Afera s mlekom koji je prodrmala Srbiju u proteklih mesec dana je ozbiljna opomena, ali i pokazatelj toga koliko je sistem kontrole hrane u Srbiji urušen. Pokazala je da prave procene rizika i nadgledanja tržišta nema.
Jednostavno, neko je sebi dao za pravo da u ime svih nas potrošača odlučuje šta će se, kada i u kojoj količini kontrolisati, kaže u intervjuu za „Politiku” Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Na koga konkretno mislite? Ko je odgovoran? Smenjeni ljudi u Ministarstvu poljoprivrede?
Pre svega mislim na stručne ljude u Ministarstvu poljoprivrede, ali i na neke u Ministarstvu zdravlja. I sami znamo da su se pojedini u Ministarstvu zdravlja bunili kada je usvojen Zakon o bezbednosti hrane jer su njihovoj Sanitarnoj inspekciji oduzete nadležnosti i date Veterinarskoj. Tada je nastao jedan pravi mali rat i posledice su i dalje tu. A potrošači su uskraćeni za pravu informaciju o stanju na tržištu, rezultati kontrola nisu transparentni i, što je najgore, kupci su suočeni s nekvalitetnom robom.
Da li mislite da je ovo kraj afere s mlekom? Šta će se dalje dešavati?
Ono što ja mogu da kažem jeste da je NOPS uradio nezavisno ispitivanje mleka na prisustvo aflatoksina još pre više od mesec dana i obećali smo da ćemo to opet uraditi. Znači, za dvadesetak dana mi ćemo ponovo uraditi analize mleka i objaviti koliko u njemu aflatoksina. Očekujemo i promenu propisa i da se maksimalna dozvoljena količina s 0,5 mikrograma po kilogramu vrati na 0,05.
Kada već pričamo o promeni propisa, najavljuje se izmena Zakona o zaštiti potrošača. Šta tu treba menjati?
Osnovni problem sadašnjeg zakona je nedostatak tržišnog nadzora, odnosno to što je smanjena nadležnost Tržišne inspekcije. To mora da se promeni. Osim toga, NOPS je tražio odlaganje primene Zakona kada je donet. Tada nas nisu slušali. A mi smo to zahtevali kako bi se usvojili i podzakonski akti jer bez njih zakon je nula. Treba urediti oblasti kvaliteta robe, rokova za popravku, zatim to koliko dugo trgovac i serviser moraju da obezbeđuje rezervne delove, kako se odgovara na reklamaciju, koje su procedure prilikom reklamacije. To je sve ostalo prazno i zato je Zakon u praksi loš.
Ali vi kao organizacija možete da pravite crne i bele liste trgovaca.
Tačno.
Dokle se s time stiglo?
Sama najava crnih i belih lista je izazvala nepoverenje i sumnju u to koliko je neko objektivan. Ali efekat je sve bolji. One koji više od tri puta ne žele da izađu u susret opravdanom zahtevu potrošača stavljamo na crnu listu i to objavljujemo na našem sajtu. Mnoge velike kompanije koje su kod nas na crnoj listi počele su da nam se obraćaju, da vide na šta su se potrošači žalili, pokušavaju da reše probleme i da se nađu na beloj listi. Jer, svet je globalno selo, svi smo na internetu, ukucate na pretraživaču ime kompanije, a tu negde se pojavi i naša crna lista. Ima je i na internet forumima i društvenim mrežama i to počinje da smeta velikim kompanijama i velikim trgovcima. Znači, daje efekat.
Na šta najviše potrošači žale vašoj organizaciji, odnosno savetovalištu?
Na prvom mestu je obuća, na drugom su mobilni telefoni.
I šta konkretno radi vaše savetovalište? Na šta se troši onih 6,8 miliona dinara koje ste dobili od države?
Naše savetovalište svakodnevno radi. Mi svakog dana komuniciramo s potrošačima. Tu su zaposleni pravnici s punim radnim vremenom od 9 do 17 časova, rade s potrošačima koji dođu, odgovaraju na dopise, daju savete, rešavaju probleme. Sredstva koja pominjete delom se troše na pokrivanje troškova komunikacije i plate zaposlenih, stručnih ljudi, a delom na izradu emisije koju emitujemo na socijalnim mrežama. Svaki dinar koji dobijemo se pametno troši i ovo što smo dobili je malo za posao koji obavljamo.
Znate, mi pokrećemo i sudske sporove. Na primer, jednom potrošaču koji je patike platio 5.000 dinara nije se isplatilo da ide na sud iako je bio u pravu i trgovac nije želeo da mu uvaži reklamaciju. Onda smo mi to uradili. Pokrenuli smo i kolektivne tužbe u ime većeg broja potrošača.
