Novostinajbitnije informacije...

Srbija uvodi visoke takse za plastične nerazgradive kese. Nadležni najavljuju da za sada neće biti radikalnih mera kao u Hrvatskoj gde će, od naredne godine, trgovcima zabraniti da kupcima dele vrećice bez nadoknade.

U Srbiji će se uskoro plaćati visoke takse za plastične kese koje nisu razgradive. Za oko mesec dana počeće da radi referentna nacionalna laboratorija za ambalažu i pakovanje na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u kojoj će se utvrđivati kvalitet i razgradivost kesa, saznaje „Potrošač”.

Šta ova mera znači za kupce i da li ona može biti najava laganog nestanka besplatnih plastičnih kesa u supermarketima na koje su se građani praktično tek navikli, istraživali smo u ovom broju.

Da može da bude upućuju i poslednje najave iz susedne Hrvatske. Naime Ministarstvo za zaštitu okoline Hrvatske najavilo je rigorozne mere, koje će verovatno stupiti na snagu od 1. januara sledeće godine. Hrvatska namerava da potpuno zabrani trgovinama da kupcima dele besplatne kese. Pravilnikom će biti propisano da kesa mora da se prodaje po ceni od najmanje dve kune po komadu (oko 30 dinara).

– Oko 95 odsto proizvođača predalo je svoje uzorke jer je svima u interesu dana svoj proizvod stave oznaku o razgradivosti. Jedina razlika između običnih i razgradivih kesa je u aditivima koji se dodaju u smesu. To su minimalna poskupljenja u proizvodnji i ne očekujemo da će biti drastičnih podizanja cena – ističe Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
On prognozira da će i dalje postojati biorazgradive ili razgradive kese koje će biti besplatne jer ih neki supermarketi već imaju. Za sada, ističe, Srbija ne namerava da uvede tako drastične mere kao Hrvatska i pojedine evropske države, ali će dalji tok politike zavisiti od rezultata primene novih pravila.
– Videćemo kako će proći ova mera. Napravićemo presek stanja na polovini godine, trebalo bi da se uvede red u proizvodnju. Ako imate vreme raspada biorazgradivih irazgradivih kesa od nekoliko meseci vi ste drastično smanjili ambalažni otpad koji nastaje od te vrste materijala– kaže Đurić.
Kako objašnjava postoje neke države koje su potpuno zabranile upotrebu plastičnih vrećica, ali Srbija po trenutno važećem zakonodavstvu to ne može da uradi.

Potrošački stil života uveo je pojam besplatnih plastičnih kesa. Tako su one ubrzo postale ambalažni otpad u možda i najvećoj ekspanziji. Istraživanja pokazuju da je prosečan vek korišćenja tanke plastične kese 12 minuta, nakon čega najčešće završava u prirodi, ili u najboljem slučaju kao ambalaža za kućno smeće. Cilj ove mere je da se o destimuliše proizvodnja i plasiranje vrećica tanjih od 14 mikrona, odnosno onih koje svi dobijamo besplatno u samoposlugama i koje su praktično i najveći zagađivači.

I mnogo razvijenija, ekološki svesnije države imaju problem da se izbore sa uklanjanjem plastičnih kesa iz radnji. U Velikoj Britaniji, recimo, na udaru ekoloških aktivista su lanci supermarketa. Prema istraživanju iz 2007. godine, devet velikih trgovina godišnje distribuira 17,5 milijardi plastičnih vrećica. Uprkos stalnim pritiscima zelenog lobija, primećeno je da se plastika najviše koristi u onlajn prodaji namirnica. „Zeleni” su utvrdili da neki od trgovaca bespotrebno pakuju mali broj artikala u posebne kese. U Americi strategije se razlikuju od države do države, najdrastičnija mera uvedena je pre nekoliko godina u jednom gradu Kalifornije gde se kesa naplaćivala čak jedan dolar.
Najradikalniji potez napravila je Irska koja je potpuno zabranila ovu vrstu ambalaže, kao i Italija. Slično je i sa Bangladešom koji se odlučio na isti potez nakon što su nagomilane kese blokirale odvodne cevi i izazvale poplave. Singapur i Tajvan uradilisu istozbog ogromnog smeća koje plastične kese stvaraju. Britanski „Gardijan” nedavno je objavio analizu o tome da li je bolja plastična ili papirna kesa, budući da su mnoge kompanije onemogućene da koriste plastiku za ambalažu prešle na papir. Tako su braon papirne kese za pakovanje namirnica zavladale tržištem. U ovom izveštaju se navode podaci istraživanja koje je finansiralo američko Udruženje za proizvodnju plastičnih kesa, koji ukazuju da je potrebno skoro četiri puta više energije da se napravi kesa od papira.

