Infoteka

Ovaj deo predstavlja nepresušni izvor informacija i svojevrsnu bazu znanja. Razvrstani u nekoliko glavnih kategorija svaki prikazani slučaj
može se primeniti na bilo koga od nas. Iz tog razloga smatramo korišćenje ovih saveta neophodnim u nameri da stvorimo obrazovanog potrošača.

Podkategorije:

PITANJE:

Udruženje obolelih od multiple skleroze Beograd, nacionalna organizacija potrošača Srbije i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, u više navrata su tokom proteklih godina pokušavali da u kontaktima sa Republičkim zavodom za zdravstvenu zaštitu i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, sugeriše da je aktuelni Pravilnik o medicinsko tehničkim pomagalima loš i da ne obezbeđuje kvalitetno zbrinjavanje pacijenata. Pokrenuta je i inicijativa za izmenu spornog Pravilnika, ali nikakvog odgovora nije bilo.

ODGOVOR:

Konferencija za medije „Diskriminacija pacijenata od strane RZZO“
Medija cenatar Beograd, 31.maj 2010 u 11h

Saopštenje za medije

Udruženje obolelih od multiple skleroze Beograd, nacionalna organizacija potrošača
Srbije i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, u više navrata su tokom proteklih godina pokušavali da u kontaktima sa Republičkim zavodom za zdravstvenu zaštitu i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, sugeriše da je aktuelni Pravilnik o medicinsko tehničkim pomagalima loš i da ne obezbeđuje kvalitetno zbrinjavanje pacijenata. Pokrenuta je i inicijativa za izmenu spornog Pravilnika, ali nikakvog odgovora nije bilo. Na javnim tribinama više puta je bilo reči o ovo problemu ali pozitivne reakcije RZZO nije bilo.
Uvek su predočavani i pozitivni primeri iz okruženja, recimo iz Hrvatske i Makedonije, i traženo je minimlano usaglašavanje sa zakonskim okvirima i uvažavanje potreba korisnika.
Ni na ovo nikada nije bilo odgovora.
Naš generalni stav je da se državni organi moraju kritikovati kada ne rade svoj posao, i da je sam Pravilnik nezakonit, protivustavan i diskriminatorski. RZZO samostalno donosi pravilnik i stoga je on interni akt RZZO, ali ga RZZO primenjuje u oblasti koja je regulisana Zakonom, na način kako se primenjuju zakoni i uredbe, a da pritom Pravilnik nikad nije bio podvrgnut javnoj raspravi. Sama ta činjenica da Pravilnik nastaje u uskom krugu ljudi, van demokratske i skupštinske procedure, i loša rešenja u samom Pravilniku ukazuje da se time otvara prostor za manipulacije, špekulacije i zloupotrebe. Da li su manipulacije novcem građana u interesu samih građana i same države?
Odgovori na sve naše inicijative su ili izostali ili su bili neodređeni ili arogantni, čime je RZZO pokazao da je nezainteresovan za potrebe korisnika. Upravo zbog ovog nemarnog i arogantnog stava sazivamo konferenciju za štampu u medija centru kako bi smo izrazili svoje neslaganje i izneli mišljenje i probleme naših članova obolelih od multiple skleroze i svih korisnika pelena za inkontinenciju.
Kako se Pravilnikom sprovodi diskriminacija?

(Tačke diskriminacije)
1. Pravilnik tretira dijagnoze a ne stanje (osobe koje se nalaze u istoj situaciji, stanju – npr. većim delom dana sede ili leže, imaju različita pava – jedne imaju pravo na običan a druga na antidekubitalni jastuk, dušek…)
2. Osobama sa invaliditetom se oduzima poslovna sposobnost zbog mogućnosti
ostvarivanja drugih socijalnih prava, čime se mnogima oduzima i položaj kupca –
potrošača.
3. Pravilnik nije jasno odredio kriterijume kvaliteta pomagala
4. Pravilnik nije uvrstio neka pomagala npr. podlakatne štake, štap sa tri tačke
oslonca i slično
5. Iako su mnoga pomagala individualno određena i pripadaju pacijentu, isti na njih
nema pravo ako se nalazi smešten u ustanovi
6. Pravilnik nije podložan javnoj kritici i tretira se kao interni akt RZZO-a
7. Mnoga lica imaju potrebu za više od jednog pomagala a imaju pravo na samo
jedno, odnosno moraju birati (npr. kolica ili proteze u slučaju amputacije)

