Hrvati izabrali proizvode koji će se upoređivati sa istim na nemačkom tržištu. U Srbiji ovakve analize nisu rađene godinama.
U Hrvatskoj će biti sprovedeno istraživanje o (ne)podudarnosti kvaliteta proizvoda u novim i starim članicama EU, a po izboru hrvatskih građana analizi će, između ostalog, biti podvrgnuti „kinder” čokoladno jaje, margarin „unilever rama”, instant kafa „jakobs”, „pepsi kola”…
Kako su najavile poslanica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan i direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gros Bošković, analizom će biti obuhvaćeni i jogurt od jagode „danone aktivija”, sos za testeninu „barila arabijata”, „sprajt plus” i deterdženti kupljeni u Nemačkoj i Hrvatskoj, prenosi „Poslovni dnevnik”. Planirano je da HAH uzme uzorke tih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj i odnese ih na analizu u neku od ovlašćenih laboratorija. Nemačka je uzeta kao reper jer je tamo dokazan kvalitet proizvoda. Podaci će, zatim, biti analizirani i javno objavljeni. Hrvatska javnost već sada je uverena da će rezultati pokazati nesumnjivo različit kvalitet istih proizvoda.
Dodaje se da je istraživanje u Češkoj otkrilo da 14 od 24 testirana proizvoda ima lošiji kvalitet i višu cenu nego u starim članicama EU. Gros Bošković je izjavila da „proizvodi koji će biti testirani nisu nužno različitog kvaliteta” i da se ne smeju unapred stavljati u negativan kontekst.
– Kao nezavisna institucija garantujemo da će ispitivanja biti odrađena profesionalno – dodala je ona.
I dok Hrvatska odgovorno preuzima na sebe obavezu da o kvalitetu proizvoda i eventualnoj diskriminaciji svojih građana javno progovori u Srbiji, nezavisne analize kvaliteta hrane nisu rađene godinama. Takođe nemamo ni Agenciju za bezbednost hrane koja bi mogla da sprovodi ovakve akcije.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) poslednje veliko istraživanje o kvalitetu voćnih sokova radila je još 2009. godine kada smo došli do podataka da u voćnim sokovima najmanje ima voća.
– Veliki broj analiza, kao recimo provere da li su masti u mlečnim proizvodima biljnog ili životinjskog porekla, ne rade domaće laboratorije. Mi kao organizacija nemamo para da šaljemo uzorke proizvoda u neke evropske zemlje kako bismo dokazali takve prevare. Sve se svodi na uveravanja inspekcija kako je sve u redu– Kaže Papović. On ističe da kod nas nije dovoljno urađeno ni da Zakon o bezbednosti hrane profunkcioniše, a usvojen je pre sedam godina. Godinama takođe obećavaju formiranje Agencije za bezbednost hrane kao i izmenu propisa u ovoj oblasti.
Predsednik Beogradskog pokreta potrošača međutim smatra da nije posao države da se bavi analizama kvaliteta hrane, već nezavisne potrošačke organizacije, ali da je to u ovim uslovima neostvarivo. Ozbiljna istraživanja, kakva je svojevremeno sprovodila ova organizacija, koštaju najmanje oko 500.000 dinara i to u slučaju kada 80 odsto učesnika u ispitivanju radi volonterski, ističe naš sagovornik. Objašnjava da nemački „Štiftung varentest”, recimo, kao sinonim za kontrolu kvaliteta ima godišnji budžet za analize u iznosu od oko 50 miliona evra. Ali i oni su nezadovoljni što oko osam miliona evra godišnje dobijaju iz državne kase što ih, dakle, na neki način ograničava.
Najpoznatiji primer u kome su se potrošačke organizacije najdirektnije suprotstavile velikom proizvođaču jeste na ovim našim prostorima slučaj hrvatskog „Potrošača”, koji se pre nekoliko godina zbog kvaliteta deterdženta našao čak i na sudu sa kompanijom „Proktor i Gembl”. „Potrošač” je čak i dobio spor. Sud je prelomio u korist potrošača, i to na osnovu uporednih analiza koje je za ovo udruženje uradio Fakultet za hemijsko inženjerstvo i tehnologiju iz Zagreba. Umesto iz Češke, iz koje je do tada uvožen, hrvatsko tržište je počelo da se snabdeva iz Francuske, sa istog mesta odakle su stizali deterdženti za sve zemlje EU u tom trenutku.
Pošto se i tržište Srbije u tom trenutku snabdevalo iz iste fabrike u Češkoj, tragom ove priče Politikin „Potrošač” je istraživao kakav se prašak nudi domaćim kupcima. Kako nam je tada potvrđeno u Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, upoređivanjem samo deklaracija praška „arijel kompakt” koji se prodaje u Nemačkoj, Češkoj i Bugarskoj, videlo se da postoje bitne razlike.
Tako je ovaj proizvođač deklarisao da njihov „arijel kompakt” za nemačko tržište, između ostalog, u sastavu ima četiri tenzida (sastojci za dubinsko pranje), sapun i lipazu (enzim nove generacije koji skida trigliceridne masnoće). U istom prašku koji se proizvodio u Bugarskoj i Češkoj imao je svega dva tenzida i sapun, a nije u sastavu imao lipaze. Međutim, bez obzira na očiglednu razliku, ni tada se nije smatralo da su kupci formalno prevareni, jer se multinacionalne kompanije poput ove, kako kažu, prilagođavaju lokalnim propisima, kao i navikama potrošača (poput one da se kod nas i dalje veš otkuvava, a ovi sastojci gube funkciju već na temperaturi iznad 40 stepeni).
Izvor: Politika