Hrvatska regulatorna agencija za mrežne delatnosti uvela registar „Ne zovi”, preko koga građani mogu zauvek da blokiraju trgovce koji ih uznemiravaju.
Uvođenjem registra „Ne zovi” Hrvatska regulatorna agencija za mrežne delatnosti – HAKOM, odlučila da stane na put nasrtljivim trgovcima koji telefonom nude razne proizvode i usluge i na ovaj način uznemiravaju građane. Svako ko ima ovakav problem može da se prijavi u registar i zauvek blokira pozive ovih trgovaca. Kako javljaju hrvatski mediji, da bi se upisali u registar „Ne zovi” i rešili se dosadnih marketinških poruka, svom operateru moraju da pošalju pismeni zahtev putem posebnog obrasca. U ovaj registar biće, navodno, upisani u roku od nedelju dana od primanja zahteva.
– Telefoni nam zvone svakodnevno. Međutim, kada je s druge strane linije trgovac koji pokušava nešto da nam proda, to zna da bude prilično iritantno. Najčešće nude usluge iz oblasti telefonije, časopise i slično – neke su od žalbi potrošača.
Neželjene pozive mnogi građani prijavili su udruženju za zaštitu potrošača.
U Hrvatskoj zajednici za zaštitu potrošača kažu da su im se građani javljali vrlo često i da je reč uglavnom o onima starije dobi, koji su sklopili nekakav ugovor, a nisu bili svesni u stvari da su sklopili ugovor ili da nisu bili u mogućnosti da donesu racionalnu odluku u vezi sa onim što im se nudilo preko telefona. Prema odluci HAKOM-a, kada se neko jednom upiše u ovaj registar, trgovci više ne smeju da mu dosađuju svojim ponudama. U suprotnom plaćaju kazne, u rasponu od 10 do čak 100.000 kuna.
Telemarketing i nasrtljivi trgovci koji zloupotrebljavaju baze podataka i telefone građana koriste kako bi im ponudili razne proizvode problem su i potrošača u Srbiji. Prema podacima ovdašnjih potrošačkih organizacija, građani se na ovu vrstu marketinga žale svakodnevno, a najčešće u situacijama kada pod pritiskom i neobavešteni, na ovaj način kupe neki proizvod na daljinu, a onda se predomisle.– Oglašavali smo se po ovom pitanju više puta. Čak smo kontaktirali sa agencijama koje se bave prodajom putem telefona i pokušavali da saznamo po kom principu posluju. Poražavajuće je da da oni u svom sistemu nemaju podatke o tome da li je operater već nekoga zvao i da li je ta osoba odbila ponudu, pa se dešava da isti broj zove nekoliko operatera iz iste agencije – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On kaže da bi trebalo i kod nas rešiti ovaj problem na način na koji su to uradili u Hrvatskoj jer se pokazalo da su nadležno ministarstvo i inspekcija nemoćni da zaštite građane.
Zakon o zaštiti potrošača inače zabranjuje nasrtljivo poslovanje, a to znači da, ako vas iz jedne firme zovu telefonom i nude određeni proizvod, a vi im striktno kažete da ne želite da vas više kontaktiraju, onda po pravilu ne bi trebalo to ni da čine. Čim se isti poziv ponovi, on se po zakonu smatra nasrtljivim poslovanjem, a za to je nadležna tržišna inspekcija kojoj građani mogu da se žale.– Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača ne zabranjuje prodaju „na daljinu”, tj. prodaju „preko kućnog praga”, ali postoje tačno određena pravila kako se trguje na ovaj način i kako se rešavaju mogući sporovi – kaže Papović i dodaje da je inspekcija dužna da reaguje i u slučaju da je potrošač zbog neobaveštenosti ušao u neki ugovorni odnos, ali se iz nekog razloga kasnije predomislio.– Potrošače savetujemo da imaju u vidu da je njihovo zakonsko pravo da u roku od 14 dana od momenta sklapanja kupoprodajnog ugovora, taj ugovor mogu da otkažu, bez plaćanja proizvoda, bez ikakvog obrazloženja – kaže naš sagovornik iz NOPS-a i dodaje da je otkazivanje ugovora moguće i posle 14 dana, ali je kupac u tom slučaju obavezan da navede razloge.
U NOPS-u kažu da se ova vrsta trgovine kod nas toliko odomaćila i da je potrebno što pre reagovati i kažnjavati sve agencije koje na ovaj način pokušavaju da dođu do kupaca i prodaju im robu i usluge. – Jedan od naših predloga jeste i uvođenje prekršajnog naloga koji bi, siguran sam, rešio problem.
Kako je „Politika” već pisala, tržišna inspekcija, koja je ranije imala veća ovlašćenja i bavila se i rešavanjem pojedinačnih potrošačkih problema, sada ima manje nadležnosti i trgovci ih ne doživljavaju kao pretnju. Svi sporni slučajevi odlaze na kraju na sud, sudovi su preopterećeni i spori i oni to zloupotrebljavaju.
Upravo zbog toga NOPS je predložio uvođenje prekršajnih naloga koji bi u praksi omogućavali inspektorima da sve prekršaje, pa i ovakve u slučaju nasrtljivog poslovanja, kažnjavaju na licu mesta.
– Po zakonu oni i sada mogu biti kažnjeni novčano od 300.000 do milion dinara, ali slučajevi idu na sud. Mi tražimo da kazne budu i manje od 50.000 do 100.000 dinara, ali bi sudovi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi da idu u budžet i dobro se iskoriste. Efekat na trgovce i sve one koji ne poštuju zakon bi se odmah osetio – kaže Papović.
U Ministarstvu trgovine su ranije za „Politiku” izjavili da je Zakon o zaštiti potrošača usklađen sa evropskim i da nije moguće vraćati nadležnost inspekcije na nivo pre donošenja ovog propisa, ali da se slažu kako ideja o prekršajnom nalogu nije loša.
Izvor: Politika