Novostinajbitnije informacije...

OŠTEĆENJA NA OBUĆI/ODEĆI (NESAOBRAZNOST – materijalni nedostaci)

1.OŠTEĆENA ROBA
Oštećenja na obući/odeći mogu biti posledica nesaobraznosti robe ugovoru, odnosno posledica materijalnih nedostataka robe. Član 51. Zakona o zaštiti potrošača propisuje da je trgovac dužan da potrošaču isporuči robu saobraznu ugovoru.
Pretpostavlja se da je isporučena roba saobrazna ugovoru:

1) ako odgovara opisu koji je dao trgovac, i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;
2) ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata trgovcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;
3) ako ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;
4) ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane trgovca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.

2.IZJAVLJIVANJE REKLAMACIJE
Ukoliko je došlo do oštećenja na obući ili odeći potrebno je reklamaciju trgovcu izjaviti u prodavnici u kojoj je obuća/odeća kupljena. Zakon o zaštiti potrošača ne propisuje formu za izjavljivanje reklamacije, ali reklmaciju je najbolje izjaviti u pisanoj formi, kako bi postojao dokaz da se potrošač obraćao trgovcu zbog određenog nedostatka robe, određenog dana. Najčešće trgovac već poseduje reklamacioni list koji se popunjava kada potrošač izjavljuje reklamaciju, ali ukoliko trgovac ne poseduje reklamacioni list, potrebno je da potrošač sam napiše reklamaciju.

3.SADRŽAJ REKLAMACIJE
U pismenoj reklamaciji koju sastavlja sam potrošač isti treba da navede problem, odnosno razlog reklamacije (npr. cipele se pukle, đon na patikama se odlepio, garderoba se skupila nakon pranja na adekvatnog način, tkanina pušta boju i sl.) i da postavi zahtev koji se odnosi na opravku ili zamenu. Ovaj zahtev potrošač treba da postavi i pri popunjavanju reklamacionog lista, ako trgovac već poseduje reklamacioni list.

4.PRAVA POTROŠAČA U SLUČAJU NESAOBRAZNOSTI ROBE
U smislu člana 54. Zakona o zaštiti potrošača u slučaju nesaobrazne robe potrošač prvenstveno ima pravo da od trgovca zahteva opravku ili zamenu, dakle potrošač treba da se opredeli za jedno od ova dva prava. Sve troškove koji su neophodni da bi se otklonila nesaobraznost, a naročito troškovi rada, materijala, preuzimanja i isporuke, snosi trgovac. Zakon ne propisuje rok, odnosno tačan vremenski period u kojem se nesaobraznost robe mora otkloniti, već samo navodi da se svaka opravka ili zamena mora izvršiti u primerenom roku i bez značajnijih neugodnosti za potrošača, uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu zbog koje ju je potrošač nabavio. Koji je to rok tumači se od slučaja do slučaja.
Ukoliko opravka i zamena nisu moguće ili ako predstavlja nesrazmerno opterećenje za trgovca potrošač može da zahteva od trgovca odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe.
Zahtev za raskid ugovora (povraćaj novca) potrošač može da postavi tek ukoliko su opravka ili zamena nemoguće (opravkom se ne može otkloniti oštećenje ili ne postoji određena roba kojom bi se mogla izvršiti adekvatna zamena) predstavljaju nesrazmerno opterećenje za trgovca (vrednost opravke ili zamene umnogome prelazi vrednost nesaobrazne robe) ili se opravka i zamena ne mogu izvršiti bez značajnih neugodnosti za potrošača.
Zakon u članu 54. kada govori o pravima potrošača u slučaju nesaobrazne robe, sledeće pravo koje se koristi kada opravka i zamena nisu moguće, izričito ne definiše kao pravo na povraćaj novca, već zakon navodi da potrošač ima pravo da zahteva raskid ugovora.
U situacijama kada Zakon o zaštiti potrošača određeno pitanje ne definiše, na isto se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 497. navodi da raskid ugovora zbog nedostataka stvari (nesaobraznosti) proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja. Dejstva raskida ugovora zbog neispunjenja definisana su u članu 132. istog zakona gde se, između ostalog, navodi da su raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete, te ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Dakle, potrošač vraća trgovcu nesaobraznu robu, a trgovac potrošaču vaća iznos koji je primio od potrošača na ime kupuprodajne cene.

