Neke stvari se prosto nameste. Hteo ili ne, uvučem se u priču oko nečega o čemu nisam ni razmišljao, pa me taj nagon natera da malo istražim o čemu se tu radi. Inspektor Kluzo wannabe izgleda da tinja u meni.
Ovih dana sam bio u Subotici, gradu za koji me vežu sjajni momenti, grad u kom imam dosta drugara. Volim Suboticu, sve mi je nekako poootaman (onako lalinski rečeno). Izlazeći sa jednog sastanka, odlučili smo da prošetamo gradom, kao i uvek. Kuriozitet Subotice je što šetači uvek hodaju jednom stranom ulice, i kažu meštani, to je valjda nepisano pravilo grada. Čak su i lokali skuplji na toj strani. Zaista mi je to uvek zanimljivo. U jednom trenutku, iz neke obližnje radnje, tako jako je zamirisala kafa, da smo svi onako kao poslednji zavisnici ovog napitka, udahnuli do poslednjeg atoma snage. Znate ono kada uživate u mirisu, pa vam se instant rodi želja za kafom? E baš to! Svi smo u glas rekli: Jaooo kafaaa!!! Okrenuo sam se da vidim odakle dopire taj miris… bila je to radnja za kafu. Međutim, na izlogu je stajao natpis – 100% kafa. U prvih mah sam prevideo to, očaran onim osećajem koji još njuškam, a kada smo odmakli, ta slika mi se vratila u glavu. Pomislio sam: Kako mislite 100% kafa? Šta to znači? Čemu ta poruka? Brate, kako 100% kafa??? Kafa je kafa, zar se i ona počela iskazivati u procentima? Inspektor Kluzo je proradio u meni, i odlučio sam da saznam nešto više o tome.
Guglajući o kafi, naleteo sam na mnoooge tekstove, ali i na tekstove od menih dragih ljudi koje pratim. Na moje zaprepašćenje, saznao sam nešto o čemu nisam imao predstavu. A to je da postoje Surogati kafe!!! Šta je sad ovo, pomislih…
Surogat kafa ili original falsifikata
Odmah da vam otkrijem moje saznanje – Mi pojma nemamo kakvu kafu pijemo! Znate li vi? Koliko vas je prilikom kupovine kafe pogledalo deklaraciju? Aj priznajte! Niko! Od jednom sam skontao da kada kupujem kafu stalno viđam neke nove proizvođače sa dosta jeftinijim cenama od drugih. Konkurencija je tu, imamo izbor, ali da li je svaki izbor dobar? Zapravo oni koji proizvode ove kafe su svesni činjenice i ekonomskog stanja u zemlji, kupovne moći nas samih, pa su iskoristili našu naivnost i lepo zarađuju. Međutim istina je i nešto drugo.
Šta je ideja novih proizvođača? Oni zapravo veoma svesno jedan deo kafe zamene dodacima, odnosno surogatima, to im ispadne jeftinije za proizvodnju, a samim tim i cena krajnjeg proizvoda je manja, a kvalitet je drastično lošiji od kafe do kafe. Bili su veoma dosetljivi, pa su za surogate uzeli žitarice i to raznih vrsta. Tako, ako mislite da pijete kafu, malo promuljajte po ustima jer je veoma izvesno da ćete osetiti ukus naut-a, žir-a bogte ŽIRA, prženog ječma, rogača, korena šećerne repe, leguminoze (grašak, pasulj,naut), raža, žita ili možda smokve, itd. Da li je realno?
Surogati kafe upotrebljavaju se kao zamena ili dodatak pravoj kafi. Samleveni prženi delovi surogata daju napitak sličan kafi, ali bez fiziološkog dejstva i prave arome kafe, jer ne sadrže kofein i eterično kafino ulje.
Ali da ne bude zabune tehnolozi kažu sledeće: „Cikorija jeste nekada bila zamena za kafu… tačnije nije bilo mešanja sa kafom već je prodavana kao 100% cikorija i 100% zamena za kafu. Danas je cikorija jako cenjena biljka zbog visokog sadržaja inulina (grupa oligofruktosaharida… nema veze sa skrobom) koji ima prebiotsko dejstvo i kao takva spada u funkcionalnu hranu.”
