Od 1. januara 2016. inspekcija je, naime, sa tržišta povukla skoro 1.000 tona hrane i pića, od toga je 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tone pića, rekao je Vujović za RTS.
Ove tri inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavile su od 1. januara 2016. godine do danas više od 100.000 što redovnih što vanrednih kontrola tokom kojih su uklonile iz prometa čak 721,9 tona hrane i 54 tone pića zbog nepoštovanja procedura ispitivanja kvaliteta, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja zakonskih propisa.
Najopasnija je bila hrana životinjskog porekla, pa je veterinarska inspekcija morala da uništi skoro 305 tona mesa i proizvoda od mesa, 1,6 tona mleka i proizvoda od mleka, 6,3 tone ribe i ribljih proizvoda, odnosno 11,6 tona jaja i proizvoda od jaja.S druge strane, i poljoprivredna inspekcija je imala pune ruke posla pošto je van prometa stavila čak 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tona pića.
U Udruženju za zaštitu potrošača ističu da su sve ove brojke uznemirujuće.
"Na osnovu indirektnih saznanja iz razgovora sa potrošačima i laboratorijskih istraživanja, znao sam da je došlo do pada kvaliteta i bezbednosti hrane, ali ovde se radi o drastičnom pogoršanju. Pohvalno je što su preduzete mere povlačenja hrane i pića iz prometa, ali to nije dovoljno. To samo treba da bude uzbuna za sve nadležne, od onih koji uređuju regulativu preko brojnih ministarstava do inspekcija da uđu u suštinu problema i kazne kako firme tako i odgovorna lica", naglašava za "Blic" Petar Bogosavljević iz tog udruženja.
Kako kaže, sada se s pravom postavlja pitanje koliko je nebezbedne hrane i dalje u prometu jer zbog "sistemskih anomalija inspekcija ne može u potpunosti da pokrije tržište".
"Recimo, kod nas sanitarna inspekcija i dalje nema istu nadležnost kao veterinarska ili poljoprivredna inspekcija. Zato potrošači od čijih se para finansira rad svih inspekcija i nadležnih službi treba da nametnu dijalog sa ministarstvima poljoprivrede, trgovine, privrede, finansija i zdravlja, i zahtevaju informacije o merama koje su preduzete protiv odgovornih", objašnjava Bogosavljević.
S druge strane, Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede za RTS kaže da inspekcija ima novi pristup, racionalno koristi resurse i procenjuje rizike, te da godinu dana radi na osnovu planova i analiza i da se može govoriti o dobrim rezultatima.
"Iako tržišna inspekcija u Beogradu ima samo sedam inspektora, prošle godine su pronađene nepravilnosti tokom svake četvrte kontrole, te se može govoriti o dobrim rezultatima", rekao je Vujović.Kada je reč o kvalitetu hleba, Vujović kaže da je ovih dana pokrenuta široka akcija i da se proverava kako se hleb proizvodi, te da se kontrolišu proizvodi i u takozvanim prodavnicama zdrave hrane. "Postoji posebna grupa proizvoda gde potrošači u specijalizovanim prodavnicama traže ono što im treba, a kao i svaka druga hrana i ona je pod kontrolom", rekao je Vujović. Kako je naveo, veliki procenat nepravilnosti je na deklaracijama proizvoda, a potrošači imaju pravo da znaju kakve proizvode kupuju.
Vujović kaže i da je kafa svake godine predmet kontrole poljoprivredne inspekcije i da više od 85 odsto tih proizvoda dolazi iz tri ili četiri velika pogona koja su pod apsolutnom kontrolom. "Uglavnom nepravilnosti srećemo kod malih prodavnica, uglavnom na pijacima i rešavamo taj problem", rekao je Vujović.
Povodom istraživanja Centra potrošača Srbije koje je pokazalo da su u čak 65 odsto u 40 odsto uzetih uzoraka kafe nađeni surogati, Vujović kaže da pijemo dobru kafu, te da surogata u kafi ima, ali u daleko manjem procentu.
Prema njegovim rečima, ne kažnjava inspekcija direktno, već sudovi određuju kazne koje se kreću od 300.000 do tri miliona dinara za privredni prestup i od 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice.
Izvor: Blic