Potrošačka korpa sa pet osnovnih životnih namirnica, poskupela je za oko 750 dinara od početka godine.
Najviše je u ovoj godini poskupelo ulje za 22 dinara, dok su ostale osnovne životne namirnice beležile skok od 7 do 18 dinara. Ako bi se ove namirnice kupovale u normalnim količinama mesečno je četvoročlanoj porodici potrebno 5.850 dinara, što je za 750 dinara više nego što se na ulje, jogurt, šećer, brašno i mleko trošilo početkom godine.
Stručnjaci poručuju da razloga za takvo poskupljenje nema i da trgovci koriste položaj na tržištu da sa potrošačima igraju igru mačke i miša.
Za odluku da višom cenom napadaš proizvode koji se najviše troše nije potrebna nikakva mudrost, a preko potrebne mudrosti za odgovor na pitanje kako uštedeti na kupovini osnovnih životnih namirnica, nema.
Ko je kriv za takav račun? Kažu – provereni trgovinski trik – poskupljenje od dinar, dva ili tri i to u dobro odmerenim vremenskim razmacima, tiho da niko ne primeti.
“Nema nikakvog razloga da nešto poskupljuje, jedini osnov što trgovci imaju finansijske gubitke i sav svoj nedostatak zbog smanjenog prometa nadomestuju poskupljenjem osnovnih životnih namirnica na tzv. neprimetan način. Svaki mesec 5 do 10 dinara nešto, vi ne registrujete , a dobici ogromni”, kaže Goran Papović iz Udruženja za zaštitu potrošača.
Većina trgovinskih lanaca bi na ove tvrdnje odgovorila – nije do nas, cenovnik diktiraju proizvođači. Proizvođači uzvraćaju da cene idu gore samo kada poskupi nabavka ili skoče troškovi proizvodnje i podvlače – to se u ovoj godini nije desilo. Analitičari smatraju i da je poskupljenje inspirisano i često ponavljanom porukom da je skočila kupovna moć zaposlenih građana.
“Ovo je igra između mačke i miša između trgovaca i potrošača gde trgovci ispituju mogućnost.. Glavni krivac su trgovci ne proizvođači apsolutno na njih stavljam akcenat”, kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar
Tačno je da se na akcijama šećer može kupiti za 69 dinara, a ulje i za 110, ali i to je za neke zloupotreba marketinga. Na potpuno liberalizovanom tržištu, gde konkurencija i te kako pritiska, potrošaču kao jedino sredstvo u borbi protiv visokih cena preostaje uzdržavanje od kupovine, tj. nedovoljno slatki kolači, testo koje ne diše i nemastan omlet.
Izvor: B92