Ukoliko se utvrdi da je hleb proizveden po drugačijoj recepturi od nagrađene, oznaka pobednika moraće da bude sklonjena, a slede i sankcije, kaže Nenad Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije
"Lenkin hleb“ neće moći da se prodaje sa oznakom pobednika „Pekarijade 2016“ ukoliko inspekcija utvrdi da nije reč o istom sastavu, izjavio je juče za „Politiku” Nenad Vujović, načelnik Republičke inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Inspektori će, kaže, već danas izaći na teren i proveriti da li je reč o istom proizvodu i ukoliko se ispostavi da nije, slede kazne.
– Ako inspektori utvrde da je ovaj hleb proizveden prema drugačijoj recepturi od one koja je nagrađena na takmičenju pekara, medalja, odnosno oznaka koja je istaknuta na pakovanju ovog hleba moraće da bude sklonjena, kako bismo sprečilo obmanjivanje potrošača – kaže Vujović i dodaje da inspekcija u ovom slučaju izriče upravne mere i podnosi prijavu nadležnom sudu.
„Politika” je, da podsetimo, juče objavila priču o „lenkinom hlebu“, koji je na prošlogodišnjoj „Pekarijadi” nagrađena kao najekonomičnija vekna koja je pripremljena sa nekoliko jednostavnih sastojaka – kuvanom pšenicom i krompirom. Žiri ju je nagradio i zbog toga što je recept bio inovativan i što je hleb bio svež i drugog dana takmičenja. Problem je nastao kada se ovaj hleb, pod istim nazivom i oznakom pobednika našao na policama trgovinskog lanca „Delez“ , ali sa potpuno drugačijom recepturom – sa deset puta više sastojaka, različitih dodataka i aditiva. Svi oni su dozvoljeni u proizvodnji hleba, ali je, osim drugačijeg sastava, sporno i to što je ovaj trgovac nastavio da reklamira hleb na svom sajtu kao pobednika „Pekarijade” čime je, prema tvrdnjama inspekcije, potrošače doveo u zabludu.
U „Delezu” su za „ Politiku” pre dva dana izjavili da je hleb isti, ali da je receptura unapređena zbog prilagođavanja industrijskoj proizvodnji.
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je donet na osnovu Zakona o bezbednosti hrane u Srbiji se primenjuje od 2013. godine. On nedvosmisleno štiti potrošače od ovakvih pojava na tržištu. Za razliku od ranijih propisa koji su imali dosta manjkavosti, ovaj pravilnik kaže da deklarisanjem proizvoda ne sme da se obmanjuje kupac, naročito kada je reč o karakterističnim osobinama hrane, njenoj prirodi, identitetu, svojstvima, sastavu, količini, trajnosti, poreklu i načinu proizvodnje.
Ovaj pravilnik je inače usaglašen sa evropskim propisima i uredbom o pružanju informacija o hrani potrošačima.
Sa druge strane, potrošačke organizacije koje su svakodnevno u kontaktu sa potrošačima tvrde da propisi ostavljaju prostor za manipulacije proizvođača, jer je sve više prijava kupaca koji se žale na nepotpune i problematične deklaracije različitih proizvoda.
Prema rečima Nenada Vujovića, nisu česti primeri na našem tržištu da se osvojene nagrade na takmičenjima lažno koriste kao mamac za potrošače.
– Imali smo takav primer 2003. godine kada je jedan proizvođač rakije iskoristio osvojenu medalju koju je dobio godinu dana ranije tako što je „okačio“ i na nove isporuke za tržište iako nije reč o istom piću, pa čak ni tehnologiji proizvodnje – navodi načelnik Poljoprivredne inspekcije.
Hleb je namirnica koju kupujemo svakodnevno, a već nekoliko godina i na našem tržištu je ponuda ogromna, pa se osim standardnog „save“ prodaju i na stotine različitih vrsta takozvanih zdravih hlebova kojima se dodaju različiti sastojci kako bi bili ukusniji, svežiji i nutritivno bogatiji.
Prema rečima tehnologa, u proizvodnji se koriste poboljšivači koji produžavaju rok trajnosti i svežinu proizvoda, ali to su uglavnom hlebovi poput tosta koji se na ovaj način održava u roku trajanja. Koriste se konzervansi koji su dozvoljeni u određenoj meri, ali suština dodataka, bilo kakvih aditiva u hlebu, jeste da se poboljša kvalitet osnovne sirovine, odnosno brašna. Iz godine u godinu kvalitet brašna je drugačije i svaki put se u skladu sa tim koriste poboljšivači koji će obezbediti poboljšanje tehnoloških karakteristika brašna.
Potrošače štite dva zakona
I u Tržišnoj inspekciji kažu da, ukoliko se utvrdi da hleb koji se prodaji u „Delezovim” radnjama nije po sastavu isti kao onaj koji je nagrađen, to se može smatrati obmanjujućom poslovnom praksom koja je zabranjena odredbama Zakona o zaštiti potrošača.
Potrošače štite dva zakona
I u Tržišnoj inspekciji kažu da, ukoliko se utvrdi da hleb koji se prodaji u „Delezovim” radnjama nije po sastavu isti kao onaj koji je nagrađen, to se može smatrati obmanjujućom poslovnom praksom koja je zabranjena odredbama Zakona o zaštiti potrošača.
– To se odnosi na poslovnu praksu trgovca koji davanjem netačnih obaveštenja dovodi prosečnog potrošača u zabludu i navodi ili preti da ga navede da izabere da kupi određenu robu od svih ponuđenih. Zabranjeno je da trgovac obmanjuje potrošače u pogledu osnovnih obeležja proizvoda, načina izrade, nagrada ili priznanja koja su primili – kaže Goran Macura, načelnik u Sektoru tržišne inspekcije i dodaje da obmanjujuće poslovno ponašanje može da se javi i u oglašavanju robe koje je zabranjeno Zakonom o oglašavanju.
Zakon kaže da u slučaju utvrđene nepoštene poslovne prakse inspektor donosi rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđene nepravilnosti i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu. U inspekciji kažu da je prošle godine podneto više od trideset zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv trgovaca za ovakve prekršaje. Novčane kazne za ovakve prekršaje iznose od 300.000 do dva miliona dinara za pravna lica.
Kako kažu u ovoj inspekciji, ovaj sektor će reagovati posle Poljoprivredne inspekcije koja kontroliše kvalitet i bezbednost hrane.
Izvor: Politika