Dodavanje surogata kafi prema pravilniku o kvalitetu proizvoda od kafe, surogata od kafe i srodnih proizvoda jeste dozvoljena radnja, ali srž problema leži u tome što velika većina ovih proizvodjača ne poštuje odredbe pravilnika o deklarisanju, te tako u nazivima proizvoda ili na prednjoj strani ambalaže komunicira da je u pitanju čista kafa, što nije slučaj. Neki od njih, retki, naznače da proizvod sadrži surogat, ali opet ne na prednjoj strani i uglavnom prikriveno negde na ambalaži u malom fontu.
Znate li sada šta pijete? Znate li da su nas doveli u zabludu, i to veoma svesno.
Čisto informativno, druga grupa dodataka u kafi jesu različite vrste aroma ili ekstrakata biljaka koje služe dobijanju drugačije arome proizvoda. Pa sjajni su, evo jedino mogu da im odam počast na svestranosti u zaluđivanju ljudi.
I sami znamo da postoji nekoliko vrsta kafe i da se ona može pripremitina razlčite načine. Pa tako svi znamo za tursku kafu (koju samo mi tako zovemo, a nedavno u Istanbulu smo naručivali tursku – u sred Turske, pa su nas čudno gledali, jer em je nemaju, em ne znaju šta je, em je to njima samo kafa, bez turska. Mislim logično), zatim filter kafu, espreso, instant kafa itd. Kafa se upotrebljava i kao dodatak za belu kafu, pudinge, kremove, torte, prelive, sladolede, mućena slatka, likere i ledene kafe.
Sirova kafa sadrži: kofein 1-2%, tanin 3-5%, šećer 8-11,5%,belančevine 10-15%, ulje 10-15%, celulozu 30-40%, vodu 10-12%, bezazotne materije 9-15% i mineralne materije 4-5,3%.
Ali hajde da i malo kažem i lepih vesti. Prva kafana u Evropi otvorena je 1522. godine (uz pomoć digitrona – tačno pre 493 godine!) i to na mom Dorćolu! Evo baš sam srećan, volim Dorćol. Tada se isključivo služila kafa, pa su se vremenom iznedrili današnji kafići, kafane itd. E sada, gde se tačno nalazila prva kafana nismo sigurni, ali je sigurno da se nalazila u blizini tvrđave i da su je posećivali samo uviđajni pripadnici te zajednice, ali ženama pristup nije bio dozvoljen. Pretpostavljam jer su muškarci bolji kuvari generalno. Šalim se. Sada kada razmislim i pogledam našu istoriju i dokle smo stigli danas sa ovim tkzv. Kafama (čitaj Surogat lažnjak) malo mi ostane gorak ukus u ustima…
Eto nadam se da sam ovim tekstom makar malo otvorio neka pitanja, otvorio oči svim ljubiteljima kafe, i podstakao vas da ipak pročitate deklaraciju na pakovanju kafe, a obratno proizvođači bi morali da imaju naznačeno na prednjoj strani pakovanja i u deklaraciji da sadrže surogate!!! Mislim da mi je sada kristalno jasno zašto je natpis bio – 100% kafa!
Dodatak
I vi sami možete proveriti da li kafa koju pijete ima dodatke. Evo kako.
Iskorišćenja je takozvana jodna reakcija , tj hemijski poznat podatak da jod i skrob daju kompleks izrazito modre boje.
Naime, ukoliko u proizvodu od kafe postoji prisutan sugorat koji sadrži skrob (kao sto je ječam npr.) kafa pripremljena na način koji je opisan u tekstu daće modro obojenje, dok će ona koja nema surogat dodatke ostati svetlo braon boje).
Potrebno:
- Kafa
- Džezva
- Šolja
- Čaša
- Kašičica za mešanje
- Sirće
- Voda
- Povidon jod
Priprema:
- Zakuvati kafu
- Sipati u šolju i skloniti penu
- Ostaviti da se ohladi talog slegne
- Uzeti 3 supene kašike kafe i sipati u čašu sa 150-200 ml hladne vodom (najbolje flaširana…sem Prolom zbog visoke Ph vrednosti). Promešati.
- Dodati 4 kafene kašičice sirćeta, promešati
- Dodati povidon jod u mlazu iz originalne bočice uz mešanje
Ukoliko je surogat prisutan dobijeni rastvor u čaši će pomodreti. Ukoliko vam se modra boja gubi nakon mešanja dodajte još povidon joda i stvoriće se ponovo i možda ponovo izgubiti, što sve zavisi od količine dodatog surogata ( tj skroba iz istog). Važno je da ukoliko surogata nema koliko god da dodate povidon joda, rastvor će ostati braon boje.
Izvor: DonMarkoC