciji je u toku prvih osam meseci podneto 606 zahteva uvoznika za kontrolu bezbednosti pošiljaka voćnih sokova, voćnih nektara i koncentrisanih voćnih sokova u ukupnoj količini od 6.314.843 kilograma.
– Kod osam pošiljaka proizvodi nisu bezbedni sa aspekta nižeg kvaliteta i prisustva plesni i njima je zabranjen uvoz. Kontrolišu se kvalitet, prisustvo pesticida, teških metala, mikrotoksina, mikrobiologija u okviru osnovnih parametara bezbednosti i radioaktivnost kao dodatno ispitivanje – kažu.
Pivo je na meti inspektora Ministarstva poljoprivrede i trgovine bilo više od 400 puta:
29 kontrola u veletrgovinama,
229 kontrola u maloprodajnim objektima,
171 kontrola u ugostiteljskim objektima.
– Uzeto je 35 uzoraka za analize i svi su po kvalitetu i deklarisanju odgovarali tehničkim zahtevima. Zbog isteklog roka trajanja iz maloprodajnih i ugostiteljskih objekata u prvih devet meseci 2011. godine povučeno je 580 litara piva, a protiv trgovaca i ugostitelja su podnete prekršajne prijave. Apelujemo na potrošače da izbegavaju kupovinu na mestima koja nisu predviđena za promet, da obrate pažnju na originalnost pakovanja, kao i da proveravaju podatke sa deklaracije – savetuju inspektori.


Prevare i sa rakijom
Pre godinu dana obavljeno je poslednje veliko ispitivanje rakije na našem tržištu. Istraživanje tadašnjeg Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede i Nacionalne organizacije potrošača Srbije pokazalo je da, uprkos natpisima na deklaracijama, gotovo polovina ispitanih uzoraka rakija na našem tržištu nije voćnog porekla.
– Utvrđivali smo originalnost proizvoda proverom porekla etanola u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Za analizu je uzeto 44 uzorka voćnih rakija od 21 proizvođača, i to šljivovica, lozovača, kruškovača, viljamovka, kajsijevača, dunjevača i drenovača. Od ta 44 uzorka rakije, ispostavilo se da 20 nisu voćne, kako je to navedeno na bocama. Najčešće su bile falsifikovane baš one rakije koje se kod nas najviše kupuju i piju, šljivovica i loza – objasnili su tada u Generalnom inspektoratu.

Izvor: Politika, 21.10.2011.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.