5.ROK U KOJEM JE TRGOVAC DUŽAN DA ODGOVORI NA REKLAMACIJU POTROŠAČA
U smislu člana 58. Zakona o zaštiti potrošača trgovac je dužan najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije potrošača, istom odgovoriti u pisanoj formi sa izjašnjenjem o podnetom zahtevu potrošača i predlogom njegovog rešavanja. Ukoliko trgovac u navedenom roku ne odgovori potrošaču u pisanom obliku na reklmaciju, čini prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u iznosu od od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, odnosno 50.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika, te je takvo postupanje trgovca potrebno prijaviti nadležnoj tržišnoj inspekciji.
Zbog adekvatnog računanja roka od 15 dana, u kojem je trgovac obavezan da odgovori na reklamaciju potrošača, potrošač treba da proveri da li datum na reklamacionom listu stvarno odgovara datumu izjavljivanja reklamacije, ili ako se ne sačinjava reklamacioni list, već potrošač sam piše reklamaciju potrebno je da istu sačini u 2 primerka, pri čemu jedan primerak predaje trgovcu, a na drugi primerak pismene reklamcije, koji ostaje potrošaču, prodavac koji preuzima reklamaciju treba da stavi datum, svoj potpis i pečat trgovca. Ukoliko prodavac odbija da na pismenu reklamaciju potrošača stavi datum, svoj potpis i pečat trgovca, potrošač treba da reklamaciju pošalje na adresu trgovca (prodavnice u kojoj je kupio robu) putem pošte – preporučeno sa povratnicom.

6.ODGOVORNOST TRGOVCA
Što se tiče odgovornosti trgovca u slučaju nesaobraznost, isti, u smislu člana 55. Zakona o zaštiti potrošača, odgovara u roku od dve godine od dana prodaje robe (odnosno od dana prelaska rizika na potrošača). U prvih 6 meseci, od dana prodaje robe, trgovac dokazuje da li je nesaobraznost postojala u momentu prodaje robe ili ne, u ostalom periodu, odnosno narednih 18 meseci potrošač treba da dokaže da je nesaobraznost robe postojala u momentu prodaje robe i da je trgovac dužan da otkloni nesaobraznost. Trgovac odgovara za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi posle prelaska rizika na potrošača, ako potiče od uzroka koji je postojao pre toga. Trgovac ne odgovara za nesaobraznost ako je u času zaključenja ugovora potrošaču bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da roba nije saobrazna ugovoru. Trgovac odgovara za nesaobraznost koju je potrošač mogao lako opaziti, ako je izjavio da je roba saobrazna ugovoru.

7.ODBIJANJE REKLAMACIJE NAKON VEŠTAČENJA Ukoliko trgovac odbije reklamaciju potrošača na osnovu nalaza određene stručne ustanove, laboratorije koja je izvršila veštačenje nad spornom odećom/obućom, isti je u konkretnom slučaju dokazao da nije odgovoran za nesaobraznost. Ako potrošač smatra da je nalaz po osnovu kojeg je njegova reklamacija odbijena od strane trgovca neosnovan, odnosno ukoliko sumnja u nalaz određene stručne ustanove, potrebno je da putem druge stručne ustanove utvrdi poreklo oštećenja na odeći/obući. Ukoliko se nalaz te druge stručne ustanove, razlikuje od prvobitnog nalaza (po osnovu kojeg je odbijena reklamacija potrošača), a u korist potrošača, potrošač može u vansudskom ili sudskom postupku potraživati naknadu štete.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.