Primer diskriminacije: Pelene za odrasle
Malo je poznato da problem nevoljnog mokrenja a koji se uspešno zbrinjava pelenama i ulošcima, ima oko 10 procenta populacije!
Uprkos tome ova vrsta pomagala je u Pravilniku laički definisana. Definisane su kao
„pelene visokoupijajuće moći“ i kada se uzimaju na recept određena je maksimalna cena od 40 din po komadu. Činjenica je da se po toj ceni ne može dobiti nijedna kvalitetna pelena.
Kvalitetnih pelena ima na tržištu, ali ne po navedenoj ceni.
Po pitanju kvaliteta pelena koji se nudi za nisku cenu od 40 dinara koja je objavljena u Službenom glasniku R.Srbije, kvalitet pelene potoj ceni je ravan nuli, to jest ta pelene ne vredi ničemu jer korisnik ne može da se osloni na nju da će obaviti svoju funkciju u kritičnom momentu ni u kućnim uslovima, a pogotovo van kuće. Primera radi u Republici Makedoniji koja ima niži životni stabdard od Srbije, Pravilnik predviđa i uloške a cena za pelene visokoupijajuće moći je 53 denara pri kursu od 61 denar za EUR ili duplo više nego u Srbiji.
Takođe, svi pravilnici u državama bivše SFRJ kvalitet mere na jedini način koji je moguć: u mililitrima, na osnovu standarda kakav i mi imamo (SRPS ISO 11948-1, Rothwell test). Srbija zaostaje.
Srbija zaostaje i u stručnom razmatranju problema. Naime, postoji ekonomična alternativa pelenama – ulošci za inkontinenciju. Za mnoga stanja adekvatniji, a i ekonomičniji proizvod.
Omogučava samostalnost korisnika, manje košta poreske obveznike a i proizvodi manje otpada.
Problem neadekvatnog obezbeđenja pomagala prate i brojne neprijatnosti socijalne
prirode, jer korisnici ne mogu slobodno da se kreću i socijalizuju. Na ovaj način niti korisnici
dobijaju ono šta im je potrebno niti se pametno troše pare prikupljene od građana.
Ono na šta skrećemo pažnju je da je kvalitet pelene od presudnog značaja jer
međurešenje ne postoji. Ili je pelena kvalitetna i potpuno ispunjava svoju funkciju, ili je kao i da je nema. Naši članovi korisnici pelena dobijaju 60 komada pelena mesečno, što im nije dovoljno čak ni kada su u pitanju i kvalitetnije pelene, a kamoli pelene ovakvog kvaliteta.
Stiče se utisak da neko pokušava da nametne obolelima i korisnicima nekvalitet kako bi oni odustali od ovog pomagala, a što je i veoma u vezi sa dobijanjem naloga za pelene čija je procedura do nedavno bila maksimalno zakomplikovana. Nikako ne treba gubiti iz vida da su korisnici pelena osobe sa teškim oblicima invaliditeta kojima je ovo pomagalo od životnog značaja.
Nekvalitina pelena sa sobom nosi čitav niz nedostataka i akutnih problema. Beskorisna je i izoluje obolelog od ostalog sveta i okoline zbog toga što mu ne rešava neprijatan problem koji želi da savlada. Nekvalitena pelena izaziva kako spoljne tako i unutrašne infekcije, na osnovno oboljenje donosi čitav niz pratećih oboljenja i na kraju emocionalno, socijalno i zdravstveno ugrožava korisnika koji ne može na nju da se osloni i tera ga u još dublju izolaciju i depresiju. Iz navedenih razloga smatramo da je ovo diskriminacija osoba sa
invaliditetom, u trenutku kada se sve vreme priča o borbi za prava, inkluziju i afirmaciju ovakvih osoba.
S obzirom da nije usvojena nijedna inicijativa za izmenu Pravilnika kojom će se kvalitet jasno i nedvosmisleno definisati možemo samo zaključiti da se u komisiji RZZO nalaze ili nekompetentni ljudi ili ljudi koji imaju interes da se omogući diskriminacija i bogaćenje na uštrb prava samih pacijenata nametanjem najjeftinijih i nekvalitetnih proizvoda na tržištu.
