Veštački materijali a izazivaju osetljivost kože i disajnih puteva, i hiperaktivnost kod dece. Domaće tržište preplavili su odeća i obuća od veštačkih materijala, čijim mogućim štetnim posledicama bi naši zakoni tek trebalo da se pozabave.
Butici i prodavnice cipela danas su puni sintetičke robe. Sintetika je jeftinija i lakša za proizvodnju, ne gužva se, otporna je na mrlje i odbija moljce - sve to jer se prilikom proizvodnje tretira jakim hemikalijama, koje ostaju prisutne u samoj tkanini i aktiviraju se u dodiru sa vlagom i znojem. Masovni prodor sintetike na naše tržište, po rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, došao je nakon gašenja nekada uticajne tekstilne industrije u Srbiji.
- Ta roba mahom stiže sa Dalekog istoka, a distributeri neretko na kontrolu prilažu jedan ili dva originalna para patika, na osnovu čije pozitivne ocene čitavi kontejneri plagijata uđu u zemlju. Svako malo čujemo da je fabrika tekstila u Bangladešu ili Boliviji izgorela, naravno zbog zapaljivih supstanci koji se tamo koriste u proizvodnji. Naša deklaracija nam o tome ne govori mnogo – na njoj su navedeni samo sirovinski, ali ne i hemijski sastav materijala od kojih su odeća i obuća napravljeni. Sirovina je tu manje bitna, jer čak i ako uzmete najkvalitetniji materijal i prefarbate ga kacerogenim ili hemikalijama sadrže alergene, on postaje štetan po zdravlje – tvrdi Papović.
Veća kontrola tržišta, ali i oprez pri kupovini mogli bi da ovaj problem donekle reše.
- Kupci moraju da znaju kakvim se sve opasnostima izlažu kada kupe previše jeftinu odeću. Majica može da košta i 50 dinara i 500 evra, jer nije svaki pamuk isti. Naši proizvođači tekstila moraju da dobiju čitav niz dozvola koje uslovljavaju kvalitet, a nakon svega, njihov proizvod ne može da košta manje do 500 dinara. Onda vam je jasno kakvog je kvaliteta onaj koji košta 50 i koji je još uvezen! – dodaje on.
Poliestarski, poliamidni, elastanski i akrilni materijali najčešće se susreću u odeći, dok se od poliuretanskih i poliestarskih materijala danas uglavnom pravi obuća.
- I drugi štetni materijali prisutni su u tekstilnim proizvodima, obući ili dečijim igračkama, a nisu regulisani domaćom zakonskom regulativom. Ove supstance mogu da izazovu preosetljivosti kože i disajnih puteva, hiperaktivnosti kod male dece, a postoje dokazi da su odgovorne za pojavu malignih bolesti. Zakonska regulativa u Republici Srbiji uglavnom ne reguliše oblast štetnih supstanci unutar tekstilnih proizvoda i obuće u svakodnevnoj upotrebi, a izuzetak su samo pojedine materije koje se ne smeju naći u zaštitnim rukavicama, radnoj, zaštitnoj i bezbednosnoj obući – rekla nam je mr Mirjana Reljić, direktor CIS Instituta za ispitivanje i kontrolisanje tekstila, kože, krzna, obuće, gume i plastičnih masa.
Ipak, ona dodaje da upotreba prirodnih materijala danas predstavlja podjednako veliki rizik po zdravlje usled preterane upotrebe insekticida, pesticida i drugih štetnih supstanci.
Kako otkriti od kog je materijala roba?
Cipele, čizme i patike
Na deklaracijama za obuću simboli ukazuju od čega su sastavljeni njeni delovi. Neravnomeran oblik znači kožu, a sa rombom unutra prevrnutu kožu. Romb označava druge materijale, a ukrštene linije tekstil. Podebljana spoljašnja linija cipele ukazuje da je njen glavni deo napravljen od datog materijala. Cipela koja je unutra obojena tamnom bojom ili označena strelicama govori da je, najverovatnije od tekstilom, obložen unutrašnji deo obuće, dok je sličica na kojoj je podebljan đon mahom stoji pored romba i ukazuje na druge materijale. Sirovinski sastav odeće se piše slovima i u procentima, a kazne za netačne informacije na deklaraciji kažnjavaju se od 100.000 do milion dinara. No, ukoliko ne verujete deklaraciji, postoje načini da prepoznate prirodne od veštačkih materijala.
Prirodna svila i. sintetička svila
Na dodir, prava svila je meka i glatka kao da dodirujete vosak. Ako na materijalu postoji dezen, na pravoj svili on će (jasno ili mutno) biti vidljiv sa obe strane, dok je na veštaćkoj poleđina jednobojna. Prava svila, u zavisnosti od svetla i ugla, menja odsjaj u raznim bojama, dok je sjaj veštačke svile uvek beličast.
Prirodna vuna i sintetička vuna
Prava vuna je toplija, bolja za termoregulaciju i samim tim ne podstiče znojenje, jer koža lakše diše. Sintetička vuna (pomešana sa najlonom ili akrilom) je povoljnija, pogodna za neobični dizajn i duže traje, ali ako se oznojite ili nađete na pravoj zimi, neće vas zagrejati.
Prirodni pamuk i sintetički pamuk
Pamuku koji se presijava sigurno su dodati neke druge supstance. On se prepoznaje na dodir i veoma lako gužva, dok onaj u koji je dodat poliseter zadržava formu.
Izvor: Blic