Novostinajbitnije informacije...

Мађарску кобасицу, виршле, сиреве, чоколаду… и досад смо куповали на градским зеленим тржницама али, чини се, тезге с овом робом ничу
као печурке после кише. Прехрамбених комшијских производа све је више и на бувљацима.

Прехрамбених комшијских производа све је више и на бувљацима
Гомила „секонд хенд” крпица, па гомила кинеских, па покоји комад старог намештаја, ту и тамо мало алата, посуђа… уобичајена је слика сваке бувље пијаце у свету.

Међутим, најлон прострт између гомила крпица и старих гума за бицикле, а на њему сир, салама, кечап и маргарин – само је наш специјалитет. Таман смо ове слике, које нас подсећају на нека лоша времена, негде забашурили, а оне нам се, ево, враћају.

Да ли је пад форинте појефтинио шопинг у Мађарској или је у питању нешто друго, тек, и на бувљацима и на градским пијацама храна из суседства има прођу, а како и не би када је добрано јефтинија него у нашим маркетима. Килограм свињских кобасица из Мађарске на новосадским пијацама кошта рецимо, 380 динара. Килограм коњских стаје 550, а толико је и кило тврдог сира. Суво месо је 650 динара, барена сланина 500, а димљена 600, ребра су 400, виршле 200, кулен 650, а паризер од 180 до 250 динара. Све је лепо, цене су ниже, прилагођене просечном овдашњем џепу. Проблем је у томе што не знамо шта купујемо. Не знамо из којих је магацина та роба стигла, докад траје, је ли избачена с неког рафа…

– Наравно да је та храна, али и остала роба, попут хемије, козметике, проблематична. Али, одговорност за то у највећој мери сносе пијачне управе. Није то до продаваца, у све тежој економској ситуацији људи се морају сналазити да би дошли до динара. Није толико ни до инспекција, које обављају свој посао у складу с могућностима. Али, како може пијаца да дозволи да се храна продаје на тезгама и местима која за то нису намењена? – пита се председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић. – У више наврата су и НОПС и Ветеринарска инспекција указивали пијачним управама на тај проблем, али се све завршавало на обећањима.

Најгоре је, вели наш саговорник, што потрошачи много ризикују купујући месне и млечне, али и друге прехрамбне производе на пијацама.
– Не знамо порекло те робе, њену следљивост, а то мора бити јасно и у складу са Законом о безбедности хране, Законом о трговини и другим документима које смо донели. Нажалост, пијачним управама је стало само до тога да продају тезгу, па макар она била и поред канте за ђубре. С друге стране, потрошачи пазаре ту робу науштрб сопственог здравља, а на то су принуђени због све горег стандарда – указује Паповић.

Први човек НОПС-а каже и да приче о томе да се из Мађарске доносе прехрамбени производи којима истиче рок трајања нису неосноване. Наиме, како смо чули од саговорника који су раније доносили храну из Мађарске и продавали је на овдашњим пијацама па су од тога одустали јер им се више није исплатило, та роба може бити јефтинија код нас него што је код суседа само ако је купљена на акцијским снижењима, као производ којем се ближи истек рока трајања.

– У Мађарској се поштују европска правила, а то подразумева и да роба којој истиче рок трајања буде јасно означена као таква, те да јој је цена 30 до 40 одсто нижа од редовне. То, нажалост, код нас није случај, а они који доносе храну и друге производе из Мађарске користе ту „цаку”. Међутим, наши потрошачи треба да буду веома обазриви и када купују у маркетима у Србији јер, рецимо, у њима има робе и из Хрватске на којој су рокови трајања прелепљени, написани други… У сваком случају, ваља отворити четворо очију – каже Паповић.

Продавци на новосадској Футошкој пијаци с којима смо јуче разговрали кажу да се такве ствари не дешавају, тј. да продају исправну робу, којој рокови трајања нису под знаком питања
– Већ две године радим на пијаци и доносим робу из Мађарске. Није тачно ни да има више тезги него што их је било раније, само што су сада, пред празнике, напуњене робом и већи је избор. А када је наша зарада у питању, тврдим да не прелази десет посто. На чоколадама зарађујемо десет динара, на кобасицама 30… Не можемо се ми од овог посла овајдити – каже наша саговорница.

Најтраженији су, вели, сиреви и саламе из Мађарске, али и кафа, слаткиши, тестенине. Продавци понекад иду сами да их донесу, али им се више исплати да их купе од добављача на велико.
– На сваком производу стоји датум производње и рок важности, а ми све распродамо за три дана, тако да не стоји дуго – тврди један од продаваца.

С. Глушчевић

Врзино коло
Производи од меса и млека треба да стоје у расхладним витринама, а продавци морају да имају доказ о пореклу. У Ветеринарској инспекцији кажу да они контролишу производе из регистрованих објеката, а робу с пијаце само када се заплени у некој рацији у сарадњи с Комуналном и Тржишном инспекцијом.
Руководство једне војвођанске пијаце недавно је образложило да је пијачна управа дужна да проверава само да ли су продавци регистровани трговци или пољопривредни произвођачи, а шта тачно продају на тезгама – проверава Тржишна инспекција.

Извор: Дневник, 08.12.2011.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.