Evropska komisija predstavila je 10. januara mere za jačanje zaštite elektronskih ličnih podataka Evropljana što bi, na veliku žalost marketing kompanija i oglašivača, moglo da ograniči ciljani marketing. Glavni element ovog teksta, koji bi zamenio sadašnju direktivu o elektronskoj privatnosti, predstavlja načelo "prethodnog pristanka" potrošača za svako moguće korišćenje podataka.
Svaki korisnik intereta će prilikom prvog priključivanja na internet pretraživač odlučivati o nivou zaštite koji želi za sve sajtove koje će posećivati, pre svega u pogledu takozvanih "kolačića", odnosno nevidljivih fajlova koji se nakače na računar kako bi prikupljali lične podatke.
Ova procedura će zameniti sadašnje propise, prema kojima se prilikom prve posete svakom sajtu mora pritiskom na baner dati pristanak za korišćenje "kolačića".
"Kolačići" koji manje narušavaju privatnost, poput onih koji omogućavaju da se sačuvaju postavke jezika ili podaci za pristupanje sajtu, nisu obuhvaćeni ovim propisom.
Ovaj predlog propisa "nudi visok nivo zaštite potrošača, ostavljajući preduzećima mogućnost za inovacije" ponudom "novih mogućnosti", rekao je evropski komesar za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip.
Sa druge strane, više organizacija iz sektora oglašavanja i marketinga je u otvorenom pismu izrazilo "ozbiljnu zabrinutost" i navelo da bi to moglo "narušiti poslovni model" internet oglašavanja.
Tekstom je zabranjeno aplikacijama poput Skajpa (Skype), Voc apa (WhatsApp) i Fejsbuk mesendžera (Facebook Messenger) da koriste podatke ili sadržaj konverzacija korisnika kako bi osmislili ciljanu ponudu usluga ili reklame, što je do sada bilo moguće.
Pored toga, bez prethodnog pristanka neće biti moguće ni slanje reklamnih kratkih poruka SMS ili elektronske pošte, poput one koja se sada karakteriše kao neželjena pošta ili spem.
Prethodna dozvola će biti uslov i za reklamne ponude preko telefona, takozvani telemarketing.
Preduzeća će morati i da obelodane svoj broj ili da koriste poseban pozivni broj koji ukazuje da je reč o pozivu u komercijalne svrhe.
Regulatorna tela država članica će nadzirati primenu propisa, koji će prema planu Brisela biti usvojeni u maju 2018. godine, nakon razgovora država članica.
"Potrošači prilikom korišćenja elektronskih usluga moraju imati alternativu 24-časovnom nadzoru koji sprovode firme", navodi se u reakciji Evropske kancelarije udruženja potrošača (BEUC), koja je podržava novi predlog propisa.
Evropsko tržište podataka je, prema navodima EU, vredno 54,5 milijardi evra u 2015, a 2020. godine bi moglo da poraste na 84 milijarde.
Izvor: EurActiv