Našoj zemlji se preporučuje da podstakne rad Saveta potrošača, koji se „sastaje tek sporadično”.
– Od 27 potrošačkih organizaciji samo šest-sedam nešto rade.
Srbija je umereno pripremljena u oblasti zaštite potrošača i zdravlja, ističe se u najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK). Ovo bi moglo da znači da smo negde na pola puta do dostizanja nivoa zaštite prava kupaca kakav postoji u državama Evropske unije.
Iako je izvestan napredak ostvaren usvajanjem Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sugerisano nam je da bi u narednom periodu naročito trebalo da poradimo „na ojačavanju administrativnih kapaciteta organa nadležnih za zaštitu potrošača“.
Jedna od konstatacija EK je i da se Savet potrošača sastaje tek sporadično i da građanima i dalje nije javno dostupan Nacionalni registar potrošačkih prigovora.
– Broj prigovora se povećao, ali je rešen samo ograničen broj pritužbi – navodi se u ovom dokumentu, koji je zasnovanom na podacima u periodu od oktobra 2015. do septembra 2016. godine. Ističe se i da bi saradnja između resornih ministarstava i potrošačkih organizacija (i organizacija potrošača međusobno) morala da bude bolja. Još jedna od primedbi je da bi država morala da ojača administraciju u ovom sektoru kao i tržišni nadzor.
Prema Zakonu o zaštiti potrošača Srbija je bila dužna da formira Nacionalni savet za zaštitu potrošača, kao stručno telo vlade, koje ima funkciju da daje predlog kako da neke aktuelne potrošačke probleme rešava.
– Ako taj savet ne funkcioniše, onda je pitanje šta mi radimo sve ove godine – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističući da Evropska komisija nije ništa pogrešila u izveštaju i da su čak neki navodi i ublaženi.
– Savet nije ni formiran. Nije se sastao više od godinu i po dana. Trebalo bi da broji 15 članova, zato što je zaštita potrošača multidisciplinarna i trebalo bi da pokrije oblasti energetike, finansija, bezbednosti proizvoda, hrane, zdravstvo, ekologiju… Međutim, neka ministarstva ignorisala su ovo pitanje, a pojedina samo formalno delegirala članove, bez ikakvog autoriteta – kaže naš sagovornik. Jedan od problema je i to što bi trećinu članova morali da čine predstavnici potrošačkih organizacija koji nikako da usaglase ko ima pravo na koliko predstavnika.
U Srbiji, ističe, formalno prema evidenciji postoji 27 potrošačkih organizaciji, a maksimalno šest-sedam nešto rade. – Drže tribine i predavanja i štampaju brošure i tako oni zamišljaju zaštitu kupaca. U ovom delu situacija nikada nije bila lošija – kaže predsednik NOPS-a, krovne organizacije koja okuplja 13 potrošačkih udruženja u Srbiji. Papović takođe upozorava da je broj prigovora građana u porastu, što ukazuje da bi država konačno morala ozbiljnije da pristupi ovoj problematici. Poslednje tri godine ova organizacija evidentirala je oko 22.000 prigovora, a samo dvadesetak odsto tih žalbi bile su neosnovane.
U Ministarstvu trgovine, međutim, drugačijeg su stava po pitanju sugestija iz izveštaja Evropske komisije. Kažu da je Nacionalni savet za zaštitu potrošača, koji formira vlada, u svom dosadanjem radu imao je ključnu ulogu u kreiranju politike u ovoj oblasti (izrada aktuelnog zakona i strategije za period 2013–2018. godine). Ističu da je imao i zapaženu ulogu „u rešavanju vanrednih situacija kao što su bile poplave i pitanja bezbednosti hrane – prisustvo aflatoksina u mleku“.
Kada je reč o Nacionalnom registru potrošačkih prigovora, i sugestiji da on još nije dostupan javnosti, odgovaraju da je bilo određenih tehničkih problema koji su prevaziđeni i da je sistem ponovo operativan.
– To što registar u određenom periodu nije bio javno dostupan ne znači da nije funkcionisao i da prigovori potrošača nisu unošeni – kažu u Ministarstvu trgovine, dodajući da su svi dosadašnji godišnji izveštaji dostupni na internet stranici ministarstva. Ne slažu se ni sa podacima EK da je broj prigovora povećan. Prema podacima kojima raspolažu, njihov broj u prošloj godini smanjen je u odnosu na 2014. godinu, i to za više od dve hiljade. Smatraju da to ukazuje da građani bolje poznaju svoja prava i da brže i lakše rešavaju probleme.
– Prigovori se rešavaju na različite načine. Reklamacijom i neposrednim kontakt između potrošača i trgovca, preko saveta i pravne pomoć udruženja, ali i posredovanjem i putem sudskih sporova. Nekada su prigovori i neosnovani, ali i tada možemo da smatramo da su rešeni jer su građani poučeni o svojim pravima i mogućnostima u konkretnom slučaju – ističu u Ministarstvu trgovine.
Izvor: Politika