 

Takse

Obična plastična kesa bez aditiva, koja nije razgradiva – 22.000 dinara.
Razgradive – 2.000 dinara po toni.
Biorazgradive – oslobođene taksa.

 

Nemci najmanji potrošači

Prema prošlogodišnjim istraživanjima velikih trgovinskih lanaca, stanovnik Srbije prosečno dnevno upotrebi čak sedam plastičnih kesa. Odluku o zabrani korišćenja plastičnih kesa pre dve godine donelo je Vranje, ali je primena te odluka odlagana.

Statistika pokazuje i da prosečan stanovnik Evropske unije u toku jedne godine upotrebi oko 500 kesa. Najmanje kesa troše Nemci, svega 60 u toku jedne godine, dok Australijanci u toku godine potroše dvostruko više. Zanimljivo je da se Savezna agencija za zaštitu životne sredine u Nemačkoj protivi zabrani upotrebe plastičnih kesa i predlaže da se apeluje na potrošače da ih zamene platnenim torbama, što u ovoj zemlji, kako pokazuju navedeni podaci, daje rezultate.

 

Trgovci: Cilj postepen prelazak na torbe

Prate se potezi konkurencije i niko ne želi da bude prvi koji će početi da naplaćuje kese.

U domaćim trgovinskim lancima vode praksu različitu od njihovih zapadnih kolega, odnosno svim potrošačima daju besplatne kese. Najveći su uveli biorazgradive kese i niko ne najavljuje kada bi mogao da počne da ih naplaćuje. Zapravo, prate se potezi konkurencije i niko ne želi da bude prvi. Zato je cilj postepen prelazak na torbe.

– Uveli smo 2009. godine potrošačke kese koje su biorazgradive. One su bile i ostale besplatne, a sa ovom praksom ćemo nastaviti i u narednom periodu. Kese koje se dobijaju u objektima „Maksija” i „Tempa”, a prednost je u tome što se razgrađuju 100 puta brže od običnih plastičnih kesa (četiriumesto 400 godina) i to bez štetnih ostataka, jer su krajnji produkti razgradnje molekuli prijemčivi za mikroorganizme iz prirode. Kada govorimo o naplaćivanju kesa, pratićemo kretanja na tržištu i preporuke državnih institucija. Prelazak na kese, odnosno torbe za višekratnu upotrebu dugoročan je cilj na kome ćemo sistematično raditi – najavljuju u „Delezu”.
U objektima „Merkator” i „Roda” mesečno se upotrebi oko osam miliona biorazgradivih kesa, kažu u kompaniji „Merkator S”.
– Od prvog februara ove godine uveli smo biorazgradive kese u svim našim maloprodajnim objektima i one su besplatne za potrošače. Postoji šestvrsta biorazgradivih kesa koje su prilagođene različitim maloprodajnim formatima i različitoj nameni – rekli su u „Merkatoru”.
Ovi trgovci nude i alternative koje se plaćaju.
– Reč je o većim kesama za veće kupovine koje su izdržljivije i prema našoj evidenciji potrošači ih koriste više puta. U „Tempu” koštaju 12, a u „Maksiju” 19,99 dinara – navode u „Delezu”, dok u „Merkatoru” slična kesa košta 13 dinara.
U „Univereksportu” kažu da se u njihovim objektima mesečno podeli više od dva miliona besplatnih razgradivih kesa.
– Od ove godine potrošačima nudimo isključivo besplatne razgradive kese i nemamo u planu promenu ove prakse – rekli su u „Univereksportu”.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.