Vraćanje kolektivne tužbe u naš pravni sistem donelo bi, kao i ostatku Evrope, bržu i efikasniju zaštitu kupaca i lakšu nadoknadu štete.
Sve je izvesnije da bi u propise za zaštitu potrošača mogla da bude vraćena kolektivna tužba, koja je izbačena iz zakona 2014. godine, čime se Srbija vratila nekoliko koraka unazad u ovoj oblasti. Potrošačke organizacije su često isticale da bi se kolektivnom tužbom značajno poboljšao položaj građana jer je na našem tržištu sve više primera kršenja prava većih grupa potrošača – bilo da je reč o ugovorima za kablovsku ili mobilnu telefoniju, prodaju turističkih aranžmana ili nebezbedne hrane, ili povećanja cena komunalnih usluga bez najava i obrazloženja.
Mladen Alfirović, pravni zastupnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da se sve češće susreću sa ovakvim primerima.
– Često se na taj način potrošačima nanosi i materijalna šteta.
Trenutno rešenje za kolektivnu zaštitu potrošača u našem zakonu je upravni postupak koji po službenoj dužnosti ili po prijavi potrošačke organizacije vodi Ministarstvo trgovine. Do sada je pokrenuto nekoliko ovakvih postupaka – kaže Alfirović. On objašnjava kako to izgleda u praksi. Organizacija koja smatra da je trgovac na istovetan način prekršio prava većeg broja potrošača (minimum deset ili manje ako je povreda prava očigledna) podnosi inicijativu Ministarstvu trgovine. Ukoliko ovo ministarstvo utvrdi da postoji pravna osnova, pokreće postupak tokom kojeg se saslušavaju i jedna i druga strana i donosi rešenje kojom se povreda kolektivnog interesa potvrđuje ili se inicijativa odbija. Ako je rešenjem utvrđena povreda kolektivnog interesa, ministarstvo trgovcu nalaže određene mere koje se uglavnom svode na to da trgovac prekine takvo ponašanje, da otkloni utvrđenu nepravilnosti i slično.
– Ali, mehanizam po kom bi potrošači bili obeštećeni sada ne postoji. Svaki građanin kom je naneta šteta mora da pokreće parnicu i zahteva naknadu – objašnjava Alfirović. On kaže i da se poslednji u nizu slučajeva neobjašnjivo visokih računa za struju dogodio u nekoj od država EU, potrošači sigurno ne bi danima obilazili šaltere u pokušaju da reše problem. Odgovor na javašluk jednog trgovca, distributera ili javnog preduzeća koje je povredilo prava velikog broja građana bio bi, verovatno, kolektivna tužba i nadoknada štete koja im je naneta.
Kada govore o kolektivnoj tužbi, u potrošačkim organizacijama često pominju kolege iz portugalske organizacije DEKO. Još pre dvadeset godina DEKO je pokrenuo prvu kolektivnu tužbu protiv jednog operatera mobilne telefonije i dobio ga na sudu jer je naplaćivao razgovore koji nisu ostvareni. Epilog tog slučaja bio je da je cela zemlja telefonirala besplatno mesec dana.
Alfirović kaže da se – od kada je Ustavni sud pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku koje su regulisale ovu materiju proglasio neustavnim – NOPS zalaže za izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o zaštiti potrošača, kako bi kolektivna zaštita i obeštećenja bili vraćeni u naš pravni sistem. Iz tog razloga NOPS se uključio u veliki regionalni projekat koji finansira nemački GIZ, a koji ima za cilj upravo ovo o čemu govori. Kako saznajemo, regionalni projekat „Unapređenje kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi” počeo je da se sprovodi 1. januara ove godine, trajaće naredna 22 meseca i pokrivaće zemlje zapadnog Balkana. Cilj projekta je jačanje regionalne saradnje u oblasti unapređenja kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi.
– Verujemo da ćemo u bliskoj budućnosti moći, ne samo da sprečimo kršenje prava većeg broja potrošača već da im omogućimo da na lak brz i efikasan način nadoknade materijalnu štetu – smatra Alfirović. Neposrednu korist imale bi i potrošačke organizacije koje bi obezbedile materijalna sredstva za finansiranje uporednih analiza kvaliteta roba i usluga za koje godinama nema novca.
Izvor: Politika