Obmane potrošača široko su rasprostranjene u Srbiji kao i na drugim tržištima. Uklanjanje netačnih oznaka da voda ublažava srčane smetnje i zabrana proizvođaču soka koji je kršio propise da na pakovanje postavi oznaku da je kvalitet potvrdila Nacionalna organziacija potrošača Srbije neki su od obmana koje su udruženja potrošača uspela da otklone. Opšti utisak je ipak da zaštita potrošača u Srbiji nije dovoljno brza i dosledna. To bi moglo da se promeni nakon što na snagu stupi novi zakon, čiji nacrt predviđa efikasna rešenja koja se primenjuju u EU, kažu u NOPS-u. Na seminaru o nepoštenoj praksi trgovaca italijanski stručnjak za pitanja potrošača Filipo Galjardi preporučio je kolegama u Srbiji da pronađu rešenja koja će omogućiti brzu reakciju na žalbe potrošača. Pojedinačne žalbe su, kako je naveo, od velikog značaja za potrošače, a za kompanije mogu biti samo kap vode u okeanu.
Učesnici skupa koji je organizovan u okviru projekta Jačanje zaštite potrošača u Srbiji zaključili su da će nakon usvajanja novog zakona potrošači moći da računaju na bržu i bolju zaštitu.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović posebno je za EurAktiv istakao da je nacrtom predviđeno da se organizacije potrošača finansiraju od naplaćenih kazni za nepoštene poslovne prakse i nefer ugovore, kao i da će moći da pokrenu kolektivne tužbe za zaštitu potrošača.
"Novi zakon će, kao što smo insistirali, predvideti mogućnost kolektivne zaštite potrošača, odnosno kolektivne tužbe, kao i kazni za nepravične ugovorne odredbe i nepoštenu trgovinsku praksu", kazao je Papović.
Ocenio je da je najviše takvih prekršaja u oblasti javnih komunalnih preduzeća, uz napomenu da su tu i kazne najviše, što bi trebalo da omogući da organizacije potrošača od tih kazni finansiraju svoj rad, uključujući kolektivne tužbe i takse za procedure.
"Pozdravljamo dopune i izmene zakona, sve je urađeno na nivou EU i evropskih standarda i verujemo da će organizacije potrošača u narednom periodu ozbiljnije i mnogo više pružiti kada je u pitanju puna zaštita potršača i da će se potrošači napokon osećati zaštićenim", naveo je on.
Ekspert projekta Mateja Ðurović rekao je da je najnovijim nacrtom zakona o zaštiti potrošača predviđeno da udruženja potrošača pokreću postupcke za zaštitu kolektivnih interesa porošača i da je veoma važno da ti postupci budu brzi jer su inače štete jako velike. Pored toga, sektor za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine će moći da donosi upravne mere.
Italijanski success story
Galjardi je preporučio Srbiji da uvede sistem brzog rešavanja žalbi i ocenio da je to možda oblast u kojoj je čak možda značajnije da reakcija bude brza nego bez izuzetka ispravna.
"To je jako važno jer za trgovca pojedinačni slučajevi, koji su za potrošače važni, predstavljaju tek kap vode u okeanu", rekao je on.
Naveo je sistem koji sprovodi italijanska agencija za zaštitu potrošača ICA kao vema efikasan. Ova organizacija, kako je naveo, ima besplatan telefon za žalbe potrošača u kojoj rade stručnjaci koji mogu da daju prava uputstvs potrošačima u pogledu potrebnih dokumenata, ali i da izreknu privremene mere.
"Ukoliko misle da je zaista ozbiljna situacija, mogu čak da izreknu orivremenu zabranu preduzeću u roku od jedne nedelje, nekad čak i bez mišljenja druge strane", naveo je on.
Međutim, kako je istakao, nije reč o organizaciji koja je pristrasna prema potrošačima. Naprotiv, eksperti ove organizacije veoma dobro poznaju način funkcionisanja poslovnog sektora i naklonjeni su preduzećima. To pokazuje i njihov dobar rezultat, jer je od 90% slučajeva koji su nakon odluke ICA izneti na sud rešeno u skladu sa odlukom te agenije.
"Oni slučajeve reše u proseku, po mom iskustvu, za četiri meseca", rekao je on.
Raspon kazne koju može da izrekne ICA je od 5.000 do 500.000 evra, kazao je Galjardi, dodajući da je organizacija samo dva puta izrekla maksimalne kazne, telefonskoj kompaniji Vodafon i operateru za struju.
Kao značajan mehanizam za rešavanje problema potrošača italijanski stručnjak je naveo i kolektivne tužbe u kojima potrošače zastupaju udruženja potrošača. Udruženja, naime, u Italiji ne mogu sama na osnovu svojih informacija da pokreću tužbe, ali im je nedavno priznata mogućnošt da u kolektivnim tužbama zastupaju potrošače.
Takav mehanizam se pokazao efikasnim u raznovrsnim slučajevima. Kao jedan od posebno značajnih, naveo je primer linije proizvoda prehrambene kompanije Barila. Iva firma je pokenula proizvodnu liniju "eliksir" sa porukama o tome da proizvodi utiču na zdravlje, usporavaju startenje i ostalo. Kao ishod procesa, koji je vodilo udruženje potrošača pred ICA, ova linija je ukinuta. ICA je, kako je istakao, efikasna u zaštiti potrošača u raznovrsnim slčajevima, među kojima su do sada bili i prevara u vezi sa božićnim kvizom, i netransparentna cena usluge za telefonske imenika, ali i uklanjanje prepreka za prenošenje hipotekranih kredita iz banke u banku.
Brojni izazovi u Srbiji
Učesnici su ukazali da mnogo prekršaja ima u odnosima sa komunalnim preduzećima, a od novih propisa očekuju da omoguće smanjenje broja tih prekršaja.
Pored toga, ukazali su i na prevare u domenu voćnih sokova. Predstavnici udruženja potrošača podsetiili su da su ispitivanjem kvaliteta više puta pokazali da deo proizvođača sokova ne poštuje odredbe o minimalnom sadržaju voća u soku. Jedan od proizvođača koji nisu poštovali propise za neke od svojih sokova je, kako su istakli, želeo da u nameri da privuče potrošače na pakovanje stavi oznaku NOPS-a, ali su ih u tome sprečili.
Pored toga, u ovoj organizaciji ističu da dodatan izazov predstavlja nedavna promena pravilnika o označavanju hrane. Usklađivanjem sa EU odobreno je postavljanje slike voća i na napitke, a ne samo na voćne sokove i nektar. Potrošači, koji su navikli da slike voća stoje samo na sokovima, sada mogu biti dovedeni i u zabludu pa je potrebno dodatno obaveštavanje da se to ne bi dogodilo.
Ukazano je i na druge prevare koje su zabeležene na našem tržištu – od neosnovanih navoda da mineralna voda blagotvorno utiče na srce do oznaka da je proizvod šampion sajma na kojem je zapravo nastupio kao jedini proizvod u toj kategoriji… U nepoštene prakse na koje su ukazali spadaju i druge pojave rasprostranjene na tržištu, poput takozvanih popusta koji omoguće "uštede" od 5 dinara i reklamiranja proizvoda kojih u prodavnici nikad nema samo da bi se privukli potrošači.
Izvor: EurActiv