Novostinajbitnije informacije...

Šta se uvozi, zašto nema kontrole nad uvozom namirnica i da li je najnovija direktiva Ministarstva poljoprivrede i šumarstva ustupak uvozničkom lobiju, na štetu potrošaša? Zašto su vrata GMO-u otvorena?

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) istraživala je efekte nove direktive Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede (Direktiva o primeni Zakona o bezbednosti hrane u pogledu broja uzetih uzoraka u postupku uvoza pošiljaka hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla), pratećeg uputstva (Uputstvo о službenom uzorkovanju hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla pri uvozu) kao i efekte ukidanja pojedinih taksi sa ciljem da se privrednicima „olakša“ poslovanje. Tom prilikom došli smo do frapantnih i zapanjujućih podataka koje javnost u Srbiji treba i mora da zna!

 

Zakon o bezbednosti hrane propisuje uspostavljanje najvišeg nivoa zaštite potrošača i to kroz planirane službene kontrole, monitoring bezbednosti hrane i hrane za životinje, sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, primenom sistema HACCP i dr. Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja nadležno ministarstvo je dužno da obavesti javnost o prirodi rizika po zdravlje.

Navedeni zakon propisuje obavezu formiranja Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane. Poslovi stručnog saveta odnose se na, između ostalog, davanje stručnih i naučnih mišljenja i pružanje stručne i naučne pomoći državnim organima, potrošačima i drugim zainteresovanim licima, monitoring nad primenom zakona i propisa iz oblasti upravljanja rizicima i bezbednosti hrane.

Međutim, stručni savet, tri godine nakon donošenja zakona nije formiran što predstavlja direktno kršenje Zakona o bezbednosti hrane.

Već više od godinu dana, nadležno ministarstvo ne sprovodi kontrolu hrane biljnog i mešovitog porekla jer za to nema sredstava u budžetu, a ne postoje informacije da li subjekti u poslovanju s hranom sprovode adekvatnu ili bilo kakvu kontrolu?

1.oktobra 2012. godine, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede donosi direktivu kojom ograničava broj uzoraka koje fitosanitarni inspektori za bezbednost hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla iz uvoza mogu uzeti u postupku kontrole, na 150 mesečno. Zanimljiv je podatak, da je pre donošenja navedene direktive samo jedna laboratorija na mesečnom nivou obrađivala oko 750 uzoraka!

U navedenoj direktivni inspektorima se nalaže stroga primena odredbi Zakona o bezbednosti hrane koje se odnose na opšte obaveze pri uvozu i izvozu hrane i hrane za životinje i to čl 35-37.

Odredba čl. 37 glasi „Mere bezbednosti hrane i hrane za životinje koje primenjuju druge države smatraće se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da se njihovom primenom obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi koji se u Republici Srbiji zahteva.“

S razlogom se pitamo, da li roba koje se uvozi iz nekih od zemalja u okruženju poseduje međunarodne sertifikate i standarde, s obzirom da u tim zemljama ne postoje stručne laboratorije niti akreditaciona tela? Svojevremeno su se u javnosti pojavile informacije da se roba sumljivog porekla prepakuje i prodaje pod oznakama na ambalaži zemlje izvoznice.

Budući da firme koje se bave uvozom i prometom hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla plaćaju naknadu za laboratorijske analize uzoraka uzetih tokom službenih kontrola, kao i za izvršene službene kontrole u slučaju kada je rezultat analize nepovoljan, verujemo da je direktiva koja ima za cilj značajno smanjivanje broja uzoraka doneta isključivo u interesu i delovanjem uvozničkog lobija.

Na osnovu direktive i upustva za primenu, a koji su na snazi od 1.10.2012. peridočno uzorkovanje hrane se svelo na pomenutih 150 uzoraka na mesečnom nivou, uz obrazloženje da u budžetu nema sredstava. Budući da naknadu za službenu kontrolu plaćaju uvoznici, a ministarstvo nema sredstava, pitamo se, kakvu hranu jedemo?

Ko i po osnovu kojih kriterijuma određuje koji će uzorci (od 150 mesečno) biti uzeti na laboratorijsku analizu?

Ako na navedeno činjenično stanje dodamo i podatak da Srbija još uvek nema nacionalnu referentnu laboratoriju, čije je formiranje takođe predviđeno navedenim zakonom, kao i da na ovaj način, posredno, može doći do ukidanja kontrole proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane organizame i proizvode od GMO, možemo konstatovati da su potrošači apsolutno nezaštićeni u pogledu bezbednosti i kvaliteta hrane na tžištu Srbije.

U prilog gore navedenim činjenicama ide i ukidanje takse za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama i proizvoda od GMO.

S razlogom se pitamo kada će nadležno ministarstvo prestati s praksom da samoinicijativno i paušalno određuje šta je najbolje za potrošače u Srbiji?

Okolnosti i kriterijumi na osnovu kojih se biraju uzorci i sprovode kontrole su nejasni i netrasparentni. Nova direktiva i prateće upustvo stvaraju prostor za korupciju i široke zloupotrebe.

Usled izostanka stručnog nadzora koji bi trebalo da vrši „nepostojeći savet“ plašimo se da je „giljotina propisa“ olakšala poslovanje i uvećala profit uvoznicima a potrošače dovela pred svršen čin kada govorimo o bezbednosti i kvalitetu hrane koju konzumiramo.

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.