Jasno je da je država organizacijama delegirala deo posla i nezadovoljni kupac sada se žali vama, a ne inspekciji. Ali, koliko su uopšte jake potrošačke organizacije u Srbiji?
Tako je. Nezadovoljni kupac se najpre obraća trgovcu, pa tek onda nama. Mi dajemo sve od sebe da probleme rešimo, radimo i postali smo prepoznatljiva organizacija. NOPS je uspešan. Za druge ne znam. Ali, treba javno reći da od 25 organizacija koliko ih je registrovano u Ministarstvu trgovine, po mom mišljenju, svega šest ili sedam rade ozbiljno i imaju direktan kontakt s potrošačima. Ostali, nažalost, postoje samo na evidenciji Ministarstva.
Da li vas država dovoljno ceni?
Država je najpre počela sramežljivo i deklarativno da se zalaže za potrošačka prava, a sada već cela priča počinje da se realizuje i u praksi. Stvari su se pokrenule nabolje. I nije saradnja s državom oličena samo u saradnji s Ministarstvom trgovine, već i s gotovo svim drugim ministarstvima.
Zašto su potrošačke organizacije u Srbiji posvađane?
Ja ne mogu da se složim s vama. Nisu posvađane, već se stvara takva slika. Od 25 organizacija na evidenciji Ministarstva sve sarađuju sem jedne ili dve. I ja vas pitam, ako celo selo ne razgovara s jednim čovekom, u kome je problem? Mislim da je saradnja dobra i kada su nas Evropljani, odnosno njihov projekat za zaštitu potrošača u Srbiji, pozvali da nas uče međusobnoj saradnji, NOPS je rekao da nam to nije potrebno.
Sad ste pomenuli projekat za zaštitu potrošača u Srbiji koje finansira Evropska unija s čak 2,5 miliona evra. Šta mislite o tom projektu i da li se novac troši na prave stvari?
Plašim se da projekat ide u pogrešnom pravcu i mi smo zatražili da se to menja. Ne treba organizacijama potrošača u Srbiji niko da nas uči kako da štampamo flajere i brošure i da nam priča o tome kako da informišemo potrošače. Potrebne su konkretne aktivnosti, tehnička, kadrovska i finansijska pomoć koja bi nas podržala. Ne samo da unapredimo rad savetovališta, već i kako bismo mi radili nezavisne uporedne analize hrane na našem tržištu.
Jeste li u kontaktu s proizvođačima i trgovcima? Očekuju li nas ponovo poskupljenja?
U Srbiji, nažalost, ne važi zakon ponude i potražnje. Suočeni smo s kartelima i monopolima. A ukoliko se sada desi da „Agrokor” kupi „Merkator” imaćemo duopol, odnosno na jednoj strani „Maksi”, a na drugoj „Agrokor”. Za novo povećanje cena nema nikakvog opravdanja i one treba da budu niže.
Evo, Ministarstvo trgovine sada najavljuje takozvanu socijalnu korpu…
Imamo dva pitanja kada je reč o toj socijalnoj korpi. Prvo, šta će se nalaziti u njoj, odnosno na koje će se artikle odnositi i koliko će oni biti jeftiniji. Nemojte da u njoj bude supa u kesicama, već ono što svakog dana kupujemo, odnosno osnovne životne namirnice. Drugo, ko će moći da kupuje te jeftinije proizvode, da li svi kako je najavljeno ili samo određene kategorije potrošača?
Obeležen je još jedan Svetski dan potrošača. Pre godinu dana bavili smo se gotovo identičnim temama kao danas. Šta očekujete do sledeće godine?
To pokazuje da smo malo otišli napred. U pravu ste, i pre godinu dana smo pričali da Zakon treba menjati, ali sada će se to izgleda konačno i dogoditi. Ovde se, nažalost, stvari sporo odvijaju. U narednih godinu dana očekujemo da će se promeniti Zakon i time osnažiti potrošač, da će se definisati koje su noseće organizacije u Srbiji i da će sva ministarstva, a ne samo Ministarstvo trgovine, uključiti u zaštitu potrošača. Tu, pre svega, mislim na ministarstva zdravlja, poljoprivrede, energetike, finansija i regionalnog razvoja.
Vi ste član Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača. Šta radi to telo i šta imaju građani od toga?
Postoje određene zablude kada je o Nacionalnom savetu reč. To je savetodavno, stručno telo Vlade, odnosno Ministarstva. Znači, telo koje ne odlučuje, već ukazuje na probleme. Mi smo već imali sednice i ovo telo funkcioniše za razliku od sličnih u prethodnim godinama. Evo, sada se usvaja prva ozbiljnija petogodišnja strategija o zaštiti potrošača. Otvaraju se problematične teme, sve što je nejasno i što treba urediti, pa i oblasti prava potrošača u bankarstvu i osiguranju koje nisu još dovoljno uređene.
Izvor: Politika