Važan aspekt pravnog okvira je da se pojedinačni ugovori za komunalne usluge, pisani ili pravno pretpostavljeni, zaključuju prihvatanjem usluge (početkom korišćenja), novim priključkom ili izveštajem o promeni korisnika.
Bez obzira na način zaključenja ugovora, nema prostora za pregovore o njegovim odredbama. Zbog toga, ugovori JKP sa potrošačima su adhezioni (ugovori po pristupu), gde se pod činom prihvatanja samog ugovora smatra uspostavljanje veze ili početak korišćenja usluga, pod uslovima za koje se podrazumeva da su opšte poznati. Postoji jasna potreba za usklađivanjem dela sektorskih zakona, a naročito odluka lokalne samouprave ka stvaranju zakonskih uslova za ostvarivanje prava potrošača u kontekstu komunalnih usluga.
U Zakonu o komunalnim uslugama postoji implicitna formulacija koja obezbeđuje ugovorno-pravnu prirodu odnosa između JKP i krajnjeg korisnika (potrošača) u vezi sa tim uslugama. Lokalna samouprava i JKP kontrolišu način i uslove pružanja komunalnih usluga, organizaciju i funkcionisanje, sredstva za rad i izgradnju infrastrukture, definišu tarife. Ceo proces je u skladu sa zakonskim okvirom kojim se uređuje sistem lokalne samouprave i komunalnih usluga, sektorskim propisima, statutima opština i drugim opštim aktima lokalne samouprave.
Pravna priroda regulacije propisa o zaštiti potrošača vrlo je kompleksna: relevantni lokalni propisi su javno pravo, odnosno propisi organa lokalne samouprave, ali su takve odredbe suština ugovora koji je zaključen sa potrošačem. Imajući to u vidu one su svakako predmet nadzora prema Zakonu o zaštiti potrošača, posebno u delu nepravičnih ugovornih odredbi.
Iz navedenog smatramo da nedostatak Ugovora po osnovu Zakona o energetici nije ključan za isporuku toplotne energije.