Nedavni primer kada je jedna ustanova dobila na tenderu pelene koje su u rinfuzi i pakovane u najlon kese umesto originalnog i sanitarno ispravnog fabrickog pakovanja pokazuje do koje mere se može otići kada je jedini kriterijum cena a ne kvalitet. U toj bi komisiji prema našem mišljenju trebalo da sede stručni ljudi koji neće na ovakav način ignorisati pitanje kvaliteta i koji će uskladiti naš pravilnik sa pravilnicima iz okruženja.
Iz iskustva naših članova sa kojima smo redovno u kontaktu razmenjujemo sve vrste informacija i veoma često se žale da moraju da idu od lekara do lekara na više različitih strana kako bi overeili naloge za pomagala, pa su vrlo često spremni i da odustanu od svega jer treba uzeti u obzir da su u pitanju osobe sa invaliditetom koje se teško kreću, a iako su nepokretne moraju da angažuju nekog čije je vreme vrlo često jako ograničeno. Ovaj se sistem mora promeniti jer je neefikasan i ugrožava osobe sa invaliditetom socijalno, zdravstveno i emotivno. Svi bi potpisi trebali da budu objedinjeni na jednom mestu, a vezano za matični dom zdravlja kako bi se izbeglo bespotrebno maltertiranje invalida i skupljanje
velikog broja potpisa sa različitih strana. Po pitanju bilo kog pomagala RZZO i nadležne apoteke i ustanove bi morale da ostvare bolji kontakt sa udruženjima invalida kao sa faktoram koji najbolje poznaje problematiku pomagala koja koriste i da imaju sluha za potrebe samih krajnjih korisnika.
Sve dok se iz fotelje reguliše ovako važno pitanje, uz ignorisanje samih korisnika i njihovih potreba, sve dok drugi misle da su pameniji od samih korisnika, imaćemo diskriminaciju pacijenata čiji je položaj već težak s obzirom na stanje u kome se nalaze.
Da renomirane ustanove za razliku od RZZO shvataju značaj kvaliteta govori činjenica da je Klinički centar Srbije, Institut za neurologiju sproveo istraživanje kvaliteta pelena (http://neurologija.bg.ac.rs/sestrinstvo/sest_dostignuca.html). U tekstu pod nazivom “Kvalitetna zdravstvena nega kao rezultat pravilne procene i odabira pomagala kod bolesnika sa inkontinecijom” upravo je matematički precizno dokazano da kvalitetno pomagalo, koje naravno ima višu cenu, u primeni je jeftinije.
Na žalost, neinformisanost pacijenata se zloupotrebljava, jer sami pacijenti i dalje smatraju „dobro je kad dobijamo” i smatraju da je novac “državni” a ustvari to je novac poreskih obveznika a time i samih pacijenata.
Sa druge strane, hirurgu rezultat operacije zavisi od kvaliteta onoga sta se ugradi, čak i od šavnog materijala. I hirurzi sami biraju materijal, jer od toga zavisi ishod operacije i naravno da biraju vrhunski materijal bez obzira na cenu. Zašto je zbrinjavanje manje bitno intervencija?
A i na samom polju drugih medicinskih instrumenata, ne samo kod pomagala, postoje brojni propusti, poput špriceva iz kojih pola doze leka iscuri, pa medicinske sestre vremenom postaju alergične na lekove i postaju invalidi rada, koriste se tupe (i jeftine) igle, koje dovode do nepotrebnog mučenja i povređivanja pacijenata, cepanja vena itd.
U pitanju je problem kojim se Javnost i Država ako pretenduje da bude ozbiljna mora ozbiljno pozabaviti. Jer je reč o Ljudima, njihovom Zdravlju i i krajnjoj liniji o Životima.

Dejan Maletić, tehnički sekretar Udruženja obolelih od multiple skleroze Beograd

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije i udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, član saveta ministra za zaštitu potrošača

Nenad Ćirić, dipl. pravnik, aktivista nevladinog pokreta i borac za ljudska prava i prava osoba sa invaliditetom

 

Timber by EMSIEN-3 LTD