Neko bi pomislio, dok otvara pakovanje paste obeležene kao "100 odsto durum pšenice, proizvedene u Italiji", da je sve zrnevlje s italijanskih polja. Ali, gotovo bez izuzetka, italijanske fabrike koriste mešavinu od 70 odsto italijanske i 30 odsto uvezene durum pšenice.
Na skoro kilometru nadmorske visine na Dolomitima, Rikardo Feličeti četvrta je generacija proizvođača koji vodi tihu revoluciju u industriji italijanske paste.
Zahvaljujući inovacijama koje je Feličeti kao izvršni direktor uveo u kompaniju koju je osnovao njegov pradeda 1908. godine, fabrika testenina "Pastifičo Feličeti" postala je čudo 21. veka, vrveći od strojeva računarskih komandi i male armije robota koji brzo i precizno upravljaju paletama pene, rigatini i špageti testenine.
Ali istinska promena koju Feličeti i drugi manji proizvođači paste stvaraju jeste fundamentalna: korišćenje durum pšenice uzgajane isključivo u Italiji. Ovaj potez isplatio se u pogledu ukusa, prodaje i snabdevanja Italije ponosom u trenutku kada bi zemlji to zaista koristilo.
Italijan na godišnjem nivou u proseku pojede 27 kilograma paste (u poređenju sa Amerikancem koji pojede 9). Italijanski poljoprivrednici godišnje uzgoje 3,5 miliona tona durum pšenice, a domaćoj industriji paste za isti period potrebno je 4,5 miliona tona ili više.
Premda velike fabrike ne mogu svoju proizvodnju zasnivati samo na italijanskoj pšenici, manji proizvođači sve se češće odlučuju za ovu opciju.
“Ne smatramo nužno da je italijanska durum pšenica najbolja, ali za nas, pribavljanje pšenice iz Italije pojednostavljuje kontrolu lanca nabavke”, objasnio je Feličeti."Rustičela D’Abruco", mala fabrika u centralnoj Italiji, takođe je počela sa proizvodnjom paste napravljene od isključivo italijanske pšenice, pod nazivom PrimoGrano, ili “prva žitarica”. Na godišnjem nivou proizvede više od 90 tona paste PrimoGrano, a Peduci kaže da proizvodnja godišnje raste od 10 do 15 odsto. Dobrim delom stvar je u teksturi i ukusu domaće pšenice. “PrimoGrano pasta je mekša i ukusnija, poput hleba”.
Pasta Mancini u pokrajini Marke ne samo što koristi isključivo italijansku pšenicu već je i uzgaja. Mala fabrika sagrađena 2007. godine leži usred polja. “U svetu gde zrna pšenice moraju u proseku preći put od 6.000 kilometara da bi postale testenina, ponosni smo što u našem slučaju, i ponavljam da je ovo izuzetak, nema nikakvog puta sa polja do fabrike”, istakao je u mejlu portparol paste Mancini Lorenco Setimi.
Čak je i "Barila", jedan od najvećih italijanskih proizvođača testenine, na putu da usvoji ovaj trend. Ta kompanija počela je 2014. godine sa korišćenjem isključivo durum pšenice iz južne Italije za svoju premijum liniju Voielo.
Obrazloženje je jednostavno: "U pitanju su održivost i potrošnja energije", rekao je Luka di Leo, portparol "Barile". "Tako se izbegne trošenje energije za transport pšenice, što utiče i na cenu proizvoda i na životnu sredinu."
Detaljnije : Nedeljnik