Koliko novca ostaje prodavcima od robe koju prodaju i u kojoj meri to ima uticaja na skupoću. Podaci o maržama nisu dostupni kupcima, one se slobodno formiraju i poslovna su tajna. Potrošači u Srbiji zbog velikih zarada dobavljača, prerađivača i trgovaca jedu, u odnosu na svoja primanja, najskuplje meso i slatkiše u regionu, a za obuću odvajaju i duplo više nego stanovnici Evropske unije.Precizni podaci o maržama nisu dostupni kupcima, marže se slobodno formiraju i predstavljaju poslovnu tajnu prometnika. Trgovci nezvanično tvrde kako marže za prehrambene proizvode, u proseku, iznose 22 odsto.
Cene namirnica u Srbiji variraju i od trgovine do trgovine istog prodajnog lanca. Kilogram čajne kobasice u zavisnosti od prodajnog mesta, lokacije, kvaliteta staje od 790 do čak 1.300 dinara, svinjski but se nudi za 390, ali i za 550, dok za junetinu valja odvojiti od 620 do 950 dinara.
– Osnovne namirnice kod nas se „maržiraju“ od sedam do 10 odsto, a ostala prehrambena roba 20 do 22 odsto – kažu u jednom maloprodajnom lancu. – Trenutno, verovatno imamo najjeftiniji šećer, brašno, ulje i mleko u celoj Evropi. Problem srpske trgovine je što je udeo egzistencijalnih proizvoda u prometu vrlo visok, pa ne ostaje prostor da se marža snižava na teret manje traženih roba.
Da bi trgovac bio na „nuli“ potrebno mu je 10 odsto marže. Ako ostane na tom nivou ne može da se razvija i finansira sve ono što je potrebno da bi opstao na tržištu. Marže na osnovne namirnice (hleb, mleko, ulje, šećer…) su ispod 10 odsto, ali na drugim artiklima, koji nisu visokoobrtni, mogu da se popnu i na vrtoglavih 30 odsto.
Veliki svetski lanci
Visina marže u Srbiji svakako je znatno veća od onih u regionu, a pogotovu u odnosu na trgovinske lance u Evropi i svetu – kažu u Asocijaciji potrošača Srbije, i dodaju da zvanične podatke o maržama u Srbiji nemaju. – Primera radi, francuski „Karfur“ ima maržu od 0,5 odsto, „Metro“ 0,8 odsto, britanski „Tesko“ 4,1 odsto, a američki „Volmart“ 3,8 odsto. Vlada Srbije je, kažu u APOS-u, prošle godine uredbom ograničila visinu marži na osnovne prehrambene proizvode, ali trgovci su podizali cene gde god je to, izvan grupe ovih artikala, bilo moguće.
Dragoljub Rajić, privredni konsultant, kaže da marže u Srbiji u proseku iznose od 11 do 17 odsto na proizvode koji nisu na akcijama. Ali, zbog niske kupovne moći, čak dve trećine neophodnih proizvoda potrošači kupe kad su im cene snižene.
– Tokom akcija, marža se na neke proizvode spušta na sedam odsto, što je pogotovo slučaj sa proizvodima kojima rok trajanja ubrzo ističe, i na kojima i trgovac i proizvođač imaju čist gubitak ako propadnu – dodaje Rajić.
– Ovi proizvodi se često prodaju i sa negativnom maržom po trgovca, koji je tada na gubitku, ali reklamom proizvoda na akciji on privlači kupce da usput pazare i druge proizvode, pa kroz njihovu kupovinu kompenzuje gubitak.
Zato na odeću i obuću, kao i na tehničku robu, marža može da naraste i na 100 ili 200 odsto, pa su ti proizvodi često kod nas skuplji nego u razvijenim zemljama EU.
U potrošačkim organizacijama navode da se iz dostupnih podataka o maržama za pojedine proizvode u Srbiji vidi da su one i nekoliko puta veće od onih u Evropi.
– Nije teško zaključiti da su marže u Srbiji za mnoge proizvode i usluge znatno više od istih u susednim zemljama i u EU – smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Znatno utiču na nivo maloprodajnih cena roba i usluga, posebno hrane. Ako poredimo marže naših trgovaca sa maržama u okruženju i u EU, neophodno je da uporedimo i poreze i druga zahvatanja, kamate na kredite i još dosta toga što utiče na nivo maloprodajnih cena. Kad u analizu uključimo i podatke o primanjima stanovništva, videćemo da je kupovna moć potrošača znatno manja u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju, a neuporedivo manja nego u drugim evropskim zemljama. I taj odnos godinama se pogoršava.
Dragoljub Rajić, privredni konsultant, kaže da marže u Srbiji u proseku iznose od 11 do 17 odsto na proizvode koji nisu na akcijama. Ali, zbog niske kupovne moći, čak dve trećine neophodnih proizvoda potrošači kupe kad su im cene snižene.
– Tokom akcija, marža se na neke proizvode spušta na sedam odsto, što je pogotovo slučaj sa proizvodima kojima rok trajanja ubrzo ističe, i na kojima i trgovac i proizvođač imaju čist gubitak ako propadnu – dodaje Rajić.
– Ovi proizvodi se često prodaju i sa negativnom maržom po trgovca, koji je tada na gubitku, ali reklamom proizvoda na akciji on privlači kupce da usput pazare i druge proizvode, pa kroz njihovu kupovinu kompenzuje gubitak.
Zato na odeću i obuću, kao i na tehničku robu, marža može da naraste i na 100 ili 200 odsto, pa su ti proizvodi često kod nas skuplji nego u razvijenim zemljama EU.
U potrošačkim organizacijama navode da se iz dostupnih podataka o maržama za pojedine proizvode u Srbiji vidi da su one i nekoliko puta veće od onih u Evropi.
– Nije teško zaključiti da su marže u Srbiji za mnoge proizvode i usluge znatno više od istih u susednim zemljama i u EU – smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Znatno utiču na nivo maloprodajnih cena roba i usluga, posebno hrane. Ako poredimo marže naših trgovaca sa maržama u okruženju i u EU, neophodno je da uporedimo i poreze i druga zahvatanja, kamate na kredite i još dosta toga što utiče na nivo maloprodajnih cena. Kad u analizu uključimo i podatke o primanjima stanovništva, videćemo da je kupovna moć potrošača znatno manja u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju, a neuporedivo manja nego u drugim evropskim zemljama. I taj odnos godinama se pogoršava.
Od čega zavisi
Nivo marži, prema oceni stručnjaka, varira od zemlje do zemlje, a obuhvata troškove, rizike i zaradu, a procenti zavise i od obima, roka plaćanja i drugih uslova poslovanja na određenom tržištu.
– Upoređivani su prosečni procenti marži kod nas i u Evropi, i zaključeno je da su kod nas veći, zbog čega su više i naše cene – kaže za „Novosti“ ekonomista Milan R. Kovačević. – Ako su marže prevelike, onda bi trgovina morala biti vrlo profitabilna, ali nije. Velike marže potroše nerazvijenost i loša organizovanost koju imamo.
Izvor: Večernje novosti
– Upoređivani su prosečni procenti marži kod nas i u Evropi, i zaključeno je da su kod nas veći, zbog čega su više i naše cene – kaže za „Novosti“ ekonomista Milan R. Kovačević. – Ako su marže prevelike, onda bi trgovina morala biti vrlo profitabilna, ali nije. Velike marže potroše nerazvijenost i loša organizovanost koju imamo.
Izvor: Večernje novosti