Nedavno se kod mene u kraju otvorila pržionica kafe, miris, kad prođem pored, me svaki put vrati u devedesete godine, kad je tih pržionica bilo na svakom ćošku i kad se iz njih širio miris koji me uvek podsećao na nešto zagorelo. U to vreme je krenula priča da te pržionice ne prodaju kafu već mešavinu kafe i raznih dodataka, najviše se pričalo o preprženom grašku. Kako god, danas mi ne bi palo na pamet da uđem u neku pržionicu i kupim kafu, i dok se prolazeći pored ove čudim zašto su je otvorili kad u marketima imate toliko kafe različitih proizvođača po različitim cenama, kako kažu – za svačiji džep, kako im se to isplati, vidim da sto grama ove kafe košta ispod 70 dinara a da i te kako imaju mušterije. Dok mene niko ne može da ubedi da je ono što oni nazivaju kafom kafa koju ja želim da pijem, ni po mirisu, mnogo ljudi uopšte ne misli o tome jer cena ne pita za kvalitet.
Ja sam vam od onih ljudi koji vole kafu, ne varijacije na temu kojih danas ima koliko hoćete, kad god negde sednete morate da odslušate podugačak monolog konobara o tome kakve vam sve kafe nude, nego pravu, tursku, ili kako je danas zovu – domaću kafu. Pošto radim na kafu, kao automobil na benzin, i popijem ih nekoliko dnevno, više nego što pijem vodu, važno mi je da ta kafa bude prava kafa a ne neka mešavina koja samo izgledom i približnim ukusom podseća na kafu. Dakle, mora da ima i miris i ukus i, iznad svega, kvalitet.
Sve to me je nateralo da malo istražim šta kaže zakon po pitanju kafe, da li dozvoljava surogate i, ako niste znali – dozvoljava ih. Dakle, nije sporno da kafa koju kupim bude mešavina kafe i surogata, sporno je to što ja hoću kafu bez surogata pa očekujem da na ambalaži bude vidljivo naznačeno šta sadrži ono za što kupujem, što će mi pomoći da odlučim šta ću kupiti.
Ako niste znali, surogat je u stvari zamena, obično služi da pojača kvantitet a ne kvalitet. U ranom 19. veku, kad je prava kafa još uvek teško stizala u sve delove sveta i bila prilično skupa, počeli su da joj dodaju surogate koji su bili popularni više među seoskim nego gradskim stanovništvom. Tada su kafi počeli kafi da dodaju raž, ječam, već pomenuti grašak, kukuruz, soju.
Najpoznatija zamena za kafu je cikorija, pravila se od korena ove kultivisane biljke koja raste uglavnom duž puteva i polja. Danas je cikorija jako cenjena biljka zbog visokog sadrzaja inulina koji ima probiotsko dejstvo i kao takva spada u funkcionalnu hranu.
Prva fabrika cikorije otvorena je u 18. veku u Nemačkoj, cikorija je postala roba koja je bila veoma tražena, za Nemačkom su krenule druge evropske zemlje i jedan od najpoznatijih brendova čiste cikorija kafe bila je “Frank kafa” čiji je zaštitni znak bio mlin za kafu. Sigurno se sećate ove kafe, mogla je da se kupi i kod nas, u vreme one stare zemlje.
Vremenom, ljudi su pravoj kafi davali prednost nad surogat kafama, ali kako živimo u ekonomski turbulentnim, ponekad ratnim vremenima, kakvo je bilo i ono devedesetih godina, kada smo bili i pod embargom, prava kafa je sve više mešana sa surogatima što se neizostavno povezuje sa slabom kupovnom moći i lošim kvalitetom.
Često ćete pročitati tekstove o tome kako kafa utiče na zdravlje, ako je konzumirate umereno da ima pozitivne efekte, ali i upozorenja da ako preterujete možete imati problem sa hipertenzijom, nervnom napetošću, želudačne probleme, probleme sa spavanjem i da sve ove probleme izaziva kofein. Zato su ljudi, između ostalog, vremenom počeli da konzumiraju i surogate – zamenu za kafu koja ima sličan ukus, ali navodno nema rizika po zdravlje. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da kafa, koja sadrži više antioskidanata od nekih vrsta voća i povrća, pozitivno utiče na zdravlje ako se umereno konzumira, da sprečava depresivna stanja, da smanjuje rizik od raka, bilo je potrebno da prođu godine i godine, da se istraživanja ozbiljno pozabave kafom, kako bi se utvrdilo da nema ničeg opasnog u šoljici kafe, naoročito u onoj jutarnjoj bez koje većina ne može da se probudi.
Dakle, kafa sadrži stimulativnu supstancu – kofein, koje manje ima u mešavini kafe i surogata, nego u čistoj kafi.
Kafi se najviše dodaje ječam, lako je dostupan, niska mu je cena, ima prijatan ukus, ali to nije kafa. Ječam je žitarica i često se koristi u kombinaciji sa, ovo me potpuno iznenadilo – sušenim smokvama. U kafi koju kupujemo, može se naći i prženi pasulj, onaj već pomenuti grašak, žir, mnogo toga, dok vi mislite da ste kupili čistu kafu.
Ako obratite pažnju dok kupujete, a pretpostavljam da je većina kupuje vodeći se ukusom a ne kvalitetom, videćete da cene za dvesta grama kafe mogu da se razlikuju i do 100 dinara. Da li se ikada zapitate kako cene jednog istog proizvoda, čija proizvodnja približno isto košta, mogu toliko da se razlikuju? Radi se samo o tome što od nekog proizvođača dobijete čistu, kvalitetnu kafu, a od nekog mešavinu kafe i surogata.
Ako konzumirate kafu nekoliko puta dnevno, a ne pijete čistu kafu, zapitajte se koliko u sebe unesete nekih prepečenih proizvoda koji nisu kafa, a znamo šta stručnjaci kažu za prepečene stvari, one su uglavnom kancerogene, rezultati pečenja su nestabilni, a tokom stajanja kafe, to jest mešavine koju ste kupili u zatvorenoj ambalaži, sve dok je ne otvorite, dolazi do procesa bioakumulacije – taloženja određenih tokstičnih tvari koje imaju određen rizik po zdravlje.
S obzirom da nam kupovna moć opada iz meseca u mesec i da svi, prilikom kupovine, gledamo kako da prođemo što jeftinije a da se ne odreknemo ničega, sigurno ćete se voditi cenom i sve više okretati jeftinijim kafama, možda i ući u neku od pržionica kakva se otvorila u mom kraju, ne razmišljajući o kvalitetu kafe.
Kako kafu slobodno možemo da nazovemo jednom od osnovnih namirnica jer je konzumiramo svakodnevno, isto kao hleb ili mleko, sad vam je valjda jasno da treba voditi računa o kvalitetu one koju kupujemo.
Da ponovim, zakon nalaže proizvođaču da na proizvodu jasno bude naznačeno šta on i u kojim procentima sadrži, na potrošaču i njegovoj informisanosti je da li će isti proizvod kupovati ili neće. Nažalost, mi živimo u zemlji u kojoj kupovna moć određuje sve ostalo, i, nažalost, narod smo kome je mnogo važnije ono što se vidi, recimo da imamo lepe i kvalitetne cipele, a mnogo manje važno ono što se ne vidi – odnosno ono što ćemo uneti u organizam, mi jednostavno nemamo razvijenu svest o tome da treba da vodimo računa o onome što konzumiramo.
Na kraju:
Čitate li deklaracije?
Kakvu kafu pijete?
Koju kafu pijete?
Izvor: Tetka