U proteklih godinu dana, prehrambeni proizvodi iz Srbije koji ulaze u zemlje EU, bili su 16 puta označeni kao neispravni, ili nebezbedni. Poređenja radi sa zemljama iz regiona koje nisu u Evropskoj uniji, u istom periodu Bosna i Hercegovina je imala 10, Makedonija 4, a Crna Gora nijedan slučaj "notifikacije".
U sistemu RASFF-a, koji služi za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje u slučaju sumnje i/ili dokaza za neispravnost hrane na teritoriji Evropske unije, Srbija, kao i druge pomenute zemlje, uključene su proces notifikacije i brze razmene informacija, kao "treće zemlje", odnosno, zemlje koje nisu članice EU. Držeći neslavno prvo mesto među ex-Yu zemljama koje još nisu članice EU, a u broju notifikacija o neispravnosti hrane koja se izvozi iz Srbije i uvozi na teritoriju EU, zatražili smo od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za zaštitu bilja, zvanične podatke o broju potvrđenih slučajeva o neispravnosti hrane i, što je još važnije za potrošače, o sudbini takve hrane kada se jednom potvrdi i dokaže neispravnost i sa naše strane.
Međutim, enigma oko pravog stanja do kojeg smo pokušali da dođemo na osnovu prava na pristup informacijama od javnog značaja, nije rešena.
Naime, podaci o istoj stvari – šta je od hrane potvrđeno neispravno i koja je sudbina takve hrane – od dve instance odgovorne za bezbednost hrane u Srbiji, dobili smo sasvim različite odgovore.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, od svega 9 notifikacija koje oni beleže (podsećamo, mi na RASFF-u pronalazimo 16 – preuzmite podatke), u četiri slučaja ispitivanja u ovlašćenim domaćim laboratorijama su potvrdila da je hrana bila nespravna. Reč je o potvrđenom glicerolu u vinu, ohratoksinima u keksu u dva navrata, i propuštanje deklarisanja alergena na jednom konditorskom proizvodu.
Međutim, prema izveštaju Uprave za zaštitu bilja, situacija je, kao u nekom paralelnom univerzumu, sasvim drugačija: ova instanca prepoznaje 10 slučajeva notifikacije (mi i dalje raspolažemo sa 16, a Ministarstvo poljoprivrede sa 9), ali, osim u slučaju duboko zamrznute maline rolend, koja je, po ovoj upravi, jedina nosila sumnju na neispravnost (prisustvo norovirusa), nema više nijednog potvrđnog slučaja neispravnosti! Šta više, Fitosanitarna inspekcija, navodno, uz pomoć neimenovane ovlašćene laboratorije, utvrđuje da je EU notifikacija na nespravnost maline neosnovana, odnosno, da norovirusa ni u ovom proizvodu nema, te je "dozvoljeno rascarinjenje pošiljke".
– ili se nešto krije od potrošača u Srbiji, ili se nešto ne radi kako treba na polju bezbezdnosti hrane –
Takođe, u selektivnim odgovorima koje smo zvnično dobili, ostali smo uskraćeni za nalaze ovlašćenih laboratorija, imena tih laboratorija i punu informaciju o tome gde je i šta se dešava sa vraćenom hranom u Srbiju.
Nastavljamo da istražujemo šta je u pitanju.
U sistemu RASFF-a, koji služi za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje u slučaju sumnje i/ili dokaza za neispravnost hrane na teritoriji Evropske unije, Srbija, kao i druge pomenute zemlje, uključene su proces notifikacije i brze razmene informacija, kao "treće zemlje", odnosno, zemlje koje nisu članice EU. Držeći neslavno prvo mesto među ex-Yu zemljama koje još nisu članice EU, a u broju notifikacija o neispravnosti hrane koja se izvozi iz Srbije i uvozi na teritoriju EU, zatražili smo od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za zaštitu bilja, zvanične podatke o broju potvrđenih slučajeva o neispravnosti hrane i, što je još važnije za potrošače, o sudbini takve hrane kada se jednom potvrdi i dokaže neispravnost i sa naše strane.
Međutim, enigma oko pravog stanja do kojeg smo pokušali da dođemo na osnovu prava na pristup informacijama od javnog značaja, nije rešena.
Različiti podaci
Da li na tržištu naše zemlje u slobodnoj prodaji ima proizvoda koji su zbog neispravnosti vraćeni – nismo uspeli tačno da saznamo.Naime, podaci o istoj stvari – šta je od hrane potvrđeno neispravno i koja je sudbina takve hrane – od dve instance odgovorne za bezbednost hrane u Srbiji, dobili smo sasvim različite odgovore.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, od svega 9 notifikacija koje oni beleže (podsećamo, mi na RASFF-u pronalazimo 16 – preuzmite podatke), u četiri slučaja ispitivanja u ovlašćenim domaćim laboratorijama su potvrdila da je hrana bila nespravna. Reč je o potvrđenom glicerolu u vinu, ohratoksinima u keksu u dva navrata, i propuštanje deklarisanja alergena na jednom konditorskom proizvodu.
Međutim, prema izveštaju Uprave za zaštitu bilja, situacija je, kao u nekom paralelnom univerzumu, sasvim drugačija: ova instanca prepoznaje 10 slučajeva notifikacije (mi i dalje raspolažemo sa 16, a Ministarstvo poljoprivrede sa 9), ali, osim u slučaju duboko zamrznute maline rolend, koja je, po ovoj upravi, jedina nosila sumnju na neispravnost (prisustvo norovirusa), nema više nijednog potvrđnog slučaja neispravnosti! Šta više, Fitosanitarna inspekcija, navodno, uz pomoć neimenovane ovlašćene laboratorije, utvrđuje da je EU notifikacija na nespravnost maline neosnovana, odnosno, da norovirusa ni u ovom proizvodu nema, te je "dozvoljeno rascarinjenje pošiljke".
Da li je tajna, ili ne radite svoj posao?
Poredeći izveštaj Ministarstva poljoprivrede, koje "priznaje" 4 osnovane notifikacije za prizvode koji nisu pušteni u promet u Srbiji već se i dalje nalaze pod inspekcijskim nadozorom, i izveštaj Uprave za zaštitu bilja koja "ne priznaje" nijedan slučaj neispravnosti hrane, mi ne možemo da izvučemo drugi zaključak osim da– ili se nešto krije od potrošača u Srbiji, ili se nešto ne radi kako treba na polju bezbezdnosti hrane –
Takođe, u selektivnim odgovorima koje smo zvnično dobili, ostali smo uskraćeni za nalaze ovlašćenih laboratorija, imena tih laboratorija i punu informaciju o tome gde je i šta se dešava sa vraćenom hranom u Srbiju.
Nastavljamo da istražujemo šta je u pitanju.